Utisci korisnika

"Ovo je pravi vid doškolovavanja za sve one koji nemaju uslova za redovno školovanje ili su prezauzeti. Nije teško za one koji hoce . Uz vas je i moj sin od 9 godina nesto naučio.…

Pre nepunih mesec dana kupila sam paket kurseva: PRIPREME ZA POLAGANJE CAMBRIDGE INTERNATIONAL DIPLOMA IN BUSINESS. Obično neki opšti utisak formiramo na kraju, ali ja u ovom trenutku želim sa…


Kompletna lista utisaka

Testiranje online

Arhitektura računara

Za one koji žele da znaju više.

Windows OS

Ovo bi svakako trebalo da probate.

Odnosi s javnošću

Koliko znate PR?

Pogledajte još neke od testova

Newsletter

Ukoliko želite da Vas redovno obaveštavamo o novostima sa Link eLearning sajta prijavite se na našu newsletter listu.

Ime:

Prezime:

Email:


Anketa

Arhiva anketa

BAZA ZNANJA


Kurs: - Tabelarne kalkulacije (Excel)

Modul: Formule i funkcije

Autor: Predrag Matorkić

Naziv jedinice: Rad sa funkcijama


Materijali vezani uz ovu lekciju:

- Test rad sa funkcijama
- Rad sa funkcijama (PDF dokument)



Samu definiciju funkcija smo naveli u prethodnoj lekciji, ali nije na odmet da je ponovimo još jednom. Funkcije su specijalizovane formule ugrađene u sam Excel program, koje nam omogućavaju širok spektar kalkulacija, kao što su tangens, kosinus, itd. Po svojoj prirodi se oslanjaju na jednostavnije formule i u kombinaciji sa njima grade kompleksne izraze matematičkih operacija. Funkcije nam omogućavaju korišćenje računskih operacija koje inače nisu moguće sa standardnim formulama. Funkcije imaju sledeće karakteristike:

  • pojednostavljuju formule
  • omogućavaju formulama izvođenje kalkulacija koje im inače ne bi bile dostupne
  • ubrzavaju zadatke računskih i drugih operacija
  • imaju mogućnost definisanja uslovnih izuzetaka od formula

 

Funkcije pojednostavljuju formule svojim ugrađenim algoritmima. Najbolji način da se to i vidi jeste definisanje primera formule i upotrebe funkcije sa istim zadatkom. Na primer, ako želimo da izračunamo prosečnu vrednost iz niza brojeva, formula bi izgledala otprilike ovako:

=(A1+A2+A3+A4+A5+A6+A7+A8+A9+A10)/10

dok upotreba funkcije pojednostavljuje unos na:

=AVERAGE(A1:A10)

U dodatku, ako bismo morali da dodamo novog činioca niza (novi red u radnoj svesci), formulu bismo ponovo morali da editujemo, dok je kod korišćenja funkcija to izbegnuto. Primer je dat na sledećoj slici...

 

Kada se radi o izvođenju kalkulacija koje bi inače bile nedostupne, funkcije imaju nezamenjivu ulogu. Na primer, želimo da odredimo maksimalnu vrednost u nizu. Sa formulom to nije moguće uraditi. Funkcije nam to omogućavaju kroz svoju opciju MAX. Dovoljno je u formula bar uneti funkciju MAX() sa definisanim opsegom ćelija, odnosno na primeru bi to izgledalo ovako:

 =MAX(A1:F200)

 

Kada je reč o ubrzavanju operacija, funkcije omogućavaju da sačuvamo i po nekoliko sati nepotrebnog rada na nekom zadatku. Na primer, imamo radnu svesku u kojoj su, u koloni A, upisana imena i prezimena 1.000 zaposlenih, ali korišćenjem velikih slova. U međuvremenu, dobili smo instrukciju da će se taj spisak koristiti i za druge potrebe, ali sva imena i prezimena moraju biti napisana korektno, samo početna slova imena i prezimena  velikim slovom... Kao i mnogo puta do sada, imamo dva izbora. Da to uradimo manuelno i provedemo nekoliko sati ispravljajući jednu po jednu ćeliju ili da to prepustimo Excelu i njegovim funkcijama. Za ovu namenu koristićemo funkciju PROPER(). Dovoljno je funkciju uneti u prvu ćeliju sa odgovarajućom referencom ćelije, npr. PROPER(A1) i pritisnuti taster Enter na tastaturi. Funkcija će biti primenjena na datu ćeliju. U sledećem koraku jednostavno iskopiramo funkciju (načini kopiranja su opisani u prethodnim lekcijama) do poslednje ćelije u nizu. Otpuštanjem klika miša funkcije će biti primenjene na svaku odgovarajuću ćeliju, a samim tim naš zadatak ispunjen u nekoliko trenutaka, umesto nekoliko sati manuelnog rada. Primer je dat na sledećoj slici...

 

 

Rekli smo da funkcije imaju mogućnost definisanja uslovnih izuzetaka od formula, odnosno imaju mogućnost da „razmišljaju“. Na primer, upotrebom funkcije IF uvodimo pojam uslova. Na primer, trebalo bi da definišemo uslov da, ukoliko  vrednost pređe određeni limit Excel vrati jednu informaciju, a ukoliko vrednost padne ispod određenog limita Excel vrati drugu informaciju. Samim tim procesom Excel se stavlja u određenu poziciju „razmišljanja“. Funkcija IF se sastoji iz tri argumenta međusobno razdvojenih zarezom. Na primer: ako je uneta vrednost veća od 1.000, onda vrati rezultat uvećan za 5, a ako je vrednost manja od 1.000, onda vrati rezultat uvećan za 2. Funkcija bi onda imala sledeći oblik:

=IF(A1<1000,A1*2,A1*5)

Na primeru bi to izgledalo ovako:

 

 

Excel 2010 u sebi ima ugrađeno oko 400 funkcija koje su na raspolaganju u svakom trenutku. U dodatku specijalizovane setove funkcija možemo kupiti od „third-party“ prodavaca ili ih kreirati sami, ukoliko dovoljno dobro poznajemo VBA programski jezik.

Do sada ste sigurno primetili da funkcije obavezno uključuju korišćenje zagrada. Informacije unutar zagrada se nazivaju argumentima funkcije. Argumenti funkcija mogu varirati, već u zavisnosti od toga kako se ti argumenti koriste i mogu biti:

  • bez argumenata
  • sa jednim argumentom
  • sa fiksnim brojem argumenata
  • sa neodređenim brojem argumenata
  • sa opcionim argumentima

 

rilikom rada sa velikom količinom informacija Excel nam nudi opciju kreiranja takozvanog imenovanog opsega (eng. Named range). Na primer, u određenom broju ćelija imamo informacije koje su vezane za isti pojam, pa umesto manuelnog selektovanja ćelija pri svakoj kalkulaciji možemo definisati imenovani opseg koji možemo koristiti u daljem radu. Da bismo kreirali imenovani opseg za početak je neophodno selektovati ćelije koje će pripadati tom opsegu. Zatim kliknuti na tab Formulas na Ribbon traci, a zatim kliknuti na opciju Define Name na Defined Names odeljku. Nakon klika na opciju pokreće se konfigurabilni prozor opcije, na kome je moguće definisati naziv imenovanog opsega (ne sme sadržati razmake u nazivu), uneti komentar ili selektovati drugi opseg ćelija. Nakon unosa naziva kliknuti na dugme OK. Primer je dat na sledećoj slici...

 

U globalu možemo kreirati imenovanih opsega koliko nam je potrebno. Podatke u ćelijama koje se nalaze u opsegu možemo menjati u bilo kom trenutku, čak  ih možemo primenjivati i u formulama, odnosno funkcijama. Na primer, kreiraćemo dva zasebna imenovana opsega ćelija, a zatim ćemo koristiti funkciju SUM da saberemo vrednosti ćelija koje se deo tih opsega. Prvi imenovani opseg ćelija nazvali smo Corporate_Invoices i drugi Local_Tax. Nakon kreiranja oba imenovana opsega ćelija prelazimo na unos funkcije u ćeliju u kojoj će biti prikazan rezultat. Potrebna nam je funkcija SUM, kojoj ćemo dodati imenovane opsege ćelija kao argumente. Da bismo dodali imenovane opsege ćelija kao argumente neophodno je da prilikom unosa argumenata funkcije kliknemo na opciju Use in Formula na Defined Names odeljku i odaberemo koji imenovani opseg želimo da koristimo. Primer je dat na sledećoj slici...

 

 

Nakon unosa i drugog imenovanog opsega ćelija kao argumenta pritisnuti taster Enter da bi Excel vratio traženi rezultat. Korišćena funkcija će imati sledeći oblik:

=SUM(Corporate_Invoices, Local_Tax)

Primer rezultata funkcije je dat na sledećoj slici...

 

U situacijama kada imamo mnogo kreiranih imenovanih opsega ćelija lako možemo prevideti koji imenovani opseg se odnosi na koje ćelije. Excel nam u tome pomaže na vrlo jednostavan način. Dovoljno je kliknuti na malu padajuću strelicu na polju Name box i sa padajuće liste kliknuti na željeni imenovani opseg ćelija. Nakon toga, Excel će automatski selektovati traženi opseg. Primer je dat na sledećoj slici...

 

 

Nešto ranije smo napomenuli da u Excelu 2010 postoji oko 400 ugrađenih funkcija. Nije neophodno da ih sve poznajemo napamet, jer su raspoređene po logičkim celinama u Function Library odeljku Formulas taba. Klikom na svaku od celina dobijamo set funkcija grupisanih za tu namenu. Date celine su razvrstane u finansijske, logičke, tekstualne, datum i vreme, pretraga i reference, matematičke i trigonometrijske i ostale funkcije. Primer je dat na sledećoj slici...

 

U dodatku Excel 2010 će nam pomoći i pri unosu argumenata selektovane funkcije tako što klikom na željenu ćeliju radi njene selekcije, a zatim klikom na neku od ponuđenih funkcija Excel će automatski pokrenuti prozor u kome možemo definisati ćelije ili opseg ćelija koji će biti korišćeni za dobijanje rezultata date funkcije. Dovoljno je kliknuti na polje Number1, a zatim na ćeliju koju želimo da označimo kao prvi argument. Zatim kliknemo na tekstualno polje Number2, pa na ćeliju koju želimo da označimo kao argument 2, i tako redom. Kada završimo sa unosom argumenata, kliknuti na dugme OK da bi Excel postavio funkciju i vratio rezultat iste. Primer prozora je dat na sledećoj slici...

 

U situacijama kada želimo da unosimo opsege ćelija umesto pojedinačnih, neophodno je kliknuti na kvadratić sa desne strane tekstualnog polja, zatim selektovati željene ćelije na radnoj svesci i pritisnuti taster Enter da bi opseg ćelija bio i unet u polje Number1, na primer. Postupak ponoviti za svaki opseg ćelija ako postoji potreba za tim.

Još jedan način da unesemo i pravilno konfigurišemo neku funkciju jeste da unos same funkcije započnemo u ćeliji. Neophodno je kliknuti dvoklikom na željenu ćeliju, a zatim započeti unos funkcije sa znakom jednakosti i nazivom same funkcije. Prilikom unosa prvog karaktera funkcije Excel će automatski ponuditi padajuću listu sa dostupnim funkcijama, pri čemu je dovoljno željenu funkciju selektovati i pritisnuti taster Tab na tastaturi da bi ona bila i uneta u ćeliju. Primer je dat na sledećoj slici....

 

 

Nakon što je funkcija definisana, Excel će automatski ponuditi mogućnost unosa argumenata funkcije, pri čemu je dovoljno kliknuti na željenu ćeliju koja će biti prvi argument funkcije da bi ona bila i uneta u funkciju. U sledećem koraku je neophodno uneti zarez, jer smo rekli da se argumenti međusobno razdvajaju zarezima. Nakon unosa zareza Excel će ponuditi opciju za unos drugog argumenta i tako dalje, dok za tim postoji potreba. Primer je dat na sledećoj slici...

 

 

Nakon što smo završili sa unosom argumenata, dovoljno je pritisnuti taster Enter da bi funkcija bila i primenjena.


Smatrate da je ova lekcija korisna?  Preporučite je. Broj preporuka:8


Molimo Vas unesite svoje podatke i dobićete pristup besplatnim lekcijama.

Ime: 
Prezime: 
Email: