Kurs: -- Računarske mreže
Modul: Osnove bežičnih mreža
Autor: Predrag Matorkić
Naziv jedinice: Tehnologija i protokoli bežičnog umrežavanja
Materijali vezani uz ovu lekciju:
-
Test tehnologija i protokoli bežičnog umrežavanja -
Tehnologija i protokoli bežičnog umrežavanja (PDF dokument)
Danas su bežične mreže sastavni deo društva i njegov veliki činilac u delu razmene podataka i informacija. Bežične mreže za razliku od ostalih tipova mreža nemaju ograničenja u smislu vezanosti za mrežne kablove i njihovu dužinu. Korisnicima je omogućeno korišćenje mrežnih resursa sa bilo kog mesta a koje je u dometu bežičnog signala. Domet bežičnog signala je jedan od dva ograničavajuća faktora ove vrste računarskih mreža. Mada je sam domet signala moguće pojačati na veliki geografski prostor, korišćenjem signala mobilne telefonije i korišćenjem satelitskih signala, zbog njihove visoke cene eksploatacije i implementacije potrebnog hardvera nije još uvek u najširoj upotrebi. Bežične mreže kratkog dometa sa uveliko primenjuju u manjim poslovnim i kućnim okruženjima i domet bežičnog signala takvih mreža se kreće do nekoliko desetina metara. Bežične mreže srednjeg dometa signala obuhvataju nešto veći geografski prostor koji se kreće od 100 metara pa čak i do nekoliko kilometara ako fizički uslovi to dozvoljavaju (u smislu fizičkih prepreka između predajnika i prijemnika signala).
Kategorije bežičnih mreža po površini pokrivanja
Normalno, bežične mreže su klasifikovane u jednu od nekoliko kategorija u zavisnosti od geografskog područja u kome korisnik može da se poveže na mrežu (tzv. zone pokrivanja):
- Wireless personal area network (WPAN)
- Wireless local area networks (WLAN)
- Wireless metropolitan area networks (WMAN)
- Wireless wide area networks (WWAN)
Bežična topologija
Bežične mreže kao medijum za prenos signala koriste vazduh, tj. informacije se prenose svetlosnim ili radio talasima. U primeni su dve osnovne bežične mrežne topologije i to: Infrastrukturna topologija i Ad Hoc topologija. Kod Infrastrukturne topologije računari ne komuniciraju direktno među sobom već se komunikacija obavlja između pojedinačnih računara i centralnog uređaja odnosno primo-predajnika. Ad Hoc topologija podrazumeva direktnu međusobnu komunikaciju pojedinačnih računara kada su u dometu bežičnog signala. Način prenosa podataka bežičnim putem se naziva Wireless konekcija. Na slici je dat primer infrastrukturne topologije:
Slika 64: Infrastrukturna topologija
Primer Ad Hoc bežične topologije je dat na sledećoj slici:
Slika 65: Ad Hoc topologija
Standardni protokol za WLAN mreže je standard 802.11 i naziva se WiFi. Ovim standardom je definisano rešavanje nekoliko problema pri bežičnoj komunikaciji računara. Mnoge aplikacije nemaju ugrađen mehanizam da prepoznaju kada se računar premešta sa jednog mesta na drugo, odnosno kada preuzima signal sa druge pristupne tačke u odnosu na početnu, zatim sam postupak prelaska na signal druge pristupne tačke jer su pristupne tačke međusobno morale biti sinhronizovane, odbijanje radio signala od čvrstih predmeta što prouzrokuje višestruki prijem istog signala, itd. Standardom dogovorena brzina za WLAN-ve je do 54 Mbps.
Sigurnost
Da bi bežične konekcije ostale sigurne bežični protokoli koriste nekoliko tipova sigurnosnih protokola na različitim nivoima. Neke od sigurnosnih mera bilo bi kriptovanje saobraćaja i autentifikacija korisnika na različitim nivoima. Danas su u upotrebi sledeći sigurnosni standardi, algoritmi i protokli WEP, WEP2, CRC-32, SHA1, MD5, i drugi.
