Utisci korisnika

Veoma sam zahvalna na Vašem brzom odgovoru i želela bih da Vam se zahvalim na pažnji koju ste pokazali. Radica Nedelčev - Beograd

Pre nepunih mesec dana kupila sam paket kurseva: PRIPREME ZA POLAGANJE CAMBRIDGE INTERNATIONAL DIPLOMA IN BUSINESS. Obično neki opšti utisak formiramo na kraju, ali ja u ovom trenutku želim sa…


Kompletna lista utisaka

Testiranje online

Arhitektura računara

Za one koji žele da znaju više.

Windows OS

Ovo bi svakako trebalo da probate.

Odnosi s javnošću

Koliko znate PR?

Pogledajte još neke od testova

Newsletter

Ukoliko želite da Vas redovno obaveštavamo o novostima sa Link eLearning sajta prijavite se na našu newsletter listu.

Ime:

Prezime:

Email:


Anketa

Arhiva anketa

BAZA ZNANJA


Kurs: - Finansijski menadžment

Modul: Poreska politika i organizacija finansijskog menadžmenta

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Poreska načela


Materijali vezani uz ovu lekciju:

- Test poreska načela
- Poreska načela (PDF dokument)



Finansijsko politička poreska načela

Prema finansijsko političkim poreskim načelima porezi treba da budu izdašni u toj meri da pokriju sve državne rashode. U grupu ovih načela spadaju:

  • princip izdašnosti
  • princip elastičnosti

 

Princip izdašnosti treba da osigura dovoljno sredstava za podmirenje svih javnih potreba države. Državi je potreban takav poreski sistem kojim će uredno i neinflatorno obezbediti dovoljno finansijskih sredstava za pokriće redovnih i vanrednih rashoda.

Princip elastičnosti predstavlja princip da se porezi što brže i potpunije prilagođavaju promenama u visini javnih rashoda. Kaka postoji tendencija da državni rashodi rastu brže od nacionalnog proizvoda poreski sistem treba da obezbedi da poreski prihodi rastu brže od nacionalnog proizvoda. Da bi se ovo ostvarilo potrebno je da se oporezuju sektori koji imaju visoku stabilnost potražnje.

Možemo razlikovati finansijsku i ekonomsku elastičnost poreza.

Finansijska elastičnost podrazumeva svojstvo poreza da se prilagođava promenama u javnim rashodima. Ako prihod obveznika opadne, njegova potrošnja proizvoda kao što su npr. alkohol ili cigarete neće opasti u skladu sa opadanjem prihoda.

Ukoliko prihodi poreskog obveznika rastu i prate rast javnih rashoda reč je o ekonomskoj elastičnosti i država ne mora da menja poreske stope, pošto se sa povećanjem obveznikove potrošnje povećavaju i poreski prihodi.

 

Ekonomska poreska načela

Prema ekonomskim načelima metod oporezivanja u jednoj državi treba da bude stabilan, ali da pritom ne ugrožava ekonomsku egzistenciju poreskog obveznika. Ovo znači da porezi ne bi trebalo da budu suviše visoki. Ovu grupu načela čine:

  • princip efikasnosti
  • princip umerenosti poreskog opterećenja
  • princip izbora poreskog izvora
  • princip fleksibilnosti
  • princip stabilnosti poreskog sistema
  • princip identiteta poreskog destinara i nosioca poreskog tereta



Princip efikasnosti

Princip efikasnosti označava zahtev da porezi budu tako postavljeni da što manje utiču na ekonomske odluke privrednih subjekata na tržištu. Međutim, svaki porez nužno ostavlja efekte na njihovo ponašanje, jer im umanjuje raspoloživi dohodak. Poreski obveznici preduzimaju mere da umanje svoju poresku obavezu ili da se te obaveze potpuno oslobode. To je kupovina npr. manjeg automobila zbog manjeg poreza, ali time se stvara i određeno nezadovoljstvo, jer je poreski obveznik na neki način primoran da kupi proizvod koji zapravo ne želi.
 
Nezadovoljstvo tako stvara višak poreskog tereta, pa se tako ukupan poreski teret deli na ubrani porez i višak poreskog tereta. Cilj poreskog sistema je da što je moguće više smanji poreski teret.

 

Princip umerenosti poreskog opterećenja

Princip umerenosti poreskog opterećenja nalaže da porezi ne budu previsoki.  Jedna od ekonomskih teorija koja na jednostavan način ovo objašnjava je Laferova kriva. Ona pokazuje odnos između poreskih stopa i poreskog prihoda. Laferova kriva nudi praktičan zaključak da država može ostvariti isti poreski prihod putem dve poreske stope, jedne više, jedne niže. Visoke poreske stope destimulišu obveznike da rade i štede. Oni svoju privrednu aktivnost onda teže da presele u oblast tzv. sive ekonomije ili se odlučuju za manje rada. Tačka A Laferove krive predstavlja optimalnu poresku stopu uz koju se ostvaruje maksimalan poreski prihod. Međutim, praksa je demantovala ovu teoriju i pokazala da su se stope štednje posle smanjenja poreza smanjile. Poreski prihodi se nisu povećavali već su se smanjili što je doprinelo povećanju budžetskog deficita. 

Slika 1 - Laferova kriva

 

Princip izbora poreskog izvora

Pod stalnim poreskim izvorima podrazumevaju se izvori koji se stalno obnavljaju, kao što su prihodi, a ne imovina koja se ne obnavlja. Ukoliko je poresko opterećenje toliko da obveznik nije u stanju da ga podmiri on će biti prinuđen da otuđi imovinu radi izmirenja poreskih obaveza. Iz tih razloga oporezivanje prihoda je u skladu sa načelom umerenosti jer omogućuje obvezniku da i pored plaćanja poreza uveća svoje prihode.

 

Princip fleksibilnosti

Princip fleksibilnosti zahteva da se poreski prihodi automatski usklađuju sa cikličnim kretanjiuma nacionalnog proizvoda. Međutim ova podela poreza može biti i na fleksibilne i na nefleksibilne, a zavise od mera koje se preduzimaju u okviru sporovođenja stabilizacione ekonomske politike, koje mogu biti automatske i diskrecione.

Automatske mere izazivaju efekte, a da nosioci ekonomske politike ne moraju da preduzimaju nikakve akcije.

Diskrecione mere podrazumevaju promenu instrumenata ekonomske politike, smanjenje ili povećanje poreske stope. Nefleksibilni porezi podležu samo diskrecionim merama. U flaksibilne spadaju prihodi građana, dok u nefleksibilne spada porez na imovinu.

 

Princip stabilnosti poreskog sistema

Princip stabilnosti poreskog sistema nalaže da se bez velike potrebe ne sprovode poreske reforme. U zavisnosti od stepena promena razlikuju se radikalne i parcijalne poreske reforme. Radikalne reforme iz korena menjaju poreski sistem, uvode se novi oblici poreza, a neki ukidaju. Parcijalne poreske reforme podrazumevaju manje izmene poput menjanja poreskih stopa ili određenih poreskih olakšica. Jasna crta između radikalnih i parcijalnih poreskih reformi se veoma teško može povući.

 

Princip identiteta poreskog destinara

Poreski obveznik kao lice koje ima obavezu da plati porez može delimično ili u celosti da prevali poreski teret na druga lica, poreske destinare, usled čega se ne smanjuje njegov dohodak ili imovina. Kod poreza na promet i poreza na dodatu vrednost dolazi do prevaljivanja poreza sa prodavca na kupca, čime je postignut identitet poreskog destinara i nosioca poreskog tereta. 

U praksi se može desiti i da se dogodi nenamerno prevaljivanje ili da uopšte porez ne bude prevaljen. U prvom slučaju prodavac preko povećanja cena neoporezivanih proizvoda prevaljuje porez na treća lica, a ne na poreskog destinara. U drugom slučaju prodavac može doneti odluku da ne poveća cene proizvodima, čime poreski teret pada na njega. U oba slučaja se ne ostvaruje identitet poreskog destinara i nosioca poreskog tereta.


Socijalno – politička poreska načela

Pri utvrđivanju poreska politike vodi se računa da porezi budu pravedni. Pravednim se smatra ono oporezivanje koje je opšte i ravnomerno raspoređeno na sve poreske obveznike, pa se otud socijalno – politička načela pojavljuju u dva oblika:

  • princip opštosti
  • princip ravnomernosti

 

Princip opštosti poreza

Opštost poreza podrazumeva da sva lica moraju da učestvuju u njegovom plaćanju, jer se predpostavlja da sva lica koriste zajedničke usluge države. Međutim, u savremenim poreskim sistemima postoje određene poreske olakšice koje se svrstavaju u nekoliko grupa:

  • političke (na primer, poreza se oslobađaju diplomatska i konzularna predstavništva)
  • ekonomsko–političke (poreza se oslobađaju novoosnovana preduzeća)
  • poresko–tehničke (oslobađaju se javne ustanove koje svoje prihode ostvaruju iz budžeta)
  • finasijske (oslobođanje poreza po osnovu kamate od javnog zajma)
  • socijalno–političke (oslobađenje od poreza prihoda na nivou egzistencijalnog minimuma)

 

Princip ravnomernosti

Ravnomernost u oporezivanju predstavlja materijalnu pretpostavku oporezivanja, odnosno obezbeđuje njegovo ravnomerno raspoređivanja u skladu sa ekonomskom snagom obveznika.

Prednost pri oporezivanju predviđa da bi porezi trebalo da se plaćaju prema koristi koju poreski obveznici imaju od poreza. Tako bi poreski obveznici trebalo da plaćaju porez u zavisnosti od svoje potražnje, veća potražnja veći porez i obrnuto.

Ovo je shvatanje u praksi vrlo teško sprovesti jer je nemoguće meriti individualnu potražnju, a na kraju u suprotnosti je sa definicijom poreza prema kojoj porezima nije cilj da budu jednaki sa koristima koje pojedinac za uzvrat dobija od države.

Mnogo je prihvatljivije drugo shvatanje prema kome porezi treba da se plaćaju prema mogućnostima plaćanja koje ima poreski obveznik. To znači da isti porez treba da plaćaju poreski obveznici sa istom platežnom moći (vodoravna pravednost) kao i da se poreski različito terete obveznici koji imaju različitu platežnu moć (to je vertikalna pravednost).

 

Finansijsko–administrativna poreska načela

Finansijsko–administrativna poreska načela predviđaju zahtev da ubiranje poreza ne prate visoki troškovi. Ova načela obuhvataju:

  • princip zakonitosti poreza
  • princip minimalizacije administrativnih troškova
  • princip minimalizacije troškova plaćanja poreza

 

Princip zakonitosti poreza je načelo po kojem se oporezivanje može vršiti samo po osnovu zakona. Uvođenje novih poreza i menjanje postojećih može se vršiti isključivo zakonom. Svaka promena poreza može se izvršiti i putem zakonskih akata kao što su odluke, uredbe ili pravilnici.

Princip je da porezi ne mogu imati retroaktivno dejatvo. To je pravilo po kojem se početak važenja poreza računa danom njegovog stupanja na snagu. Međutim odstupanja od pravila postoje u nekim vanrednim uslovima, kao što je oporezivanje ratne dobiti, ili porez na ekstra profit i ekstra imovinu.

Administrativni troškovi su oni koje ima poreska uprava, a troškovi ispunjenja poreskih obaveza jesu troškovi koje imaju poreski obveznici. Ukupni administrativni troškovi ubiranja poreza lakše se određuju nego deo koji otpada na pojedinu vrstu poreza. Troškove imaju i preduzeća i fizička lica. Preduzeća imaju troškove zaposlenih na vođenju poslovnih knjiga, ispunjenju poreskih obrazaca, izučavanju poreskih propisa i sl. Svi ovi troškovi postaju deo cene, pa se prebacuju na potrošača. Fizička lica imaju, na primer, troškove angažovanja stručnih lica koja će se baviti evidencijom njihovih poreskih obaveza.

 

Osnovna pravila troškova oporezivanja

prilikom definisanja visine poreza morala bi se obratiti pažnja na sledeća izuzetno značajna pravila:

  • veliki troškovi poreza opterećuju cenu proizvoda
  • troškovi ubiranja poreza su manji što je poreski sistem jednostavniji
  • obim oba troška i administrativnog i troškova ubiranja poreza može ukazati na to koji je od ova dva troška prevelik i kako se mogu izvršiti uštede
  • što su troškovi veći, to je veća poreska evazija i obrnuto

Smatrate da je ova lekcija korisna?  Preporučite je. Broj preporuka:1


Molimo Vas unesite svoje podatke i dobićete pristup besplatnim lekcijama.

Ime: 
Prezime: 
Email: