Utisci korisnika

Zaista sam prijatno iznenađena vašom brigom za korisnike, i zahvaljujem vam se na maksimalnoj podršci. Što se tiče vaših usluga sve je jasno, ja se uvijek vraćam i nastaviću…

Želeo bih da Vam se zahvalim na Vašoj brzoj pošiljci, sertifikatu i novom kursu, koji sam juče preuzeo putem Post-expresa. Još jedanput Vam se zahvaljujem na Vašoj profesionalnosti.…


Kompletna lista utisaka

Testiranje online

Arhitektura računara

Za one koji žele da znaju više.

Windows OS

Ovo bi svakako trebalo da probate.

Odnosi s javnošću

Koliko znate PR?

Pogledajte još neke od testova

Newsletter

Ukoliko želite da Vas redovno obaveštavamo o novostima sa Link eLearning sajta prijavite se na našu newsletter listu.

Ime:

Prezime:

Email:


Anketa

Arhiva anketa

BAZA ZNANJA


Kurs: -- Teorija dizajna

Modul: Grafički dizajn

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Vizuelni identitet


Materijali vezani uz ovu lekciju:

- Test vizuelni identitet
- Vizuelni identitet (PDF dokument)



Prema definiciji poznatog britanskog grafičkog dizajnera Filipa Henriona: Vizuelni identitet kompanije je zbir svih sredstava koja na likovno-grafički način i drugim vizuelnim sredstvima stvaraju jasnu predstavu o jednoj ustanovi i njenoj delatnosti. Bez obzira na to kakve usluge obavlja i čime se bavi, svaka kompanija ima i propagandnu delatnost. Kompanija bi trebalo da ostavi celovit utisak na pojedince, poslovne partnere i društvo u celini, pa je vizuelni identitet značajan činilac za sticanje ugleda kompanije i postizanje efikasnih rezultata. Ovo se najbolje može postići ukoliko je celokupni dizajn vizuelne identifikacije usklađen sa marketing-konceptom preduzeća. Osnovni i nezaobilazni elementi vizuelnog identiteta, koji na grafičko-vizuelan i likovan način bliže određuju kompaniju i formiraju njen lik u kojoj deluje, su:

  • naziv kompanije - do sada smo u nekoliko navrata naznačili važnost naziva; ima veliki značaj posebno u delatnostima grafičkog dizajna i zato mora biti jasan, lako pamtljiv, likovno-grafički čitko kreiran, dovoljno informativan i što je moguće više prilagođen kompaniji kojoj služi, odnosno asocira na istu
  • zaštitni znak - logotip
  • boja firme – određuje se tako da odgovara svim kriterijumima i zahtevima koji se zasnivaju na pozitivnim istraživanjima o asocijativnim vrednostima boja. Samim tim, boje se moraju prilagoditi vrsti i karakteru delatnosti kompanije, moraju se harmonično uklapati uz sve ostale elemente vizuelnog i grafičkog identiteta kompanije
  • kućno pismo - lettering - predstavlja karakterističan tip slovnih znakova (tipografija), koji se u okviru kreiranja identiteta biraju iz postojećih tipografskih modela. Pored karakterističnosti, trebalo bi odabrati i takav tipografski repertoar koje se lako i efikasno može naći u različitim reproduktivnim sistemima poslovnog i propagandnog karaktera.

 

Pored ova četiri neophodna i obavezna elementa za kreiranje vizuelnog identiteta određene kompanije, postoje i:

  • primarna sredstva komunikacije - izgled karakterističnih listova papira za poslovno pismo i koverat, dizajn pozivnice, čestitke i podsetnice, pečat kompanije, poslovna dokumentacija, fakture, računi, narudžbenice, putni nalozi, ugovori itd.
  • medijska sredstva komunikacije - standardna idejna rešenja za oglas, plakat, prospekt, letak, nalepnicu, rokovnik, kalendar, grafički dizajn na sredstvima voznog parka, izrada elemenata vizuelne komunikacije u sredstvima javnog informisanja i propagande
  • gotovi proizvodi - olovke, penkala, kape, majice, upaljači, značke, bedževi
  • dizajn ambalaže proizvoda - identitet grupe proizvoda, transportne ambalaže, etikete, nalepnice
  • dizajn radnih odela i uniformi zaposlenog osoblja
  • dizajn enterijera i nameštaja poslovnih prostorija i štandova na sajmovima

 

Svi ovi elementi kreiraju tzv. kućni stil ili imidž jedne kompanije, koja se na svojstven i prepoznatljiv način predstavlja kroz sredstva komunikacije, promocijom i distribucijom materijala.

Vizuelni identitet turističke organizacije grada Bratislave

 

Vizuelni identitet nastaje planiranim, koordinatnim i profesionalnim delovanjem u obliku navedenih elemenata vizuelne prezentacije kompanije, koji su usklađeni sa čitavom koncepcijom marketinga. U tom smislu, vizuelni identitet predstavlja knjigu standarda za njeno delovanje.

 

Brandiranje proizvoda

Ključ uspeha u bilo kojoj poslovnoj aktivnosti danas je detaljno poznavanje i razumevanje ljudskih emocionalnih potreba i želja. Korporacije širom sveta polako prihvataju činjenicu da njihove šanse na tržištu ne zavise toliko od smanjenja troškova proizvodnje i povećanja profita koliko od razvijanja potpuno novih tokova prihoda zasnovanih na novim idejama, i to pre svega izgradnjom jačih veza i odnosa sa njihovim potrošačima (koje karakteriše pre odnos partnerstva nego klasični zakon ponude i potražnje).

Jedan od najpoznatijih brandova u svetu: „Coca-Cola”

 

Ako danas poželite da se bavite marketingom, više ćete baratati psihološkim terminima nego statističkim formulama i grafikonima. Najčešće korišćene reči u savremenoj marketinškoj literaturi su pozitivna reakcija, emocija, osećanje, pre nego proizvod, cena, kvalitet i slično. Jedan od novih pojmova koji se najviše vezuje za ovu promenu paradigma u oblasti ekonomije i marketinga je pojam brandinga.

Zaštitni znak poznatih kompanija, simbolično prikazan kao žig

 

Reč brand (žig) je engleska reč i njena prva primena bila je kod kauboja na Divljem zapadu, koji su žigosali svoje krave da bi ih razlikovali od ostalih krava u preriji. Sa poslovne tačke gledišta, branding na tržištu je veoma sličan brandingu na ranču. Cilj branding programa je da izdiferencira proizvod na tržištu od ostalih sličnih proizvoda, kako bi percepcija o tom proizvodu bila drugačija. Cilj je da se u svesti potrošača kreira percepcija da na tržištu ne postoji nijedan proizvod kao dotični brandirani, da je on jedinstven i da bi ga trebalo zapamtiti kao nešto potpuno novo i posebno, dokazano i kvalitetno. Međutim, veoma je važno zapamtiti da se proces brandinga ne događa na tržištu proizvoda i usluga, već isključivo u glavama i svesti potrošača. Brand name (ime branda) nije ništa drugo nego reč (pojam) u svesti potrošača.

Danas se smatra da je najznačajnija funkcija marketinga upravo stvaranje branda. Štaviše, mnogi vodeći svetski marketinški eksperti smatraju da je osnovna funkcija marketinga samo i jedino izgradnja branda. Upravo brand čini da se odluka o kupovini donese mnogo pre nego što je do samog čina razmene dobara i novca došlo. Odluka o tome da se kupi neki proizvod ili ne donosi se prethodnim pozicioniranjem proizvoda, njegovog imena (branda), u svesti potrošača. Kad do njega dođe, rezultat kupovine je već unapred predodređen. Branding praktično pretprodaje proizvod ili uslugu korisniku. Branding je jednostavno mnogo efikasniji način prodaje. Uspeh proizvoda ili usluge na tržištu ne zavisi od toga šta dizajneri ili marketinški tim misle o njemu, već prvenstveno šta o njemu misle potencijalni potrošači ili korisnici. To znači da više nije dovoljno imati najbolji i najkvalitetniji proizvod, najpovoljniju cenu, najbolju distribucionu mrežu i vrhunsku promociju, najvažnije je koliko i šta o proizvodu zna i misli prosečni potrošač.

 

Zaštitni znak – logotip

Zaštitni znak vodi poreklo od prvih individualnih proizvođača koji su svoje proizvode označavali imenima, skraćenicama, inicijalima svog imena ili simbolima, kako bi na određen način označavali i štitili kvalitet svog rada. Označavanje proizvoda datira još od pre 2.000 godina. Mesopotamijske i egipatske opeke nosile su reljefne oznake, koje su obeležavale mesto i konstrukciju neke gradnje. Na osnovu egipatskih opeka takođe se može utvrditi doba vladavine pojedinih dinastija. Na rimskim opekama su čak bili označavani i proizvođači. U tom periodu, mnogi drugi proizvodi namenjeni domaćinstvu nosili su imena proizvođača, inicijale i dr. U Engleskoj su u srednjem veku majstori po zakonu morali inicijalima da obeležavaju svoje proizvode, kako bi im se sudilo ukoliko su ih napravili loše. I danas je logo, pored vizuelne identifikacije firme u vidu znaka, takođe određena vrsta simbola koja služi za zaštitu proizvođača i potrošača od eventualnih sličnih, lažnih proizvoda; logo je garancija kvaliteta koji reprezentuje kompaniju.

Zaštitni znak kompanije „Adidas”

 

Za razliku od ranijih godina, kada je logo u vizuelno-grafičkom rešenju morao da poseduje simboliku delatnosti kompanije, danas je sve češće slobodno izabrani motiv ili simbol, koji je što jednostavniji, lako uočljiv i pamtljiv, specifičan i originalan, kako bi se razlikovao od mnoštva drugih znakova.

Zaštitni znaci kojima su ruke glavni element dizajna

 

Poznati primeri kružnih zaštitnih znakova

 

Jedno od glavnih oružja dizajnera i kreativnosti pri kreiranju simbola kompanije jeste psihologija, na osnovu čijih istraživanja se dolazi do zaključaka o tome kakav je uticaj oblika i idejnog rešenja logoa na pamćenje i prepoznavanje kod prosečnog čoveka.

 

Likovno-grafička oprema knjiga, novina i časopisa

Oblikovanje knjige je veoma složen poduhvat. Tako je bilo oduvek, od organizovanog prepisivanja antičkih klasika u doba Karla Velikog i učenog Alkuina, preko srednjovekovnih rukopisnih knjiga, nad kojima su monasi gubili vid i zdravlje samo da bi na što sjajniji način slavili Boga i njegovu Reč, do obrazovanih italijanskih humanista čije se bogatstvo merilo hiljadama dukata - u knjigama - i, najzad, do štampane knjige čiji tvorac Johan Gutenberg nije žalio ni vremena ni novaca da ostane rame uz rame sa slavnim i sjajnim prethodnicima.  Knjiga je uvek imala izuzetno istaknut položaj u svetu obrazovanih. Širenjem štampe širio se i krug pismenih i učenih ljudi i knjiga je najzad postala jedinstveno sredstvo za širenje znanja.

Izgled knjiga uvek je odražavao savremene društvene okolnosti i bio u skladu sa aktuelnim umetničkim pravcima. Jasno se mogu razlikovati knjige pozne renesanse od baroknih ili klasicističkih knjiga, kao što se po svojoj neukusnoj odori mogu prepoznati knjige iz doba industrijske revolucije, a po svojoj asketskoj uzdržanosti i pragmatičnosti knjige prve četvrtine 20. veka, stvarane u doba uspona Bauhausa i nove tipografije Jana Čiholda. Svako je doba stvaralo svoje knjige.

Krajem prošlog i početkom ovog veka, u multikulturnom društvu dobrim delom okrenutom tehnološkim inovacijama, knjiga se našla na brisanom prostoru, ugrožena radijom, filmom, televizijom, internetom i multimedijima. U borbi sa ovim izazovima, umetnici koji su se bavili oblikovanjem knjige morali su nalaziti nove pristupe i pribegavati novim načinima tumačenja teksta, kako bi ostali u trci. Knjiga je dobila novo lice - eklektički pristup oblikovanju, citati i razaranje klasičnog tkiva knjige (dekonstrukcija) protutnjali su kroz knjižare i biblioteke. Sve je postalo moguće.

 

Knjiga je, istorijski gledano, stalno menjala svoj oblik prilagođavajući se razvoju tehnologije, prihvatajući sve što je moglo da ubrza proces usavršavanja knjige u estetskom i tehnološkom smislu. Knjižna tipografija obuhvata oblikovanje knjiga i brošura. Po ovom principu mogu se oblikovati i časopisi, i obratno. Dva osnovna dela koja knjiga sadrži su: korice i knjižni blok.

 

Funkcija korica je da fizički zaštiti knjigu, ali, takođe, da svojim grafičko-vizuelnim rešenjem privuče pažnju potencijalnog kupca. Knjižni blok je unutrašnji organ knjige, koji obično sadrži prvo naslovnu stranu, posvetu i predgovor, potom osnovni tekst sastavljen iz poglavlja i, na kraju, dodatke, pogovore, popis literature i stranih reči, podatke o autoru itd.
Pre početka kreiranja knjige moraju se prvo utvrditi njeni elementi - format, obim, veličina sloga na stranici, vrsta i veličina pisama, vrsta papira, vrsta korica, način povezivanja...

 

Format zavisi od vrste izdanja, obima knjige, njenog karaktera i funkcionalnosti u rukama čitalaca. Postoje određeni standardni formati knjiga, kao što su minijaturna knjiga, džepna izdanja, A, B i C format, knjige velikog enciklopedijskog formata.

 

Za oblikovanje knjige važno je odrediti veličinu sloga na stranicama, odnosno širinu i visinu sloga na stranicama jer će od toga zavisiti i ukupan obim knjige, ali i njena preglednost. Osnovni elementi knjižne stranice su: površina sloga (tekst i eventualne ilustracije sa legendama), oznake stranica i belina margina. Pošto je stranica osnovni deo knjižnog bloka, sve stranice moraju biti napravljene po istom, ustanovljenom principu. Najviše računa se vodi o izgledu kontinuiranih stranica, parnih i neparnih, koje stoje jedna pored druge. One čine optičku celinu i pri oblikovanju dve stranice obavezno se vodi računa o njihovoj kompozicijskoj harmoniji i funkcionalnosti.

 

Kod ilustrovanih knjiga posebna pažnja mora se posvetiti komponovanju ilustracija sa tekstom. Osnovno pravilo jeste da ilustracija mora biti postavljena na stranici sa tekstom o kome se govori, a, pored toga, ilustracija mora (u kombinaciji sa tekstom) formirati harmoničnu kompozicionu celinu.

Postoje određeni principi u dizajnu knjiga koji opisuju istorijski ustanovljene načine za određivanje idealnih proporcija stranice, margina, površine tekstualnog sloga i eventualnih ilustracija. Zakone forme u dizajniranju stranica knjiga popularizovao je književnik i dizajner knjiga Jan Čihold u drugoj polovini 20. veka na osnovu radova J.A. van de Grafa i Raula Rosariva. Dizajneri knjiga i danas rado upotrebljavaju ove principe.

 

Van de Grafov princip

Ovaj princip je istorijska rekonstrukcija metoda u dizajnu knjiga, na osnovu kojih se deljenjem stranica dolazilo do idealnih proporcija. Ovaj princip je takođe poznat kao tajni kanon jer se koristio u mnogim srednjovekovnim rukopisima i inkunabulama (najstarije štampane knjige). Geometrijsko rešenje u konstrukciji može se primeniti na stranicu bilo koje proporcije širine i dužine, omogućava dizajneru da postavi površinu tekstualnog sloga na specifičnom mestu na stranici. Margine koje se koriste su veličine 1/9 i 2/9 od veličine stranice. To bi značilo da je unutrašnja margina (vertikalna margina ka unutrašnjosti knjige) 1/9 širine same stranice, spoljna margina je 2/9 širine stranice. Kada je odnos širine i dužine stranice 2:3, u tom slučaju bi odnos margina bio sledeći 2:3:4:6 (unutrašnja:gornja:spoljašnja:donja).

 

Formula dobijanja veličina idealnih margina bila bi 1:R (proporcija širina:dužina stranica) daje margine 1:R:2:2R (unutrašnja:gornja:spoljašnja:donja). Proporcija stranice može da varira, ali je najčešće upotrebljivan odnos 2:3.

 

Čiholdov princip

Početkom 20. veka Jan Čihold je napravio sopstvenu revoluciju u tipografiji, čineći asimetričnu kompoziciju izborom za koji se opredeljuju mladi dizajneri. Uradivši to, takođe je žestoko napao simetriju kao arhaični i neefikasni tipografski stil. 25 godina kasnije Čihold je započeo herkulovski posao redizajniranja i restilizovanja kompletne Pingvinove (Penguin Books) biblioteke. Kada je završio, prerađeno je preko 500 naslova – i skoro svaki od njih je bio simetrično komponovan.

Jan Čihold, „Asimetrična tipografija”

 

Kada je bio mlad, Čihold je crtao tipografska pisma koja su bila smele najave tipografske reforme, konstruisao je sanserife i kaligrafska pisma koja su kršila tradicionalna pravila. Krajem života je napravio Sabon, klasični primer tradicionalnog oblika tipografskog pisma.

Čiholdov princip se zasniva na zlatnom preseku. Izučavajući rukopise i inkunabule proizvedene između 1550. i 1770. Godine, primetio je da se baziraju na pravilima zlatnog preseka. Pre svega, odnos širine prema dužini stranice je uvek bio 2:3, 5:8 ili 21:34.

 

Kružni lukovi na slici oslikavaju razmere u srednjovekovnim rukopisima, u slučaju proporcije stranica 2:3 margine bi bile u proporcijama 1:1:2:3 (unutrašnja:gornja:spoljašnja:donja), čime bi površina tekstualnog sloga bila u savršenoj proporciji zlatnog preseka. Donji desni ugao tekstualnog sloga je fiksiran i dijagonalom stranice.

 

Novine i časopisi

Novine i časopisi su, poput knjiga, menjali svoj izgled prilagođavajući se novim tehnologijama. Zbog relativno velikih tiraža i dinamike izlaženja spadaju u sredstva masovnih komunikacija. Novine i listovi su dnevne publikacije koje sadrže pisane informacije iz svih oblasti života i ljudskih delatnosti, prema čijem sadržaju ih možemo podeliti na: političke, privredne, kulturne, sportske i sl, iako najčešće u različitim rubrikama prate sve ove oblasti. Mogu biti lokalne i regionalne, izdavane od strane novinsko-izdavačkih kuća, stručnih udruženja, političkih stranaka, asocijacija, verskih zajednica i dr.

Časopisi, magazini, revije izlaze u određenom vremenskom periodu, takođe mogu biti različite (ali najčešće sužene) tematike i posvećeni su određenom krugu čitalaca. U tom smislu, časopisi mogu studiozno da određuju pojedinačne oblasti, kao što su umetnost, medicina, tehničke nauke, finansije itd.

Naslovne stranice časopisa „Nacionalna geografija”

 

Osnovni elementi za izradu novina i časopisa su tekst i fotografija. Pod tekstom se podrazumevaju članci, naslovi, podnaslovi, međunaslovi. Fotografije imaju ulogu da informišu, upotpunjuju tekst koji prate i ilustruju ga. Pored teksta i fotografije, postoje i drugi elementi koji upotpunjavaju izgled novina i časopisa, kao što su glava lista, pismo, način preloma, linije, boje i drugi tipografski elementi potrebni za uspešno oblikovanje i prezentaciju izdanja. Glava lista je tipski, nepromenjivi deo naslovne stranice, po čemu se izdanja razlikuju jedna od drugih, sadrži oblikovano ime lista kao najvažniji deo glave lista.

Naslovne stranice časopisa ELLE

 

Iako varira u svakom novom izdanju, glava lista ima nepromenjivu strukturu i sličan izgled, radi stalnog prepoznavanja. Slog teksta je osnovni element svih stranica, koji daje osnovni ton vizualizaciji izborom odgovarajućeg pisma, smanjivanjem i povećavanjem međuslovnih i međurednih belina. Izbor vrste i veličine pisma određuje se prema vrsti izdanja i ciljnoj grupi i zbog čitalačkih navika se retko i menja. Posle teksta, najjači vizuelni utisak na stranicama ostavljaju naslovi. Boja je, takođe, važan vizuelni element novinske i časopisne tipografije, uz čiju pomoć određeni delovi mogu biti dominantni u kompoziciji.


Smatrate da je ova lekcija korisna?  Preporučite je. Broj preporuka:1


Molimo Vas unesite svoje podatke i dobićete pristup besplatnim lekcijama.

Ime: 
Prezime: 
Email: