Utisci korisnika

Zaista sam prijatno iznenađena vašom brigom za korisnike, i zahvaljujem vam se na maksimalnoj podršci. Što se tiče vaših usluga sve je jasno, ja se uvijek vraćam i nastaviću…

Da li zato što je DLS novina kod nas (bar za mene)ili još više što će mi koristiti, tek, nalazim da je Arhitektura, izgradnja i održavanje PC računara prava stvar i svakom…


Kompletna lista utisaka

Testiranje online

Arhitektura računara

Za one koji žele da znaju više.

Windows OS

Ovo bi svakako trebalo da probate.

Odnosi s javnošću

Koliko znate PR?

Pogledajte još neke od testova

Newsletter

Ukoliko želite da Vas redovno obaveštavamo o novostima sa Link eLearning sajta prijavite se na našu newsletter listu.

Ime:

Prezime:

Email:


Anketa

Arhiva anketa

BAZA ZNANJA


Kurs: -- Računarske mreže

Modul: IP adrese

Autor: Predrag Matorkić

Naziv jedinice: Validnost adresa i adresni opsezi


Materijali vezani uz ovu lekciju:

- Test validnost adresa i adresni opsezi
- Validnost adresa i adresni opsezi (PDF dokument)



Validnost adresa

Validnost adresa govori o tome koja su pravila pri dodeli adresa, odnosno da li je adresa regularna za dodelu ili ne. Ranije u kursu smo pomenuli dve adrese koje nisu validne za dodeljivanje i to: adresa 0.0.0.0 jer je to adresa internenta i adresa 255.255.255.255 jer je to Broadcast adresa Interneta. Takođe, početna i krajnja adrese mreže nisu validne adrese za dodelu hostovima. Prema tome pravila su sledeća:

  • Host ID ne sme da se sastoji od kompletnog niza nula i kompletnog niza jedinica
  • Network ID ne sme počinjati sa 127 niti sa preko 223
  • Svaka adresa na mreži mora biti jedinstvena
  • Ni jedan oktet adrese ne sme imati veću vrednost od 255


Pravila validnosti adresa važe i za klasne i za besklasne adrese.

 

Adresni opsezi

U upotrebi su dva tipa adresnih opsega i to privatni i javni adresni opsezi. Privatni adresni opsezi su namenjeni privatnim mrežama. Internet ruteri su u obavezi da diskarduju pakete sa ovih adresa što praktično znači da ni jedan paket poslat sa privatnih adresnih opsega ne sme da završi na Internetu. Da bismo nekom računaru dodelili adresu iz privatnog opsega i istovremeno imali izlaz na Internet, neophodan je softver koji radi translaciju adresa, privatnih u javne adrese. Softver za translaciju se naziva NAT (Network Address Translation). Sve adrese koje ne pripadaju opsezima privatnih adresa su javne adrese i koriste se na Internetu. Dobile su naziv javne jer su legalne za dodelu na Internetu, a ne samo za privatnu upotrebu. Opsezi privatnih adresa su:

  • 10.0.0.0/8  (pripada klasi A)
  • 172.16.0.0/12  (pripada klasi B)
  • 192.168.0.0/16 (pripada klasi C)


Nije pogrešno da se privatnoj mreži dodeli bilo koji drugi Network ID ali u tom slučaju je nemoguć izlazak na Internet. U slučaju da ne postoji uređaj ili servis koji će vršiti automatsku dodelu adresa na privatnim mrežama, sistem će automatski dodeliti adresni opseg 169.254.0.0/16 – takozvanu APIPA adresu.

Primer korišćenja privatnog adresnog opsega je dat na sledećoj slici:

 

Slika 60: NAT funkcija


Smatrate da je ova lekcija korisna?  Preporučite je. Broj preporuka:3


Molimo Vas unesite svoje podatke i dobićete pristup besplatnim lekcijama.

Ime: 
Prezime: 
Email: