Kurs: 6421: Rešavanje problema i konfiguracija Windows Server 2008 mrežne infrastrukture
Modul: Konfiguracija i rešavanje problema IPv6 TCP-IP
Autor: Test Instruktor
Naziv jedinice: Prelazak sa IPv4 na IPv6
Materijali vezani uz ovu lekciju:
-
Test prelazak sa ipv4 na ipv6 -
Prelazak sa IPv4 na IPv6 (PDF dokument)
Na promenu sa IPv4 na IPv6 čekalo se mnogo godina. IPv4 ostaje IP standard za većinu aplikacija i internet servisa koji se danas koriste. Ipak, sve više i više mreža i aplikacija mogu da funkcionišu u čistom IPv6 okruženju pošto Windows 7 i Windows Server 2008 imaju sve širu upotrebu.
U ovoj lekciji naučićete na koje probleme morate da obratite pažnju kada prelazite sa IPv4 na IPv6 i videćete pregled potrebnih koraka za prelazak na samostalnu IPv6 instalaciju.
Proces promene na IPv6
Da bi se odradila migracija sa IPv4 na IPv6 potrebno je dosta vremena. Ovo treba uzeti u obzir prilikom dizajniranja IPv6, a kao rezultat tranzicioni plan za IPv6 je proces koji sadrži više koraka i koji dozvoljava proširenu koegzistenciju.
Da bismo odradili ovaj zadatak i prešli sa IPv4 na čisto IPv6 okruženje, potrebno je koristiti sledeće savete:
- Nadograditi aplikacije koje se koriste na mreži tako da mogu da podrže korišćenje i IPv4 i IPv6.
- Nadograditi DNS infrastrukturu tako da podržava IPv6 adrese i PTR zapise.
- Nadograditi hostove na IPv6-IPv4 čvorove.
- Nadograditi Routing infrastrukturu za Native IPv6 rutiranje.
- Konvertovati IPv6-IPv4 čvorove na samostalne IPv6 čvorove.
Kao mrežni menadzer trebalo bi da odlučite da li da u ranijoj fazi usvojite i iskoristite sve prednosti koje pruža IPv6 IP protokol sa poboljšanjima kao što su adresiranje i jača sigurnost ili da sačekate i vidite kakva su iskustva drugih kompanija koje su prešle na korišćenje IPv6 IP protokola. Obe strategije su validne.
Ipak, trebalo bi da saznate da vaš Upstream internet servis provajder (ISP) podržava korišćenje IPv6 i da li mrežni hardver u vašoj organizaciji takođe podržava IPv6 protokol. Većina Straightforward transition metoda zahtevaju podršku i IPv4 i IPv6. Savetuje se da ne odlažete predugo prelazak sa IPv4 na IPv6 protokol. Ako budete čekali sve dok IPv4 adresni prostor bude potpuno popunjen, Dual Stack neće više biti dostupan i korisnici kojima pružate podršku će proces tranzicije proživeti mnogo komplikovanije.
Postoji nekoliko tranzitivnih strategija. Iz razloga što nijedna Single strategija ne ispunjava sve potrebe sama. RFC 4213 „Basic Transition Mechanisms for Hosts and Routers“ opisuje ključne elemente ovih tranzitivnih tehnologija, kao što su Dual Stack i konfigurisanje Tunneling tranzicije. RFC takođe definiše broj tipova čvorova na osnovu kojga podržavaju protokole, uključujući i Legacy sisteme koji podržavaju samo IPv4, buduće sisteme koji će podržavati samo IPv6, i Dual Node koji implementiraju oba i IPv4 i IPv6.
Dual Stack Transition
Dual stack (koji je takođe poznat i kao Dual IP Layer) je najbža metoda za postizanje tranzicije sa IPv4 na IPv6. On prisvaja da hostovi i ruteri nude podršku za oba protokola i da mogu da šalju i primaju i IPv4 i IPv6 pakete podataka. Zahvaljujući tome Dual Stack čvor može da radi sa IPv4 uređajem koristeći IPv4 pakete i takođe može da radi sa IPv6 uređajem koristeći IPv6 pakete podataka. On takođe može da funkcioniše u jednom od sledeća 3 čvora:
- samostalnom IPv4
- samostalnom IPv6
- IPv4-IPv6
Iz razloga što Dual Stack čvor podržava oba protokola, administrator može da ga konfiguriše sa obe i IPv4 32-bitnom adresom i IPv6 128-bitnom adresom. On može da koristi, na primer, DHCP da bi dobio svoje IPv4 adrese i može da koristi Stateless Autoconfiguration ili DHCPv6 da bi dobio svoje IPv6 adrese. Trenutne IPv6b implementacije su najčešće Dual Stack. IPv6-only proizvod će imati jako malo komunikacionih partnera.
Konfigurisanje Tunneling Transition
Ako želimo da pređemo na IPv6 okruženje koristeći Tunneling Transition strategiju, postojeća IPv4 routing infrastruktura ostaje funkcionalna, ali takođe opslužuje i IPv6 saobraćaj dok je IPv6 Routing infrastruktura u fazi izgradnje. Tunnel je Bidirectional, Point-to-Point link između dva mrežna Endpoint-a. Podaci prolaze kroz tunel koristeći enkapsulaciju u kojoj je IPv6 paket ubačen unutar IPv4 paketa. Kapsulirani IPv4 header je kreiran u Tunnel Entry point-u (tačka ulaza u tunel) i uklanja se u Tunnel Exit Pointu (u tački izlaza iz tunela). Tunnel Endpoint adrese se određuju iz konfiguracionih informacija koje su smeštene u Encapsulating Endpoint-u.
Konfigurisani tuneli se takođe nazivaju Explicit Tunnels. Administrator može da ih konfiguriše kao Router-to-router, Host-to-router, Host-to-host, router-to-host, ali se najčešće koristi u Router-to-router konfiguraciji. Konfigurisanim tunelom upravlja Tunnel Broker. Tunnel Broker je Dedicated Server koji upravlja Tunnel zahtevima (Tunnel Request) koji dolaze od strane krajnjih korisnika, kao što je opisano u RFC 3053 „IPv6 Tunnel Broker“.
Automatic Tunneling
RFC 2893 Transition Mechanisms for IPv6 Hosts and Routers (zamenjen je RFC-om 4213) opisuje Automatic Tunneling. Ovo dozvoljava IPv4-IPv6 čvorovima da komuniciraju kroz IPv4 routing infrastrukturu bez potrebe korišćenja unapred konfigurisanih tunela. Čvorovi koji odrađuju automatsko tunelovanje dodeljeni su specijalnim tipovima adresa koji se nazivaju IPv4-komatibilne adrese. One sadrže 32-bitne IPv4 adrese unutar 128-bitnog IPv6 formata adresa (Address Format). IPv4 adresa može automatski da se izdvoji iz IPv6 adrese.
