BAZA ZNANJA

Kurs: -- Računarske mreže

Modul: Osnove rutiranja

Autor: Predrag Matorkić

Naziv jedinice: Rute

Tabela rutiranja je ono što pomaže ruteru da pronađe putanju do neke mreže, možemo reći i najbolju moguću putanju u datom trenutku. Na osnovu toga ruting tabela se sastoji od niza ruta. Rute mogu biti putanje do mreže ili do individualnog hosta na nekoj mreži. Generalno se izbegava rutiranje do određenog hosta jer se tako tabela rutiranja nepotrebno puni. Ideja je da se ima što manje podataka u tabeli rutiranja.

Ruting tabele imaju svi hostovi koji koriste TCP/IP protokol, i oni koji nisu i oni koji jesu ruteri. Običnom računaru koji nije ruter, tabela rutiranja je potrebna da bi znao kako da isporuči podatke na lokalni subnet. Na Windows računarima tabela rutiranja se može pogledati komandom route print. Tabela rutiranja sadrži podatke o mrežnim interfejsima na računaru i aktivne rute. Parametri rute su:

• adresa destinacione mreže (ili konkretnog računara)
• maska pomoću koje razlikujemo Network ID od Host ID-a u adresi destinacije
• gateway (adresa rutera preko kojeg izlazimo do destinacione mreže)
• interfejs (IP adresa mrežne kartice preko koje računar izlazi da bi poslao podatke na destinacionu mrežu)
• metrik (parametar koji isključivo govori o kvalitetu rute) - računa se kao broj rutera do destinacije + 1. Ako postoji više ruta do neke mreže metrika određuje koja ruta će biti korišćena. Kada ruta ima manju vrednost metrika kažemo da je to bolja ruta jer ima manji broj hopova do destinacije.

Defaultna tabela rutiranja ne sadrži manuelne unose ruta već pri inicijalizaciji TCP/IP protokola on je dužan da kreira (nabilduje - u slengu rečeno) Defaultnu ruting tabelu. Defaultna ruting tabela se bilduje na osnovu podataka u IP adresama svih mrežnih adaptera koji se nalaze na računaru. Primer defaultne ruting tabele:

Slika 63: Defaultna tabela rutiranja

Šta predstavlja ruta po adresi destinacione mreže? Ona služi da bi omogućila rutiranje preko loopback interfejsa, pri čemu je adresa destinacije 127.0.0.0. Znači, svaka ruta govori o tome kako dosegnuti neku mrežu ili adresu, preko kog rutera. Isporuka paketa na lokalni subnet je jedina situacija u kojoj se adrese Gateway-a ili interfejsa poklapaju.

Sledeća ruta govori o tome kako kontaktirati bilo koji računar koji se nalazi u istom subnetu, odnosno subnetu čija adresa je 192.168.0.0, pri čemu je maska C klase. U situacijama kada računar sam sebi nešto šalje, maska je 255.255.255.255, o čemu govori sledeća ruta sa IP adresom datog računara. Kada je adresa destinacije, na primer 192.168.0.255 sa maskom 255.255.255.255, onda govorimo o adresi lokalnog broadcasta. Poslednje dve rute omogućavaju internet broadcast koji će biti poslat preko lokalnog interfejsa računara, odnosno 192.168.0.1.

Kada postoji uređaj koji je priključen na Internet, obično ruter, u njega se unosi defaultna ruta jer apsolutno nije moguće manuelno unošenje svih ruta na Internetu. Defaultna ruta ima oblik:

Namena defaultne rute je da u situacijama kada ruter ne zna gde je mreža kojoj treba da se pošalje paket on rutira podatke sledećem ruteru i njemu prepušta odrađivanje celokupnog posla.

Manuelno dodavanje ruta se vrši sa argumentom route add. Na primer:

route ADD 157.0.0.0 MASK 255.0.0.0  157.55.80.1 METRIC 3 IF 2

Komanda za brisanje rute je:

route DELETE 157.0.0.0