BAZA ZNANJA

Kurs: Ekonomika i organizacija poslovanja

Modul: Osnovi poslovnih finansija

Autor: Goran Mitić

Naziv jedinice: Utvrđivanje tačke pokrića troškova

Tačka pokrića troškova

U postupku određivanja cene, preduzeće nastoji da odredi cenu koja će pokriti barem ukupne troškove. Zbog toga je važno znati koliko je jedinica proizvodnje (prodaje) potrebno za tačku pokrića. Tačka pokrića ili prelomna tačka rentabilnosti je tačka u kojoj su troškovi proizvodnje nekog proizvoda (UT) jednaki prihodu koji se dobija od njegove prodaje (UP).

Grafikon rentabiliteta, značaj

U svakom pristupu procesa donošenja odluka o cenama potrebno je sagledati kako troškovi i tražnja utiču na okvir cena koje preduzeće može da postavi. Analiza tražnje daje podatke o alternativnim cenama po kojima su potrošači spremni da kupe određene količine proizvoda preduzeća. Analiza troškova ukazuje na odnose troškova za alternativne prodate količine sa cenama i rezultirajućom dobiti.

Obim proizvodnje je sa jedne strane uslovljen kretanjem troškova i cena, a sa druge strane uslovljava njihovo ponašanje. U određenoj fazi postupka potrebno je ustanoviti uzajamno delovanje obima proizvodnje, troškova i cena i njihov efekat na dobit preduzeća.

Grafikon rentabiliteta predstavlja korisnu tehniku da se ovi odnosi sagledaju i donose racionalne odluke o ceni proizvoda. Pretpostavka na kojoj se grafikon bazira je da postoji jedinstven odnos između dobiti i obima proizvodnje.

Prelomna tačke renatabiliteta

Pri utvrđivanju prelomne tačke rentabiliteta metodološki se polazi od utvrđivanja ukupnih troškova i ukupnog prihoda. Ukupni troškovi se dobijaju jednačinom

y = a + bx

gde y predstavlja ukupne troškove, a fiksne troškove, b varijabilne troškove po jedinici proizvoda, a x broj jedinica proizvoda.

Jednačina bazira na pretpostavci o konstantnim fiksnim troškovima i varijabilnim troškovima proporcionalnim sa obimom proizvodnje. Ukupni prihod dobijamo jednačinom

y = cx

gde y obeležava ukupni prihod, c cenu po jedinici proizvoda, a x broj jedinica proizvoda. Jednačina bazira na pretpostavci da se sve količine proizvoda mogu prodati po istoj ceni. Prelomna tačka rentabiliteta predstavlja onaj iznos obima proizvodnje gde je UP = UT odnosno:

cx = a + bx

Na osnovu poznavanja relevantnih informacija o tražnji, konkurenciji, ekonomskoj politici i državnoj kontroli cena i troškovima, preduzeće koristeći grafikon rentabiliteta može da sagleda koliko jedinica proizvoda treba da proda po različitim cenama da bi poslovalo rentabilno.

Što je cena viša pri ostalim nepromenjenim uslovima, treba prodati manji broj jedinica proizvoda da bi se izjednačili prihod i troškovi. Prodaja svake dodatne jedinice proizvoda doprinosi dobiti preduzeća.

Preduzeće ne interesuje samo broj prodatih jedinica koji omogućava pokrivanje troškova prihodom već i vrednost prodaje.

Na bazi planskog bilansa uspeha moguće je izračunati prag rentabilnosti za ostvarenje poslovnog rezultata, kao i prag rentabilnosti ostvarenja bruto finansijskog rezultata.

Prag rentabilnosti

Prag rentabilnosti ili donju tačku rentabilnosti I možemo izračunati kao:

gde je: DTRII donja tačka rentabilnosti II, FT ukupni fiksni troškovi, NRF neto rashodi finansiranja a SMP stopa marže pokrića.

Donja tačka rentabilnosti II predstavlja potreban obim prihoda od prodaje pri kom je bruto dobitak jednak 0, dakle pri kom se ostvaruje neutralan bruto finansijski rezultat.


Primer

U primeru preduzeća «ABC» potrebno je ostvariti X novčanih jedinica prihoda od prodaje radi postizanja neutralnog poslovnog rezultata. Za ostvarivanje nultog bruto finansijskog rezultata potrebno je Y novčanih jedinica prihoda od prodaje.

Grafički prikaz donje tačke rentabilnosti I i donje tačke rentabilnosti II dat je grafikom.

Slika 1: Donja tačka rentabilnosti za prvu godinu

Ukoliko želimo izračunati koji je to fizički obim proizvodnje pri kom je poslovni rezultat neutralan (jednak nuli) koristićemo modifikovanu formulu:

• DTR donja tačka rentabilnosti (fizički obim proizvodnje potreban za ostvarenje nulte poslovne dobiti),
• prodajna cijena po jedinici proizvoda
• varijabilni troškovi po jedinici proizvoda.

Analiza donje tačke rentabilnosti

Donja tačka rentabilnosti je ona tačka u kojoj se prihodi izjednačuju sa rashodima, što znači da je u toj tački finansijski rezultat neutralan (jednak nuli). U našem slučaju utvrđene su dve donje tačke rentabilnosti – tačka neutralnog poslovnog rezultata (to je tačka u kojoj su poslovni prihodi izjednačeni sa varijabilnim i fiksnim rashodima perioda, odnosno tačka u kojoj je poslovna dobit jednaka nuli) i tačka neutralnog bruto finansijskog rezultata (tačka u kojoj su redovni prihodi izjednačeni sa varijabilnim, fiksnim i neto rashodima finansiranja, to jest u kojoj je bruto dobitak jednak nuli)


Dve tačke rentabilnosti, koje su prikazane na grafikonima 1 i 2 za dve godine predstavljene su sledećim graficima:

Grafik 1. Analiza donje tačke rentabilnosti za prvu godinu

 
Slika 2: Donja tačka rentabilnosti za prvu godinu

Donja tačka rentabilnosti (tačka nultog poslovnog dobitka) ostvaruje se sa prihodom u iznosu od X3 novčanih jedinica.

Donja tačka neutralnog bruto finansijskog rezultata postiže se sa ostvarenim prihodom u iznosu od X4 novčanih jedinica.


Grafik 2. Analiza donje tačke rentabilnosti za drugu godinu

 
Slika 3: Donja tačka neutralnog bruto finansijskog rezultata

Za ostvarenje neutralnog poslovnog rezultatu u 2001. godini bilo je potrebno X7 novčanih jedinica. Donju tačku neutralnog bruto finansijskog rezultata preduzeće ostvaruje sa prihodom u iznosu od X8 novčanih jedinica.