Utisci korisnika

Hvala Vam na podršci i moram Vam priznati da ste jako ljubazni. Milan Đelić, Valjevo

Kada sam na fakultetu polagala ispit iz Obrazovne tehnologije jedno od pitanja je bilo nastava na daljinu. Pojam, značenje, prednosti i nedostaci su mi bili poznati ali u isto vreme daleki, nedostižni…


Kompletna lista utisaka

Testiranje online

Arhitektura računara

Za one koji žele da znaju više.

Windows OS

Ovo bi svakako trebalo da probate.

Odnosi s javnošću

Koliko znate PR?

Pogledajte još neke od testova

Newsletter

Ukoliko želite da Vas redovno obaveštavamo o novostima sa Link eLearning sajta prijavite se na našu newsletter listu.

Ime:

Prezime:

Email:


Anketa

Arhiva anketa

BAZA ZNANJA


Kurs: Adobe Photoshop CS5

Modul: Camera Raw

Autor: Vuk Ninić

Naziv jedinice: Korekcija White Balance opcije na fotografijama Raw formata


Materijali vezani uz ovu lekciju:

- Test korekcija white balance opcije na fotografijama raw formata
- Korekcija White Balance opcije na fotografijama Raw formata (PDF dokument)



White Balance je proces korekcije temperature svetla koja je neadekvatno prikazana na slici. Svaka digitalna kamera dobija boje na slici,, uzimajući u obzir „temperaturu boja” dobijenu izvorom svetlosti, bilo da je „topla” ili „hladna” svetlost. Različiti izvori svetlosti drugačije prikazuju belu i uopšte sve druge neutralne boje, jer nemaju mogućnosti da procene šta je belo u momentu slikanja, što možete i sami da primetite ukoliko slikate sa opcijom AWB, odnosno Auto White Balance. Upravo zbog toga će se desiti da se na vašim fotografijama pojave nerealne boje koje se razlikuju od onoga što ste fotografisali, a to su najviše zeleni, plavi i narandžasti tonovi.

 

Primera lošeg White Balance na slici levo i korigovani White Balance na slici desno

 

Da biste shvatili šta je White Balance, morate znati da svaki izvor svetlosti zrači određenom „temperaturom” boje koja se izražava u kelvinima, a ne celzijusima. Plamen sveće ima vrednost 1000-2000 kelvina, električna sijalica 2500-3500k, izlazak/zalazak Sunca 3000-4000k, podnevno Sunce bez oblaka ili blic 5000-6000k, mestimično oblačno nebo ima vrednost 6000-8000k, dok hlad ili jaka oblačnost imaju vrednost 9000-10000k.

 

Na slici vidite vrednosti različitih izvora svetlosti izražene u kelvinima

 

White Balance je funkcija fotoaparata (digitalnog i klasičnog) gde se podešava kako sam aparat vidi boje pod različitim izvorima svetla. Dok je ljudsko oko sposobno da se adaptira na različite uslove, fotoaparati još uvek nisu toliko inteligentni. Stvar je u tome da je aparatu potrebna početna tačka, a to je bela boja. Na osnovu bele boje, aparat određuje sve ostale boje koje se nalaze u spektru. Zbog toga je učitavanje bele boje jako bitno pri čitavom procesu, ako želite da dobijete što verodostojniju sliku momenta kad ste je fotografisali. Većina aparata se oslanja na automatsku postavku gde aparat uz pomoć matematičkih algoritama i merenja pokušava da pogodi White Balance da bi mogao da učita ostale boje.

 

 

Zavisno od proizvođača i modela, rezulat ne bude uvek tačan i isti. Neki su aparati malo bolji kad je reč o tome, ali ukoliko vaš aparat nudi mogućnosti da vi definišete izvor svetlosti pre slikanja onda vam je to preporučeno, u suprotnom ćete morati prilikom obrade fotografija da korigujete White Balance u Camera RAW ili Photoshopu.

 

White Balance Tool (I) i Color Sampler Tool (S)

Kada vršite korekciju boja na slici, logično je da to radite na osnovu bele (White Balance), ali korekciju možete vršiti na osnovu bilo koje neutralne boje, jer sve imaju identične vrednosti u sva tri kanala: Red, Green i Blue. Kada otvorite Dialog Box „Color Picker” u Photoshopu, neutralne boje se uvek nalaze uz levu ivicu prozora koji prikazuje različite vrednosti osvetljenosti i zasićenosti boje za izabranu nijansu. Kada odaberete bilo koju od tih boja, pogledajte njihove vrednosti u RGB kanalu. Upravo vam te neutralne boje mogu pomoći kada prepravljate White Balance na fotografiji. Naravno, samo studijske fotografije imaju sigurne pokazatelje neutralnih boja, ali kada slikate napolju ili u nekoj prostoriji nikada niste 100% sigurni da je nešto na fotografiji čisto belo ili neutralnom bojom obojeno, da biste potom vršili korekciju na osnovu te boje, ali možete tražiti tzv. referentne tačke. Referentna tačka na slici je boja koja je najpribližnija neutralnoj (bela, svetlosiva, tamnosiva, crna).

Hajde da sve ovo razjasnimo kroz primer. Pogledajte fotografiju ispod. Ovu fotografiju sam slikao po oblačnom danu i nikako ne bi smela da ima ovako „tople” tonove, na osnovu čega znam da je potrebno korigovati White Balance. Naravno, kao autor ove fotografije znam kakvo je vreme bilo u trenutku slikanja i pored toga znam da sam tada video objekat koji će mi pomoći da izvršim odličnu korekciju fotografije, odnosno White Balance. Parče tkanine koje je obešeno na vratima je neutralne boje (sive) i daje mi sve potrebne referentne tačke na osnovu kojih mogu da izvršim korekciju jer ima svetlijih i tamnijih delova na sebi, što znači da ću podesiti da svetlosiva bude stvarno svetlosiva na slici, da tamnosiva bude isto toliko tamnosiva, što bi važilo i za nešto što je u trenutku slikanja bilo bele boje. Zid u gornjem levom uglu je takođe beo, ali se ne sećam da li bio čiste bele boje ili je u sebi imao i malo krem boje (koja već nije neutralna), zbog čega ću kao uzorak uzeti samo tačke na tkanini.

  

 

Prvi deo je procena i pretraga referentnih tačaka (na osnovu sigurne neutralne tačke, što je uglavnom moguće samo u studiju ili na osnovu tačke koja je po proceni najpribližnija neutralnoj boji u realnosti). Potom nam u pomoć dolaze dve alatke - prva je Color Sampler Tool. Ova alatka služi da dobijete informaciju o boji piksela na koji jednom kliknete. Svakim klikom dobijate novu informaciju o uzorku (Sample #1, Sample #2, Sample #3...), a njih možete videti na info toolbaru koji se automatski pojavi ispod linije sa alatkama. Možete postaviti do devet uzoraka, mada će vam uglavnom za korekciju biti sasvim dovoljna tri uzorka (svetliji, srednji ton i tamniji uzorak neutralne boje). Ponekad je i samo jedan dovoljan da se koriguje White Balance, a samim tim i ostale boje na fotografiji. Uzeću tri uzorka i to na najsvetlijem delu tkanine, srednje osvetljenom i najtamnijem delu tkanine (sve je to ista boja, samo manje ili više osvetljena u datom trenutku), što možete bolje videti na slici ispod.

 

 

Kada pogledam vrednosti RGB kanala ovih uzoraka za koje pretpostavljam da su najpribližniji neutralnoj boji na slici, vidim da vrednosti u sva tri kanala nisu iste (ili barem približne, s obzirom na to da se ne radi o savršenom uzorku, već referentnoj tački na osnovu procene).

Alatka White Balance Tool služi za prepravljanje White Balance na osnovu bele boje, odnosno neutralnih tačaka. Sada je potrebno samo da je aktiviram i kliknem na svaki od ovih uzoraka kako bih ga prepravio, što znači da će tada boja koja je bila neutralna u prirodi - stvarno biti neutralna i na slici. Rezultat je sledeći:

 

 

Već prvim klikom sam prepravio izgled fotografije i to drastično, a potom sam klikom na drugi i treći uzorak alatkom White Balance mogao samo da podesim nijanse. Primetićete da su sada boje za koje sam pretpostavljao da su neutralne postale neutralne na osnovu njihovih približnih vrednosti u sva tri kanala R, G i B. Naravno, nije potrebno da se apsolutno poklope jer se radi o slobodnoj proceni, u takvom slučaju ovo je sasvim dovoljno da fotografija izgleda bolje.

Veliki broj fotografija ćete korigovati i bez ikakvog prethodnog uzorka, već isključivo upotrebom alatke White Balance, a potom i prepravkom temperature i nijansi, ali da biste to uspešno radili morate imati dovoljno iskustva u obradi fotografija i radu u ovom i sličnim programima.

Naravno, u zavisnosti od namene, neke fotografije nećete prepravljati već ćete im namerno menjati temperaturu boja zbog željenog efekta ili samo zbog toga što vam se određena fotografija više sviđa sa toplijim ili hladnijim bojama, iako one nisu ni približne bojama u trenutku slikanja fotografije. Temperaturu možete menjati na istoimenom klizaču u panelu Basic - Temperature, dok na klizaču ispod Tint možete menjati samo nijanse boja. Često će se nešto slično i dešavati - prepravićete White Balance, a potom ćete podešavati temperaturu boja dok ne budete dobili željene, ili ukoliko se na slici ne nalazi apsolutno ništa što može biti referentna tačka, odnosno neutralna boja - tada biste sami "odokativnom metodom" korigovali boje na slici dok ne dobijete željene - koji najvernije predstavljaju trenutak slikanja ili boje koje vam na slici odgovaraju kako biste je uklopili u dizajnerski projekat koji radite. Kombinacijom dva pomenuta klizača možete dobijati sve varijante boja i nijansi na RAW fotografiji koju obrađujete.

 

Basic Corrections

Kao što je i ime ovog panela „Basic”, sadrži najosnovnije, ali najbitnije klizače koji utiču na obradu fotografije, odnosno sređivanje tonaliteta, boja, kontrasta i osvetljenosti cele fotografije, tamnih delova i svetlih delova na fotografiji.

Exposure - utiče na osvetljenost slike. Underexposured je slika koja je u trenutku slikanja primila manje svetlosti nego što je bilo potrebno i zbog toga je tamna, tada biste povećali vrednost na klizaču i time simulirali dodatno svetlo koje je fotoaparat primio u trenutku slikanja. Overexposured je slika koja je u trenutku slikanja primila veliku količinu svetlosti, zbog čega je previše svetla. Što znači da je potrebno da smanjimo vrednost klizača exposure.

 

Underexposed

 

 

Overexposed

 

  • Recovery - u ova opcija tamni najsvetlije delove na slici (Highlights) vraćajući im detalje. Ukoliko na fotografiji imate Highlight Clipping Warning (O), u mogućnosti ste da tim pikselima vratite detalje povećavajući vrednost na ovom klizaču.
  • Fill Light - ova opcija svetli najtamnije delove na slici (Shadows), vraćajući im detalje. Ukoliko na fotografiji imate Shadow Clipping Warning (U), u mogućnosti ste da tim pikselima vratite detalje povećavajući vrednost na ovom klizaču
  • Black - ova opcija takođe utiče najviše na tamne delove, čineći ih još tamnijim ili izrazito crnim, u isto vreme smanjujući zasićenost bojom tih piksela
  • Brightness - iako ima sličan efekat kao Exposure, deluje ponajviše na tonove srednjih vrednosti čineći ih tamnijim ili svetlijim
  • Contrast - ukoliko povećavate vrednost na klizaču, svetli tonovi će postajati još svetliji, tamni još tamniji, na osnovu čega se dobija kontrast u slici, smanjujući vrednost kontrasta dobijate "sivkastu" sliku sa velikim brojem piksela srednje vrednosti (Midtones) jer tada radite suprotnu stvar od kontrasta - tamne posvetlite, svetlije zatamnite
  • Clarity - povećava/smanjuje kontrast najviše tonovima srednje vrednosti (Midtones). Primetićete da se povećanjem kontrasta u tim tonovima dobija jasnije prikazan detalj, dok se u suprotnom dobija efekat poput blura
  • Vibrance - kada povećate saturaciju na fotografiji sve boje bivaju zasićene na isti način, odnosno istom količinom. Za razliku od saturacije, Vibrance to ne radi isto za sve boje već najviše utiče na one koje su najmanje zasićene bojom (odnosno najviše zasićene bojom). Ovaj klizač možete koristiti u kombinaciji sa klizačem Saturation, npr. kada radite obradu portreta i zasitite celu sliku bojom, primetićete da boja kože biva sve neprirodnija iako, recimo, ostatak fotografije deluje lepše sa takvim bojama. Tada možete smanjiti Vibrance i na taj način poboljšati boju kože, bez velike promene u bojma na ostatku fotografije
  • Saturation - zasićenost bojom ili totalno neutralna slika ukoliko smanjite vrednost na -100, bez ikakve boje u sebi samo prikazuje osvetljenost piksela

 

Tone Curve panel

U kursu Photoshop ste upoznali ste opciju Curves koja je veoma slična ovom panelu. Možete da kontrolišete osvetljenost piksela uz pomoć „krive” (Curve), i to na dva načina: Parametric i Point, koja možete izabrati klikom na istoimene tabove iznad histograma.

  • Parametric - podešavate osvetljenost uz pomoć četiri klizača. Klizač Highlights kontroliše osvetljenost najsvetlijih piksela, od belih (255) do piksela srednje vrednosti. Klizač Lights kontroliše osvetljenost svetlih piksela, ali utiče i na tonove srednjih vrednosti, najviše svetlije, ali i deo koji ide ka tamnijim. Dva suprotna klizača su Darks i Shadows, Darks je pandan Lights klizaču jer utiče na osvetljenost tamnih piksela i deo srednjih tonova, dok Shadows utiče samo na piksele do srednje vrednosti.
  • Point - podešavanje krive uz pomoć tačaka na isti način kao u dialog boxu Curves unutar Photoshopa

 

Otvaranje RAW fotografiju u Photoshopu

Kada završite sa korekcijom fotografija u programu Adobe Camera RAW, možete sačuvati dokument u JPEG, PSD ili TIFF formatu uz pomoć Dialog Boxa Save Image.... Ukoliko pored toga želite dodatno da obradite fotografiju u Photoshopu, možete prebaciti RAW dokument u Photoshopu klikom na komandu Open Image... - tada će Vaša RAW fotografija biti otvorena u Photoshopu, a Vi možete nastaviti sa njenom obradom. Ukoliko ne želite da je ubacite kao RAW dokument, već kao Smart Object, držite Shift na tastaturi i primetićete da će komanda Open Image biti promenjena u Open Object.... U tom slučaju ćete otvoriti fotografiju kao Smart Object, koji je nedestruktivan i ima prednosti u odnosu na obične slojeve.


Smatrate da je ova lekcija korisna?  Preporučite je. Broj preporuka:2


Molimo Vas unesite svoje podatke i dobićete pristup besplatnim lekcijama.

Ime: 
Prezime: 
Email: