BAZA ZNANJA

Kurs: Menadžment

Modul: Organizovanje

Autor:

Naziv jedinice: Snaga /moć i izvori moći

Snaga / moć i izvori moći

Moć predstavlja sposobnost uticanja na druge ljude u smislu menjanja stava ili ponašanja pojedinaca ili grupa. Moć poseduju ne samo menadžeri već i stakeholderi (ključne interesne grupe).

Dva važna faktora utiču na to koliko će menadžer biti delotvoran u ulozi lidera: vrsta i veličina moći koje ta osoba poseduje. Nekome sa vrlo malom moći ili ovlašćenjima biće veoma teško da zadobije poštovanje osoblja ako se autokratski ponaša.

Moć je sposobnost jedne osobe da utiče na druge ljude. U organizacijama postoji više raznih vrsta moći. Ovlašenja su pravo da se moć koristi. Moć se može steći posedovanjem vlasti nad sredstvima koja su drugima potrebna ili koja oni žele ili zahvaljujući dobrim odnosima sa drugim ljudima.

Izvori moći

U organizacijama se javljaju neki od narednih izvora moći:

• Položaj
• Sredstva
• Stručnost
• Društveni položaj
• Ličnost
• Informisanost
• Delegirana moć
• Nagrađivanje
• Prisila
• Moć negativnog delovanja

Moć koja proizilazi iz položaja je moć kojom raspolaže većina menadžera. Ona znači da se poseduje vlast da se urade određene stvari. Moć koja proizilazi iz upravljanja sredstvima podrazumeva kontrolu nad novcem, ljudima, snabdevanjem i mašinama, onim sredstvima koja su organizacijama i ljudima u njima potrebna za obavljanje poslova. Moć zasnovana na stručnosti najčešće proizilazi iz tehničkih znanja i znanja o procesu proizvodnje. Moć koja proizilazi iz društvenog položaja se zasniva na poznavanju i efikasnom obavljanju poslova zahvaljujući poznavanju određenih ljudi. Moć koja proizilazi iz ličnosti (ili harizme) se zasniva na ličnosti i ponašanju osobe, njenoj inteligenciji, samopouzdanju, šarmu, dinamici, energiji, prijateljskom ophođenju... Moć koja proizilazi iz informisanosti znači da je pristup određenim informacijama izvor moći. Što je većem broju ljudi potrebna informacija koju posedujemo to je moć veća. Moć koja se stiče dobijanjem ovlašćenja proizilazi iz činjenice da nam je povereno da izvršimo zadatak npr. menadžera višeg ranga. Moć koja proizilazi iz nagrađivanja proizilazi iz prava da dajemo ili uskraćujemo nagrade. Moć koja proizilazi iz prisile je retka dok je moć koja proizilazi iz negativnog delovanja moć koja sprečava da se nešto uradi.

Koter - ključne karakteristike moći

Uspešni menadžeri imaju potrebu da utiču na druge da bi zaposleni imali korist. Koter je definisao ključne karakteristike moći:
Menadžeri koji s uspehom koriste moć:

Razumeju izvor svoje moći

Shvataju da svaki od pet izvora moći ima svoju težinu, rizik koji mu je svojstven i koristan ako se pravilno primeni

• Shvataju da je svaki od pet izvora moći značajan i koristan za njihov rad
• Imaju cilj kojem teže u karijeri
• Ponašaju se zrelo i imaju samokontrolu
• Shvataju da je moć neophodna da bi se obavio posao

Lični primer, autoritet i stil rukovođenja

Zaposleni cene kada se rukovodilac pojavi u njihovoj radnoj sredini i pomogne im u rešavanju nekog problema. Ličnim angažovanjem i ličnim primerom rukovodilac dokazuje da su interesi rukovodstva i zaposlenih isti - uspeh organizacije i kvalitet posla na kome zajednički rade. Za zdrave odnose u radnoj sredini potrebne su slobodne komunikacije. Ton komunikacijama daje rukovodilac ličnim primerom. Lični primer top menadžmenta organizacije je najvažniji jer on diktira postupke ostalih rukovodilaca.

Lični pimer, kao i stručni moralni autoritet rukovodioca, uz vidljive dokaze samopožrtvovanja i doslednosti, mogu razviti izuzetnu kreativnu energiju zaposlenih i stvoriti povoljnu klimu za kvalitetan rad i uvažavanje potreba klijenata.

Autoritet

Autoritet je vrsta moći. Zvanični autoritet znači da postoji legitimna moć. On predstavlja sposobnost primene moći proistekle iz sposobnosti ili titula. Autoritet proističe do lica izloženog uticaja a ne od posednika moći.

Jedno od važnih pitanja u sprovođenju autoriteta je delegiranje. Kada rukovodioci rade preko svojih podređenih, deo ovlašćenja rukovodioca mora da se prenese na delegiranog.

Osnovno pitanje kod delegiranja autoriteta je usklađivanje:

- ovlašćenja i zadataka 
- obaveza i odgovornosti

Kada se govori o delegiranju misli se na stvarno prenošenje ovlašćenja i odgovornosti a ne na prebacivanje posla. Raspodelom moći obezbeđuju se dve stvari:

- stvaraju se vrlo dobri članovi tima
- što se više ovlašćenja delegira na druge to više vremena ostaje rukovodiocu za nove i kreativnije poslove.

Moć i autoritet

Psiholozi ni danas ne mogu da daju precizna i prihvatljiva objašnjenja o tome da li je potreba za vladanjem prirodni nagon ili ne. Ako jeste, onda zasigurno „prvobitna zajednica" nikada nije ni postojala. A ako nije, teško je objasniti iskonsku i „samoubilačku" želju za vladanjem drugima.

Možda je ovde najprihvatljivije jedno neobavezno objašnjenje. Postoje ljudi koji imaju veliku strast za kockanjem, drugi imaju strast za alkoholom, treći strast za ženama, sledeći za hranom, strast za putovanjima, oblačenjem, novcem, stvaranjem, iživljavanjem nad drugima itd. Agresivna želja pojedinaca za vlašću se može objasniti time što kroz vlast vide šansu da mogu realizovati veći broj drugih strasti. Popularno rečeno: vlast je strast nad strastima.

Zato, oni koji donose odluku o izboru rukovodilaca, moraju biti dobro upoznati sa svim eventualnim strastima potencijalnih kandidata, i tome dati izuzetno veliku specifičnu težinu pri opredeljivanju.