BAZA ZNANJA
|
Kurs: - Efektivno donošenje odluka Materijali vezani uz ovu lekciju: - Test proces donošenja odluka - Proces donošenja odluka (PDF dokument) Proces donošenja odlukaDonošenje odluka ili odlučivanje je proces pravljenja izbora između više mogućnosti koje nam stoje na raspolaganju. To je misaoni racionalni proces, koji se sastoji od prepoznavanja i razumevanja mogućnosti koje nam se nude, a potom i odabira mogućeg rešenja koje nam se čini kao najbolje i koje nas vodi ka željenom stanju. Nakon izvršenog izbora, to jest donešene odluke, sledi aktivnost koja proizilazi iz odluke koju smo doneli, i koja sada treba da zaživi i u praksi kada donešena odluka stupi na snagu.U najširem smislu reči, on se dakle odnosi na rešavanje problema u procesu upravljanja. Naravno i problem se ovde shvata u najširem smislu reči, on se ne mora odnositi na kriznu alarmantnu situaciju problema sa pretnjom lošim ishodom. On može biti i prilika koja se menadžeru ukazuje da ostvari dobit za firmu. U svakom slučaju, situacija rešavanja problema, podrazumeva proces odlučivanja, dakle identifikovanje uzroka problema, mogućih alternativa za rešavanja akutnog neželjenog stanja ili promenu postojećeg stanja, izborom između postojećih alternativa. Slikovito, on se može odnositi na probleme koji se javljaju u smislu: lošeg plasmana proizvoda, loše finansijske konstrukcije, i sl. U ovom slučaju govorimo o kriznim problemima. Sa druge strane, možemo govoriti i o situacijama koje nisu akutno krizne, ali postoji određeni rizik koji je mnogo dugoročniji u smislu potencijalno nepovoljnog trenda, koji takođe zahteva preduzimanje akcije, ali ne postoji akutna pretnja, već se pre svega dela preventivno. Treći tip problem-situacije, javlja se u vidu prilika za poslodavca da unapredi postojeće poslovanje, iskorišćavajući priliku koja se nudi, tzv. Oppotrunity problem. U zavisnosti od konteksta postoje različiti tipovi odluke, i različiti načini donošenja odluke. Tako naprimer, postoje odluke koje donose rukovodioci, kao i one odluke koje donose zaposleni. Naravno, najčešće se donošenje odluka ili sintagma „donosioci odluka“, vezuje za rukovodeće pozicije i osobe koje imaju moć da odlučuju o važnim stvarima. Stoga je odlučivanje svakodnevni posao menadžera i on se javlja u svim fazama menadžerisanja neke aktivnosti. Primarna odgovornost donošenja odluka pre svega leži na menadžeru, jer i odluke koje u kasnijim fazama donose njegovi zaposleni, trebale bi biti unapred planirane od strane menadžera. U samoj rukovodećoj funkciji, najteži i najodgovorniji deo jeste upravo donošenje odluka, tu i leži moć i uticaj ovih osoba, jer osim mogućnosti da kreira odluke, rukovodilac mora snositi i odgovornost za donešene odluke. Nosilac rukovodeće funkcije mora uvek na umu organizaciju u celini kao i potrebe svih zaposlenih. Za razliku od pozicije rukovodioca, zaposleni jednosmerno posmatraju odluku menadžera, vodeći računa o tome kako se odluka reflektuje na njih. Zbog svoje težine i zahtevnosti, spremnost na donošenje odluka ne odlikuje svakog pojedinca. Ova osobina uglavnom karakteriše osobe liderskog kalibra, koja je svojstvena određenom broju poslovnih ljudi. Ona podrzumeva sklop karakteristika koje se ne sreću svakodnevno, kao što su inicijativnost, preduzimljivost, spremnost na rizik, odlučnost, upornost, istrajnost, sigurnost, visoko samopouzdanje itd. Od tzv. menadžerske revolucije do danas, razvijale su se brojne teorije o o rukovođenju, analize o efektima različitih tipova rukovođenja ili i učincima ovako ili onako donetih odluka. Neretko, ove teorije mogu biti potpuno suprotstvavljenje i davati potpuno drugačije instrukcije. Suštinske razlike koje karakterišu različite pristupe polaze od principa na kojima počiva sud o donešenoj odluci. Tako sa jedne strane imamo odluke zasnovane na moralnim kvalitetama, sa druge strane, imamo one koje prosuđuju na osnovu stručnosti i stručnog obrazloženja za datu odluku i treće, ima onih koji smatraju da je najveća dobit dobre odluke, inteligencija ili liderstvo, itd. Možda još jasnija podela sudova je podela na racionalno donešene odluke i odluke koje su donešene na intuitivnom nivou. Bez obzira na razlike, ključno merilo je uvek isto. Ono se ogleda u objektivnom sudu, zasnovanom na poslovnom učinku koji je po odluci u manjoj ili većoj meri doneo poslovnu dobit ili ne. Dokaz za to je da poslovni uspeh ne zavisi od stepena obrazovanje, stručnosti ili početnog kapitala, već od sposobnosti da donesu prave odluke u pravom trenutku. Vremenska dimenzija donešene odluke jedna je od ključnih komponenti donošenja odluka, pa možemo reći da sve ostale karakteristike koje se tiču pojedinca (donosioca odluka), kao što su: intuicija, inteligencija ili sreća, ne igraju preterano važnu ulogu koliko efekat koji ostvaruju na poslovni uspeh. Pored vremenske dimenzije, donošenje odluka mora sadržati i procenu troškova, jer tek sa troškovnom dimenzijom, odluka može biti valjana. Otuda proces donošenja odluka, podrazumeva pre svega dobru pripremnu fazu, koja znači pripremanje svih elemenata neophodnih za donošenje odluka da nam budu na raspolaganju. To mogu biti informacije, stručni saradnici, analitičati i sl. U tom smilsu, važno je u svom timu, ili među saradnicima imati ljude koji su dovoljno motivisani i posvećeni traženju najboljeg rešenja, koji su raznovrsni po svojim znanjima, ali i karakterima i osećanjima, predstavljaju skup neistomišljenika, ali dovoljno otvorenih da čuju i uvaže drugačije mišljenje. Takođe, važna komponenta donošenja dobre odluke je i kontekst u smislu, vremena, prostora uslova u kojima moramo doneti odluku. To praktično znači da ne smemo biti dovedeni u tesnac i dozvoliti da pod pritiscima donosimo odluku. Donosilac odluka je i osoba koja je odgovorna za sam proces donošenja odluka. Kao lider, rukovodilac je zadužen za osećaj vlasništva nad donešenom odlukom koju saradnici treba da imaju. U tom smislu, mora se voditi računa o toku i pravcu kojim teče proces traganja za najboljim rešenjem. Ovaj osećaj se zapravo svodi na „vladanje situacijom“, što ne znači nužno i da znate unapred odgovor koji je najbolji, već da pre svega znate da ga prepoznate kada do vas dođe. Rukovodilac, ili onaj koji donosi odluke pre svega treba biti primer ostalima. Otuda je ključna kvalifikacije rukovodilaca koji treba da donosi odluke sposobnost da razmišlja procesno i da prepoznaje kretanja i namere drugih. Na ovaj način obezbeđuje se strukturisan rad i sistematična analiza svih faktora, te tako i najbolja moguća rešenja. Kao i u svakoj problemskoj situaciji, ključni prvi korak je razumevanje problema, to jest situacije/konteksta u kojoj se nalazimo. Dobro razumevanje problema i svih njegovih aspekata, najbolji je put do pravog izbora prave odluke. Sledeći korak je naći i jasno odrediti željeno, novo stanje koje će predstavljati bolju situaciju od one koja je trenutna. Kada smo odredili šta želimo postići, važno je da izmerimo i stepen ostvarivosti tog cilja, te u skladu sa tim, pripremimo alternativna rešenja, kojima bi takođe bili zadovoljni. Koliko god da je sastanak sa timom išao kako treba i činilo Vam se da ste našli najbolje moguće rešenje, dozvolite sebi da imate vremena da ideja prespava, i da još jednom, sa novom distancom procenite valjanost odluke. Kvalifikovan lider uspeva da na sastancima pokrene kreativnost u svom timu i postigne sinergiju između članova, koja uvek rezultira većom produktivnošću. Lideri koji ne znaju da rukovode racionalnim procesom donošenja odluka sami rešavaju probleme i potom dodeljuju zadatke zaposlenima ne pitajući ih za mišljenje i doprinos. Ovakav stil upravljanja se pokazao kao neproduktivan i vodi u siguran gubitak konkurentske prednosti i pad produktivnosti.
|