BAZA ZNANJA

Kurs: Adobe Photoshop CS5

Modul: Camera Raw

Autor: Vuk Ninić

Naziv jedinice: Raw format digitalne fotografije

Najpoznatiji i najčešće korišćeni format fotografija na digitalnim fotoaparatima je JPEG (Joint Photographic Experts Group), koji zbog svoje odlične kompresije smanjuje veličinu dokumenta čuvajući slike u visokom kvalitetu. JPEG koristi „Lossy” algoritam koji prilikom kompresije smanjuje broj informacija o slici koje je dokument u sebi nosio, što je velika mana JPEG fotografija. Upravo zato profesionalni fotografi ne koriste ovaj format, već fotografije slikaju i potom obrađuju u formatu koji nije kompresovan i koji u sebi sadrži daleko veći broj informacija o slici. Slika u JPEG formatu u momentu slikanja automatski prolazi kroz određenu obradu boja, ekspozicije, white balance, kontrasta, saturacije, oštrine, uklanjanja šuma itd, što smanjuje mogućnost detaljnije dalje obrade. Ukoliko želite da izvučete maksimum iz fotografije, a imate profesionalni (ili poluprofesionalni) fotoaparat, odaberite RAW format. Kako fotoaparat automatski vrši razne intervencije na JPEG fotografiji prosečnom korisniku nije ni potrebna dalja obrada, ali ne vršeći intervencije automatski RAW format zahteva dodatnu obradu fotografije u odgovarajućem programu koji uglavnom dolazi uz digitalni fotoaparat, a pored toga kao dodatak je postavljen u programu Adobe Photoshop – Adobe Camera RAW. RAW fotografije su poznate kao "digitalni negativi" jer se iz njih razvija željena fotografija na sličan način kao što su se filmovi razvijali u mračnim sobama.

Senzori koji se nalaze u digitalnim fotoaparatima u vidu matrica piksela skupljaju spoljašnju svetlost koja prolazi kroz objektiv u trenutku slikanja. Svetlost se potom uz pomoć fotodioda i AD konvertora pretvara u digitalni oblik. U zavisnosti od vrste AD konvertora svaki piksel ima određeni broj tonova (osmobitni ima 256 nivoa). Kao rezultat slikanja dobija se matrica piksela, gde svaki sadrži samo informacije o svom intenzitetu, odnosno potpuno monohromatsku fotografiju. Boja se na fotografiji dobija uz pomoć tzv. Bajerovih filtera.

Dr Brus Bajer iz kompanije Kodak osmislio je filter matricu, odnosno šemu rasporeda RGB filtera na matrici po kojoj bi svaki od elemenata trebalo da propusti samo jednu od tri komponente – 50% filtera propušta samo zelenu boju, dok ostali jednako propuštaju crvenu (25%) i plavu (25%). Kada se te boje pomešaju sa vrednostima monohromatske slike ispod dobijene samo informacijama o osvetljenosti, dobijamo konačnu sliku u RAW formatu ili, ukoliko je kompresovana, u JPEG formatu.

Bajerov raspored filtera na matrici piksela

Razlog za dominaciju zelenog filtera leži u činjenici da ljudsko oko prepoznaje najviše boja u zelenom spektru i zbog toga što zelena boja pokriva najvažniji deo vidljivog spektra boja. Ljudsko oko je inače mnogo više osetljivo na kontrast nego na boje koje vidi, odnosno mnogo bolje reagujemo na razliku između svetlog i tamnog nego na razliku između dve boje. Na osnovu svega toga se zasniva koncept i raspored filtera u Bajerovoj matrici.

25% crvenih (Red), 50% zelenih (Green) i 25% plavih (Blue) filtera

Svi podaci koji su prikupljeni u trenutku slikanja snimaju se u RAW formatu fotografije. U zavisnosti proizvođača fotoaparata koji koristite moguće je naći različite vrste RAW formata, kao što su:

• CRW, CR2 - Canon
• NEF - Nikon
• RAF - Fuji
• ORF - Olympus
• KDC, DCR - Kodak
• DNG - Adobe Digital Negative - univerzalni RAW format

Kada slikate u JPEG formatu običnim digitalnim fotoaparatom, veliki broj karakteristika podešavate pre samog slikanja i dobar deo korisnika ne obrađuje takve fotografije, ali kada izaberete RAW format, obavezujete se na to da ćete dodatno obrađivati fotografiju u željenom softveru. Već smo naglasili da slikanjem JPEG fotografije senzor zabeleži sve potrebne informacije, i još u digitalnom fotoaparatu se automatski podese određene opcije poput kontrasta, white balance, saturacije itd, koje potom bivaju kompresovane u JPEG dokument i upravo zato nam takva vrsta dokumenta daje dosta manje prostora za obradu u odnosu na RAW fotografiju. Još jedna prednost RAW fotografija je što su za razliku od JPEG dokumenata zaštićene od destruktivnih promena - što znači da nijedan piksel sa izvorne RAW fotografije neće biti izmenjen kada je obrađujemo. Fotografija ostaje netaknuta, ali se sve promene o informacijama i vrednostima piksela beleže u novom dokumentu koji se kreira uz RAW dokument, a na osnovu kojeg vidimo novi izgled slike do kojeg smo došli obradom. Naravno kada RAW fotografiju obradimo možemo je sačuvati u JPEG formatu jer time imamo konačan izgled koji ne zahteva dodatne promene, koji je pri tom kompresovan, a samim tim manje veličine zadržavajući visok kvalitet.

Kada izvršite promene na RAW fotografiji i sačuvate ih, vi ne pravite destruktivne promene na pikselima RAW dokumenta, već se uz vaš dokument u istom folderu kreira i *.XMP dokument koji je zabeležio sve informacije o promenama koje ste izvršili. Potom ste u mogućnosti da tako obrađenu fotografiju sačuvate kao u JPEG formatu i nastavite sa njenom obradom u Adobe Photoshopu, ukoliko je to potrebno. Veliki problem RAW fotografija je definitivno njihova veličina, jedna RAW fotografija može biti velika i do 30Mb, dok će njena kompresija u JPEG formatu u jako dobrom kvalitetu biti neuporedivo manja. RAW fotografija može da proizvede novi TiFF, JPEG ili novi RAW dokument, ukoliko to želimo. Upravo zbog svega toga ćete često biti u nedoumici da li koristiti RAW fotografije ili JPEG, da li dobiti maksimalan rezultat ili dobar rezultat i malu veličinu fotografije koja kao kompresovana više neće davati mogućnosti, poput RAW fotografije, zbog nedostatka informacija. Kada želite maksimalan kvalitet i velike mogućnosti prilikom obrade fotografije naravno da ćete slikati u RAW formatu, da ćete potom sliku obraditi što bolje u programu Adobe Camera RAW i njenu kompresovanu JPEG verziju nadalje dorađivati u Adobe Photoshopu, ukoliko je to potrebno.

Pre nego što krenemo sa obradom RAW fotografija potrebno je da znate još jednu bitnu stvar. Rekli smo da sve promene koji izvršimo na RAW fotografiji uvek budu zapisane unutar istoimenog XMP dokumenta koji se kreira prilikom čuvanja promena u istom folderu gde se RAW fotografija nalazila. Ukoliko se desi da je premestite u neki drugi folder bez XMP dokumenta, automatski ćete izgubiti sve promene koje ste izvršili i RAW fotografija će izgledati kao prvi put kada ste je otvorili pre nego što ste izvršili promene na njoj. Kompanija Adobe se potrudila da napravi univerzalni RAW dokument koji će takve promene (zapisane u XMP) nositi u sebi, pri tom vršeći minimalnu kompresiju kako bi fotografija bila manje veličine. To je DNG format, odnosno The Digital Negative. Ukoliko imate Canon i mogućnost slikanja u RAW formatu, ekstenzija će, kao što smo rekli, s obzirom na proizvođača biti CR2. Obradom te fotografije u Adobe Camera Raw softveru, koji uvek dolazi uz Adobe Photoshop, i čuvanjem promena dobićete dva dokumenta – CR2 fotografiju i XMP dokument koji je zabeležio sve informacije o izvršenim promenama. Ukoliko taj CR2 dokument sačuvate u DNG formatu, pre svega ćete dobiti nešto manju veličinu novog dokumenta, a pored toga će se XMP nalaziti unutar tog dokumenta, na osnovu čega ga ne možete izgubiti. Ukoliko želite dodatno da se upoznate sa ovim formatom, sve informacije možete naći na stranici www.adobe.com/products/dng.html, a što se tiče dodatka o kojem ćemo u nastavku kursa govoriti Adobe Camera Raw, o njemu možete više pročitati na stranici http://www.adobe.com/products/photoshop/extend.html.

Adobe Camera RAW je plug-in koji je postao deo Photoshopa CS5, a novije verzije možete naći i besplatno skinuti na sajtu www.adobe.com. Pored toga, u mogućnosti ste da skinete besplatan program koji će od bilo kakve RAW fotografije napraviti DNG dokument. To je Adobe DNG Convertor (Adobe Digital Negative Convertor), a možete ga nabaviti na stranici do koje dolazite klikom na link ispod.

http://www.adobe.com/support/downloads/thankyou.jsp?ftpID=5310&fileID=4941

Kada instalirete taj dodatak, konvertovanje je izuzetno lako, pre svega ćete na samom vrhu odrediti u kom se folderu nalaze RAW fotografije koje želite da konvertujete u DNG (1). Potom možete odrediti destinaciju čuvanja DNG dokumenata koje ćete dobiti (2) i ime novokreiranih DNG dokumenata (3), standardno ponuđeno će biti Pictures. Na samom kraju možete odrediti kompatibilnost DNG dokumenta sa prethodnim verzijama Adobe Camera RAW, kvalitet JPEG fotografije koja će biti urezana kao prikaz u slučaju da neko ko nema potreban softver može da pogleda sliku (4). Za kraj je potrebno samo da pokrenete komandu Convert.

Ovo je, naravno, najbolji način da konvertujete odjednom veliki broj RAW fotografija u DNG. Ukoliko želite, možete ubaciti RAW fotografiju u Adobe Camera RAW, a potom pokrenuti komandu Save Image... i otvoriće vam se Dialog Box, koji omogućava na sličan način da sačuvate DNG dokument od otvorene i aktivne RAW fotografije.

Ukoliko ne posedujete fotoaparat koji ima mogućnost slikanja u RAW formatu, možete naći nekoliko RAW fotografija u materijalima, na kojima ćete nadalje raditi. Ovaj kurs vam može biti veoma značajan ukoliko nameravate da se bavite fotografijom u budućnosti, a posebno vam može biti značajan na zvaničnom Adobe ACE Testu za dobijanje sertifikata, jer je deo pitanja posvećen upravo Adobe Camera RAW programu koji se nalazi integrisan u Photoshopu.