Utisci korisnika

Želeo bih da Vam se zahvalim na Vašoj brzoj pošiljci, sertifikatu i novom kursu, koji sam juče preuzeo putem Post-expresa. Još jedanput Vam se zahvaljujem na Vašoj profesionalnosti.…

"Ovo je pravi vid doškolovavanja za sve one koji nemaju uslova za redovno školovanje ili su prezauzeti. Nije teško za one koji hoce . Uz vas je i moj sin od 9 godina nesto naučio.…


Kompletna lista utisaka

Testiranje online

Arhitektura računara

Za one koji žele da znaju više.

Windows OS

Ovo bi svakako trebalo da probate.

Odnosi s javnošću

Koliko znate PR?

Pogledajte još neke od testova

Newsletter

Ukoliko želite da Vas redovno obaveštavamo o novostima sa Link eLearning sajta prijavite se na našu newsletter listu.

Ime:

Prezime:

Email:


Anketa

Arhiva anketa

BAZA ZNANJA


Kurs: - Core JavaScript Programming

Modul: Bezbednost i Debug

Autor: Vladimir Marić

Naziv jedinice: Rukovanje greškama i izuzecima


Materijali vezani uz ovu lekciju:

- Test rukovanje greškama i izuzecima
- Rukovanje greškama i izuzecima (PDF dokument)



Oktrijmo na početku koje su sve vrste grešaka podrazumevane u programiranju:


•    sintaksne greške

Greške u kucanju koda. Vide se u trenutku startovanja (interpretacije) skripte. Da govorimo o jeziku koji se kompajlira, mogli bismo još preciznije opisati ove greške jer su to zapravo greške koje nam ne dozvoljavaju čak ni da kompajliramo naš kod. S obzirom na to da se JavaScript interpretira, odnosno, da se praktično kompajlira u trenutku kada se izvršava, ovde će te greške biti prikazane u trenutku izvršavanja (interpretacije).


•    logičke greške

Logičke greške, za razliku od sintaksnih, ne ometaju kod u interpretaciji ili kompajliranju, ali pri tom ne daju ni željene rezultate, što dovoljno govori o tome koliko mogu biti opasne. U nekim okruženjima, ovakve greške se nazivaju još i semantičke greške, dok se u nekim okruženjima pominje još grupa grešaka koje podrazumevaju validno kompajliranje koda, ali probleme prilikom izvršavanja kompajliranog koda (pri čemu se takav vid grešaka u tim okruženjima naziva semantičkim).

Do sada smo se, kroz rad više puta susreli sa loše napisanim kodom, koji je izazvao grešku u pretraživaču. Ona se manifestuje žutim trouglom sa uzvičnikom u donjem levom uglu pretraživača, a nakon dvoklika emituje i prozor za bližim informacijama o grešci.



 
Probleme koji izazivaju ove greške potrebno je otkloniti, odnosno, preduprediti prilikom kreiranja koda. To je u najvećem broju slučajeva moguće, ali ponekad i ne. Na primer, u situacijama kada dođe do problema sa dinamičkim podacima od kojih zavisi tok programa (jednostavno ih nema ili nisu u dobrom formatu).

Za takve situacije, koristimo poseban mehanizam koji se zove rukovanje izuzecima, odnosno, Exception Handling.


Rukovanje izuzecima

Recimo da je kod koji je izazvao grešku sa slike, izgledao ovako:

<script type="text/javascript">
y=x;
</script>


Očigledno je da je uzrok greške to što promenljiva y traži vrednost iz nepostojeće promenljive x. Da smo negde u kodu napravili podrazumevanu vrednost za x, do greške ne bi došlo. Međutim, ako želimo da x bude vrednost preuzeta sa nekog drugog sajta, iz neke druge skripte, ali da taj sajt trenutno nije u funkciji, morali bismo da napravimo malo ozbiljniji mehanizam za zaštitu od tog problema. Taj mehanizam, mogao bi da podrazumeva i korišćenje izuzetaka.

Za rukovanje izuzecima, potrebno nam je da znamo (ili bar pretpostavimo) koji deo koda bi mogao da izazove nepravilnosti u radu. Tkođe bi trebalo da se pobrinemo da, ukoliko bi taj problematični deo koda otkazao, program može da funkcioniše na alternativnom nivou.

Kada to saznamo, koristimo trycatch blokove, karakteristične isključivo za rukovanje izuzecima, pri čemu je sadržaj try bloka, ono što bi trebalo da se podrazumevano dogodi, a sadržaj catch bloka - ono što će se dogoditi ukoliko sadržaj try bloka ne bude regularno izvršen.

Jedan try catch blok u praksi izgleda ovako:
<script type="text/javascript">
try //pocetak zeljenog bloka
{
y=x; //ova linija izaziva gresku
}
catch(e) //pocetak alternativnog bloka
{
alert("nije u redu"); //alternativni kod
}
</script>

Ovaj kod poseduje neke nepomenute osobenosti. Pre svega, primećujemo da blok catch ima i određeni parametar e smešten u male zagrade. Evo šta taj parametar predstavlja:

Kada pretraživač registruje nepravilnost u JavaScript kodu, on ne reaguje tako što „ad hok“ emituje grešku na ekran, već stvori objekat tipa Error (greška) u koji smesti sve parametre greške, a zatim, taj Error objekat pročita i neke od njegovih parametara prikaže nam na ekranu (npr. x is undefined). Slično smo uradili i sami u prethodnom kodu. Startovali smo try blok, pokušali da obradimo u njemu promenljivu y što nije išlo, a zatim, startovali alternativni kod u kome smo emitovali poruku da „nije u redu“. Razlika je samo u tome što mi nismo dali opširne podatke o grešci.

A upravo ti podaci (bar neki od njih), nalaze se u instanci klase Error, odnosno, objektu e, odnosno njenim atributima (message, description, number, constructor). To znači da, ako preradimo kod i catch bloku umesto alert (parametra "nije u redu"), unesemo kao parametar e.message, dobićemo tačan tekst izazvane greške (x is undefined).

Pored toga što ima svoje atribute, greška takođe podrazumeva i određeni tip, pri čemu JavaScript podrazumeva šest ugrađenih tipova grešaka: EvalError (greške prilikom korišćenja eval funkcije), RangeError (tip promenljive ne može da prihvati traženu veličinu vrednosti), ReferenceError (greška pri referenciranju objekata), SyntaxError (greška u kucanju, sintaksna greška), TypeError (pogrešan tip promenljive), URIError (greške u encodeURI i decodeURI funkcijama).

Da bismo obradili samo određeni tip greške, potrebno je da u catch blok postavimo uslove za svaki tip koji želimo da obrađujemo.

Na primer:
<script type="text/javascript">
try
{
y=x;
}
catch(e)
{
if(e instanceof TypeError)
alert("Greska u tipu");
if(e instanceof RangeError)
alert("Greska u velicini");
}
</script>

Grešku možemo i ručno generisati i „izbaciti“. U bilo kom trenutku izvršavanja programa i pod bilo kojim uslovima, ključnom rečju throw (baci). Treba samo obratiti pažnju da grešku nakon „izbacivanja“ i uhvatimo. Najbolji primer za to je sledeći kod:
<script type="text/javascript">
function mojaFunkcija() { throw "moja greska"; }
try { mojaFunkcija(); }
catch(e) { alert(e); }
</script>

U primeru je napravljena funkcija koja izbacuje grešku. Funkcija se nakon toga poziva iz  try-catch bloka gde se konačno u catch bloku emituje njen sadržaj. Za razliku od ugrađenih grešaka koje su sadržale i određene atribute, ova, nazovimo je in-line greška, sastoji se samo od teksta greške. Za emitovanje ozbiljnijeg izuzetka, potrebno je da ga definišemo i dodelimo mu određene karakteristike:
<script type="text/javascript">
mojaGreska = new Error ();
mojaGreska.message = "ovo je moja greska";
function mojaFunkcija() { throw mojaGreska; }
try { mojaFunkcija(); }
catch(e) { alert(e.message); }
</script>

Na način na koji smo dodelili atribut message našem Error objektu, možemo dodeliti i druge atribute (description, name...). Takođe, parametar message, mogli smo proslediti i prilikom konstrukcije objekta:
mojaGreska = new Error("ovo je moja greska");

Konačno, namerno smo izostavili jedan blok u try-catch setu. Ovaj blok je opcion i naziva se finally.

Finally, u stvari, predstavlja blok za koji želimo da se izvrši u svakom slučaju, bilo da je try blok izvršen neometano ili da je došlo do alternativnog izvršavanja catch bloka - nešto slično kao da smo stavili naredbu nakon završetka try - catch bloka.

Ovaj blok naročito je koristan prilikom rukovanja sa resursima kada se u njega stavljaju naredbe za zatvaranje tih resursa da bismo bili sigurni da nakon izvršavanja ni jedan resurs nije ostao otvoren zbog pucanja aplikacije izazvane greškom.

S obzirom na to da JavaScript nije u stanju da rukuje resursima direktno, potreba za finally blokom je nešto manja.

Evo kako bi izgledao kod sa dodatim finally blokom:
<script type="text/javascript">
mojaGreska = new Error ();
mojaGreska.message = "ovo je moja greska";
function mojaFunkcija() { throw mojaGreska; }
try { mojaFunkcija(); }
catch(e) { alert(e.message); }
finally { alert("ovaj deo ce se sigurno izvrsiti"); }
</script>

Događaj greške

Rukovanje izuzecima nije jedini način da se u JavaScript-u obradi greška. Svaka greška izazvana u JavaScript kodu izaziva i događaj window objekta, odnosno najvišeg objekta tog dokumenta. Ovaj događaj je moguće takođe obraditi i izbeći pojavu greške:
<script type="text/javascript">
window.onerror = function() { alert("greska"); }
x=y;
</script>

U primeru, aplikacija će emitovati korisnički definisanu poruku greska, a zatim će pretraživač emitovati svoju standardnu poruku greške; što možemo i onemogućiti ukoliko kao povratni parametar funkcije koja obrađuje grešku, postavimo vrednost true. To u ovom slučaju, prosto rečeno, znači da šaljemo poruku pretraživaču da je greška obrađena i da je sve u redu.
<script type="text/javascript">
window.onerror = function() { alert("greska"); return true; }
x=y;
</script>   

U ovom slučaju pretraživač (JavaScript interpreter) će smatrati da je greška obrađena i neće objavljivati sopstvenu poruku o grešci.

Funkcija koju startuje događaj on error događaj može prihvatiti i do tri parametra. Opis greške, fajl u kome se dogodila greška i liniju u kojoj se dogodila greška. Ovi parametri prosleđuju se respektivno.
<script type="text/javascript">
window.onerror = function(o,s,l)
{
 document.write("Opis: " + o + "<br>");
 document.write("Strana: " + s + "<br>");
 document.write("Linija: " + l + "<br>");
 return true;
}
x=y;
</script>

Naravno, funkcija za obradu događaja nije morala da bude anonimus funkcija. Mogli smo jednostavno, deklarisati funkciju i pridružiti je onerror događaju.
function mojaFunkcija(){ ..... }
window.onerror = mojaFunkcija

Najvažnije iz lekcije

  1. JavaScript podrazumeva dva tipa rukovanja greškama. Preko izuzetaka i onerror događaja objekta window.
  2. Rukovanje izuzecima podrazumeva try - catch blok.
  3. Try je blok u kome se izvršava glavni kod, a catch je blok u kome se izvršava alternativni kod.
  4. Catch blok mora prihvatiti parametar tipa izuzetak.
  5. Finally blok je opcioni blok u kome se nalazi kod koji će se sigurno izvršiti.
  6. Prilikom svake greške inicira se onerror događaj objekta window.
  7. Moguće je obraditi događaj onerror i tako preduprediti pojavu greške.
  8. Funkcija rukovalac onerror događajem može primiti tri parametra (opis, fajl i liniju greške).
  9. Funkcija rukovalac onerror događajem može vratiti vrednost true i tako preduprediti pojavu greške u pretraživaču.

Smatrate da je ova lekcija korisna?  Preporučite je. Broj preporuka:1


Molimo Vas unesite svoje podatke i dobićete pristup besplatnim lekcijama.

Ime: 
Prezime: 
Email: