Utisci korisnika

"Želim da kazem da iako sam tek na pola, da sam oduševljena ovim načinom na koji stvari funkcionisu!" Stanislava Kraguljac, Beograd

Zaista sam prijatno iznenađena vašom brigom za korisnike, i zahvaljujem vam se na maksimalnoj podršci. Što se tiče vaših usluga sve je jasno, ja se uvijek vraćam i nastaviću…


Kompletna lista utisaka

Testiranje online

Arhitektura računara

Za one koji žele da znaju više.

Windows OS

Ovo bi svakako trebalo da probate.

Odnosi s javnošću

Koliko znate PR?

Pogledajte još neke od testova

Newsletter

Ukoliko želite da Vas redovno obaveštavamo o novostima sa Link eLearning sajta prijavite se na našu newsletter listu.

Ime:

Prezime:

Email:


Anketa

Arhiva anketa

BAZA ZNANJA


Kurs: -- Teorija dizajna

Modul: Uvod u dizajn

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Uvod u dizajn


Materijali vezani uz ovu lekciju:

- Test uvod u dizajn
- Uvod u dizajn (PDF dokument)



Čovek je oduvek imao veliku potrebu za raznim proizvodima (predmetima) koji su mu olakšavali svakodnevni život. Pronalazak savršenijih proizvoda značio je i viši nivo zadovoljenja potreba, a pojave novih potreba dovodile su do istraživanja i stvaranja novih proizvoda, i tako u krug. Možemo reći da koreni dizajniranja leže u ovoj uslovnoj povezanosti čoveka i upotrebnih predmeta za zadovoljenje njegovih potreba. Kako se čovek evolutivno razvijao i usavršavao, dolazilo je do naglih promena u njegovom zadovoljavanju potreba, a time i u shvatanju i ponašanju.

 

 

To je rezultovalo konstantnim usavršavanjem tehnike i tehnologije koja će usvojiti i naučnu misao, dovelo je do pojave zanatske, a sredinom devetnaestog veka i industrijske proizvodnje. Tako je krajem devetnaestog veka i prvih godina dvadesetog veka nastala nova epoha u industrijskom razvoju.

 

 

Slika pokazuje Da Vinčijevo idejno rešenje u vidu skice za samostrel

 

Tada se pojavio industrijski dizajn kao stvaralačka disciplina. Dizajn je stvarao proizvode koji su mašinski izrađivani, funkcionalni ali i na sve višem estetskom nivou, čime su eliminisani glavni nedostaci ranije dizajniranih proizvoda - gruba izrada i nedostatak lepote. Industrija je bila u mogućnosti da razvija različite proizvode, u datom trenutku savršene i atraktivne, pa su ljudi samim tim sve više razmišljali o načinu zadovoljavanja svojih potreba. Pored industrijskog razvoja, dodatni faktor koji je od tog perioda uticao na konstantan napredak svih proizvoda jeste konkurentnost.

 

Za razliku od prethodnih vremena, od početka industrijalizacije i globalizacije, jedna ista kategorija proizvoda mogla je da se kupi na istom geografskom području od različitih proizvođača, samim tim ponuda proizvoda sve je više premašivala njihovu potražnju. U takvoj situaciji, mnogi proizvođači susretali su se sa poteškoćama oko plasiranja proizvoda i pridobijanjem što većeg broja potrošača. Do pojave industrijalizacije možemo reći da se dizajniranjem uglavnom dolazilo do boljih proizvoda koji bi olakšavali osnovne egzistencijalne potrebe. Kasnije, baš kao i danas, osnovni zadatak proizvodnje jeste prilagođavanje potrošačima u pogledu sve većih potreba i zahteva, plasiranje raznih proizvoda na sve konkurentnijem globalnom tržištu i -  kao glavni cilj - prodaja dizajniranog proizvoda, na taj način zadovoljavanje potrošača i, naravno, proizvođača.

 

Plasiranje dizajniranih proizvoda, prilagođavanje tržištu, kao i ubrzan razvoj tehnologije uslovili su razvoj dodatnih grana dizajna, čija je osnovna misao i dalje (pored stvaranja sve lepših i upotrebljivijih proizvoda) pronalazak puta do potrošača. Potrošačima se mora ponuditi proizvod koji oni traže ili koji je novina, nešto što bi potencijalno tražili, jer se samo tako zadovoljavaju obe strane. Posrednik između te dve strane jeste dizajner. Dizajneri imaju zadatak da zadovolje obe strane na taj način što će napraviti praktičniji, lepši i upotrebljiviji proizvod koji će u što većoj meri zadovoljiti potrebe potrošača, a pri tom doneti profit proizvođaču.

Idejna rešenja idustrijskih dizajnera u vidu skica

 

Razvojem društva i globalizacijom, sve jače oružje kao oslonac dizajnu jeste marketing. Delovanje dizajna neophodno je bazirati na marketingu jer istražuje tržište i potrošače, pa samim tim i raspolaže informacijama koje ukazuju kakve bi proizvode trebalo stvarati da bi ih tržište prihvatilo. Ne samo da marketing prikuplja informaciju od potrošača ka proizvođaču ili dizajneru, već postoji i marketinška kampanja kojom se dizajnirani proizvod plasira na tržište.

„Trgovanje bez reklame isto je što i namigivanje devojci u mraku:
ti znaš šta radiš, ali niko drugi to ne zna.” (Salvador Dali)

 

 

Pojam i definisanje dizajna

Dobar proizvod sa aspekta proizvodnje i potrošnje može stvoriti samo jedna stvaralačka disciplina, to je dizajn. Sama reč dizajn vodi poreklo od engleske reči Design, što u slobodnom prevodu znači crtež, nacrt, projekat, uzorak i sl. U naučnoj i stručnoj literaturi postoje različiti stavovi u poimanju dizajna. Prisustvo različitih stavova proističe iz nepostojanja opšte prihvaćenog mišljenja o pojmu i suštini dizajna, a naročito njegovog organizovanja u proizvodnoj praksi i povezivanja sa drugim sektorima poput marketinga, proizvodnje, finansija, istraživačkog rada, itd.

Osnovni cilj dizajna jeste da proizvodu daje kvalitete u tehničko-funkcionalnom smislu, estetskom, ekonomskom i ergonomskom pogledu, da bi ga u određenom vremenskom periodu prihvatio potrošač. Suština dizajna je zapravo  stvaranje efikasnih proizvoda.

 

Dizajn je naučna, stručna i stvaralačka disciplina, pojam kvaliteta proizvoda, kao i sistem, funkcija, skup aktivnosti i organizaciona celina proizvođača, usmeren ka potpunom zadovoljenju potreba, zahteva i želja potrošača, ali i ekonomskim i razvojnim ciljevima proizvođača, potom unapređenju životne i radne sredine, okoline, kao i progresu celokupnog društva:

  • Dizajn je naučna disciplina jer istražuje i dokazuje pojave, zakonitosti, metode i procese u stvaranju i razvoju proizvoda. Naučni smisao dizajna proističe iz njegovog stalnog istraživanja i prodiranja u novo, nepoznato. Iz ovoga su nastajale zakonitosti u oblasti dizajniranja proizvoda i njihove proizvodnje, što je dizajnu obezbedilo status naučne discipline, priznate u svetu. Zahvaljujući naučnim rezultatima dizajna, ne samo proizvodi, već uopšte svet oko nas iz dana u dan postaje savršeniji. Ovo je uslovilo razvoj, kao i pronalaženje novih vrsta materijala
  • Dizajn je stručna disciplina koju obeležava stvaralaštvo u praksi. Ta stručna disciplina je i stvaralačka u industrijskoj praksi, jer su njeni rezultati proizvodi namenjeni ljudima, kao pomoć u radu i za ulepšavanje svakodnevnice života u opštem smislu
  • Kvalitet dizajniranog proizvoda u stvari predstavlja sposobnost da proizvod što bolje i duže služi svrsi, pomogne čoveku u radu i životu i ulepša mu svakodnevni život
  • Dizajn je podsistem svake savremene kompanije koja pretenduje da u oštrim okolnostima opstane na tržištu i razvija se
  • Funkcionisanje kompanija usmereno je ka jednom cilju - profitu. Slikovito rečeno, tržište se može okarakterisati kao uzburkani okean, kompanije kao brodovi koji se bore sa talasima koje izaziva konkurencija, a profit kao luka u daljini kojoj brodovi streme. Glavni kormilari ovog broda su pre svega dizajn, a potom i marketing, jer ove dve discipline predstavljaju put dolaska broda do luke

 

 

 

Unikatni dizajn

Čovek je oduvek želeo da u nečemu bude poseban i zapažen u sredini u kojoj živi, odnosno u socijalnom sloju kojem pripada. Unikatni predmeti su mu u tome dosta pomagali, a često i obezbeđivali status kojem je težio. Unikatni dizajn uglavnom nije namenjen tržištu, već pojedincu. Unikatni dizajn možemo naći u svih granama dizajna i kategorijama proizvoda široke potrošnje - od obuće do nameštaja, od bicikla do automobila. Iako živimo u svetu masovne serijske proizvodnje, unikatni dizajn je i dalje zastupljen, što je dokaz njegove neprolaznosti i značaja.

 

 

Funkcionalizam

Uporedo sa razvijanjem društva, ljudi raznih zanimanja i veština stvarali su funkcionalne predmete. U prvo vreme bile su to vešte zanatlije, kasnije umetnici, a u poslednje vreme dizajneri, kao novi profil stručnjaka. Funkcionalni dizajn za krajnji cilj ima dobijanje maksimalno funkcionalnog, upotrebljivog proizvoda, dok su lepota i drugi atributi predmeta u drugom planu. Proizvod bi trebalo da služi svrsi, ne obazirući se preterano na ostale karakteristike, poput estetskih ili ekonomskih. Estetika bi trebalo da proizađe iz funkcije predmeta.

 

 

Industrijska estetika

Ovakav tip dizajniranja zasniva se na pomirenju između estetike i funkcionalizma, odnosno lepog i funkcionalnog u upotrebnim predmetima. Osnovni cilj industrijske estetike jeste razvijanje lepote kod industrijskih proizvoda i u životnoj okolini čoveka. Upotrebljivost predmeta ogleda se u njegovoj praktičnosti i funkcionalnosti. Predmet je funkcionalan ako je lako otkriti način na koji radi, ako brzo izvršava svoj zadatak, ako se i posle dugog vremena nekorišćenja predmeta lako možemo setiti kako radi, ako je ergonomičan (prilagodljiv ljudskom telu i potrebama). Trenutno najpoznatiji industrijski dizajner koji na najbolji način spaja lepo i korisno je Filip Stark (Philippe Starck).

Stolica „Pratfall” i cediljka za limun „Alessi” dizajnera Filipa Starka

 

 

Racionalni dizajn

Ovaj pravac u dizajnu javio se sredinom dvadesetog veka kao rezultat razvoja tehnike, tehnologije i pronalaska novih materijala. Stvaralaštvo dizajnera pod uticajem ovog pravca usmereno je ka jednom cilju - stvoriti proizvod koji će kompaniji donositi profit i koji će se proizvoditi uz minimalna ulaganja. Mnoge kompanije i danas posluju na taj način kako bi što brže došle do profita. Ovakvi proizvodi najčešće se dizajniraju za izradu u serijskoj proizvodnji, uz veliko učešće mašina u izradi delova. Akcenat se stavlja na funkcionalnost, tj. sposobnost da proizvod služi svrsi, najčešće su prosti i bez mnogo upotrebe ornamenta, boja, lako sklopivi i rasklopivi.

Idejno rešenje za stonu lampu na jednom od konkursa kompanije „IKEA”

 

 

Čist dizajn - minimalizam

Kao relativno mlad pravac tipičan je za velikoserijsku i masovnu proizvodnju. Najvažnija karakteristika jeste maksimalno pojednostavljenje oblika proizvoda. Nastao je usavršavanjem ideje o racionalnom dizajnu i upravo zato i ovakav tip dizajna karakteriše maksimalno uprošćen dizajn, sve lakši i brži dolazak do profita. Oblici proizvoda su čisti, pravih ili blago zaobljenih linija i ravnih površina. Čist dizajn može sputati kreativnost dizajnera jer vodi ka stvaranju jednoličnih proizvoda za masovnu upotrebu.

 

 

Aerodinamični dizajn

Ovaj pravac karakterišu proizvodi koji prilikom funkcionisanja imaju potrebu da savladaju otpor vazduha ili vode, ali njihova primena je daleko rasprostranjenija kako u raznim tehničkim proizvodima, tako i u modi, dizajnu enterijera i nameštaja, dizajnu ambalaže...

 


Smatrate da je ova lekcija korisna?  Preporučite je. Broj preporuka:9


Molimo Vas unesite svoje podatke i dobićete pristup besplatnim lekcijama.

Ime: 
Prezime: 
Email: