Utisci korisnika

Želeo bih da Vam se zahvalim na Vašoj brzoj pošiljci, sertifikatu i novom kursu, koji sam juče preuzeo putem Post-expresa. Još jedanput Vam se zahvaljujem na Vašoj profesionalnosti.…

"Slučajno sam na nekoj diskusiji Infostuda našla vaš link i prosto sam zapanjena, obradovana i neizmerno ponosna što i u SRBIJI možemo da se služimo e-learning opcijom usavršavanja."…


Kompletna lista utisaka

Testiranje online

Arhitektura računara

Za one koji žele da znaju više.

Windows OS

Ovo bi svakako trebalo da probate.

Odnosi s javnošću

Koliko znate PR?

Pogledajte još neke od testova

Newsletter

Ukoliko želite da Vas redovno obaveštavamo o novostima sa Link eLearning sajta prijavite se na našu newsletter listu.

Ime:

Prezime:

Email:


Anketa

Arhiva anketa

BAZA ZNANJA


Kurs: -- Računarske mreže

Modul: Osnove umrežavanja

Autor: Predrag Matorkić

Naziv jedinice: Pojam i definicija računarske mreže


Materijali vezani uz ovu lekciju:

- Test pojam i definicija računarske mreže
- Pojam i definicija računarske mreže (PDF dokument)



Ljudska potreba za brzom razmenom i deljenjem informacija potiče iz ranijih perioda a kao početak se uzima postavljanje i uvođenje u upotrebu prvog telegrafskog sistema sredinom 19. veka pri čemu se javlja tehnički pojam mreža (eng. Network) kakav i danas poznajemo u kome je korišćeno slanje električnih impulsa kroz bakarne provodnike na velike udaljenosti između dva telegrafska uređaja. Da bi razmena informacija bila moguća korišćen je sistem Morzeove azbuke, moglo bi se reći pandan današnjim mrežnim protokolima, koji je jasno definisao način upotrebe električnog impulsa za prenos informacija.

Sledeći veliki korak u razvoju mreža i umrežavanja kao sastavnog dela ukupnog procesa je postavljanje i uvođenje u upotrebu telefonskog sistema sa kojim je omogućena prva dvosmerna komunikacija u realnom vremenu. Doduše direktna namena ovog sistema nije prenos teksta ali je omogućio ubrzan razvoj novih sistema i tehnologija za razmenu informacija i podataka kao što su telex, faks, teleprinter, itd.

Danas, 150 godina kasnije, svedoci smo globalne razmene podataka i informacija korišćenjem modernih informacionih tehnologija velikih brzina prenosa i velike propusne moći. Moderne informacione tehnologije su omogućile da informacija stigne na odredište u roku od nekoliko sekundi bez obzira na geografsku udaljenost a da pri tome istovremeno bude sigurna i tačna.

Shodno tome, mreža predstavlja dva ili više uređaja koji su međusobno povezani nekim medijumom (kabl, vazduh) i koriste isti „jezik“ (protokol) za međusobnu komunikaciju odnosno razmenu podataka, kreirajući na taj način određenu logičku i fizičku celinu. Postoje različite vrste mreža kao što su računarske, telefonske, mobilne, itd. i one su u mogućnosti da međusobno komuniciraju ili da se u svom radu oslanjaju jedna na drugu.

Računarska mreža predstavlja dva ili više računara ili mrežna uređaja koji su međusobno povezani nekim medijumom (kabl, vazduh) i koriste isti mrežni protokol za međusobnu komunikaciju i razmenu podataka. Hardverski deo svake računarske mreže sačinjavaju mrežni čvorovi (Nods) u kojima se vrši obrada informacija i dele se na čvorove u kojima se vrši obrada informacija, ujedno predstavljaju ciljne čvorove (Hosts) i na čvorove čija uloga je usmeravanje informacija (Routers).

Na slici je dat primer osnovne mrežne komunikacije između dva računara koji za međusobnu komunikaciju koriste kabl.

 


Slika 1: Mreža dva računara
 
 
 
Najveća danas poznata računarska mreža je Internet. U doslovnom prevodu sa engleskog jezika, reč Internet bi značila: Mreža u mreži. Internet u stvari to i jeste. To je skup manjih računarskih mreža međusobno povezanih u jedinstvenu logičko-fizičku celinu sa ciljem međusobne razmene podataka što većeg broja korisnika u što kraćem vremenskom intervalu. U novije vreme dobio je naziv Globalna mreža, koja u sebi sadrži i čuva ogroman broj podataka i informacija dostupnih u svakom trenutku i skoro sa bilo koje tačke na planeti. Neko bi pomislio, najveća biblioteka ikad!

Internet je nastao kasnih 60-tih godina 20-tog veka kao projekat vojske SAD za obezbeđivanje sigurne i stabilne konekcije tadašnjih vojnih računara i instalacija u slučaju nuklearnog napada. Nosio je naziv ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network). Tokom narednih godina je počela i civilna upotreba koja ušla u masovniju upotrebu 80-tih i 90-tih godina prošlog veka, a nastavlja se i danas. Kako raste broj računara i korisnika na Internetu tako se i javljaju novi mrežni protokoli i servisi da bi omogućili što većem broju korisnika brz i siguran pristup razmeni informacija i deljenim resursima. Na slici je dat primer računarske mreže koja u sebi može sadržati na hiljade računara i mrežnih uređaja.

 
Slika 2: Primer globalne računarske mreže


Da bi računari i mrežni uređaji uspešno komunicirali preko računarske mreže potrebno je da „poznaju“ jezik kojim se vrši komunikacija odnosno razmena informacija i podataka. Taj „jezik“ kojim računari i mrežni uređaji komuniciraju preko mreže se naziva protokol. Danas je u primeni veliki broj protokola i svaki od njih ima jasno definisana pravila funkcionisanja i korišćenja, odnosno svaki protokol je standardizovan po međunarodnim pravilima, tzv. RFC pravilima. Svaki računar ili uređaj koji koristi računarsku mrežu u svom radu mora poznavati te protokole ili neće moći da komunicira sa ostalim segmentima na toj mreži. Svaki računar ili mrežni uređaj može istovremeno „poznavati“ više različitih protokola, što je u praksi i najčešći slučaj, i istovremeno može komunicirati koristeći različite protokole sa drugim činiocima računarske mreže.

Najbolje poređenje ćemo uraditi ako uporedimo računarske „jezike“ komunikacije (protokole) sa jezicima koje ljudi koriste u svojoj komunikaciji. Danas je na planeti u upotrebi više od 160 različitih jezika i dijalekata. Dve osobe koje koriste isti jezik za svoju komunikaciju se vrlo dobro razumeju i bez poteškoća vode razgovor. Međutim, ako dve osobe koje ne poznaju isti jezik probaju da vode razgovor komunikacija je skoro nemoguća ili u najmanju ruku nerazumljiva za obe strane. Rešenje takvih problema je da bar jedna osoba koja učestvuje u razgovoru poznaje oba jezika čime se omogućava nesmetano vođenje razgovora i razmena informacija. Svaki mrežni protokol ima jasno definisana pravila funkcionisanja i korišćenja slično ljudskim jezicima koji su jasno definisani svojim jezičkim gramatikama.

Iz svega možemo zaključiti da je međusobna komunikacija računara nemoguća ako računari i mrežni uređaji ne poznaju isti „jezik“ komunikacije, odnosno isti mrežni protokol.

Postoje različite vrste računarskih mreža koje se klasifikuju po raznim parametrima i načinima primene i u zavisnosti od njihove namene i korišćenja. U daljem toku kursa ćemo detaljnije opisati tipove računarskih mreža i tehnologije koje one koriste u svom radu, njihovo podešavanje, praćenje i rešavanje problema nastalih u njihovom radu.

Jedan od ključnih parametara svake računarske mreže je njena brzina odnosno maksimalna propusna moć u jedinici vremena. U datoj tabeli se nalaze podaci za neke od najkorišćenijih tipova računarskih mreža u zavisnosti od mrežne tehnologije koju koriste:

Tip mreže

Maksimalne brzine (u bitima)

Maksimalne brzine (u bajtima)

Dial-up (modem)

56 kbit/sec

6.6 kB/s

ADSL2+

24.5 Mbit/sec

3 MB/s

T1

1.54 Mbit/sec

192 kB/s

T3

44.7 Mbit/sec

5.5 MB/s

Wireless 802.11g

54 Mbit/sec

6.7 MB/s

Wireless 802.11n

300 Mbit/sec

75 MB/s

Ethernet

10 Mbit/sec

1.16 MB/s

Fast Ethernet

100 Mbit/sec

11.6 MB/s

Gigabit Ethernet

1000 Mbit/sec

116 MB/s

Optical OC3

155 Mbit/sec

19.4 MB/s

Optical OC12

622 Mbit/sec

77.7 MB/s

Optical OC192

9.6 Gbit/sec

1.2 GB/s



Detaljne informacije o brzinama računarskih mreža možete pogledati na linku:
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_device_bandwidths

Sve maksimalne brzine su teoretske i dobijene u kontrolisanim uslovima rada. U praksi, osim kada su u pitanju optičke mreže, maksimalna propusna moć je od 80 do 90% teoretske brzine zbog neminovnih gubitaka bakarnih provodnika.

Smatrate da je ova lekcija korisna?  Preporučite je. Broj preporuka:21


Molimo Vas unesite svoje podatke i dobićete pristup besplatnim lekcijama.

Ime: 
Prezime: 
Email: