BAZA ZNANJA
|
Kurs: - Efektivno donošenje odluka Materijali vezani uz ovu lekciju: - Test podizanje kvaliteta donešenih odluka - Podizanje kvaliteta donešenih odluka (PDF dokument) Podizanje kvaliteta odlučivanjaMenadžerima stoje na raspolaganju dva načina uz pomoć kojih mogu poboljšati kvalitet donesenih odluka:Prvi način je korišćenje koraka pri odlučivanju, a drugi način je pospešivanje kreativnosti u donošenju odluka. Primena koraka pri donošenju odlukaDa bi odluke bile kvalitetne uspešni menadžeri moraju imati razrađen pristup donošenja odluka, koji je sistematičan i logičan. Menadžeri imaju razrađene korake, koje slede pri donošenju odluka. Te korake smo već obrađivali sada ćemo ih samo ukratno ponoviti:
Uslovi za donošenje kreativnih odlukaMožete biti delotvorni jedino onda ako pravi posao radite dobro. Raditi pogrešan posao dobro nije delotvorno, ma kako savršeno taj posao obaviti. Radite ispravan posao - a ne samo na ispravan način. Biti kreativan ne znači uvek imati revolucionarne ideje, već je važnije imati svež i nesputan pristup donošenju odluka. Pri tome treba imati na umu da se kreativnim menadžerima nazivaju oni koji ne samo da imaju nove ideje, već i podstiču inovativnost i kreativnost podređenih, otvoreni su za novo i drugačije mišljenje.Upravo su menadžeri ti koji izgrađuju organizacijsku kulturu koja ceni inovativnost i kreativnost, a zaposleni tu kulturu i menadžera kao njenog predstavnika prepoznaju i shodno tome, pozitivno reaguju. Da bi odluke koje menadžeri donose zajedno sa zaposlenima bile kreativne, potrebno je sledeće:
KreativnostKreativnost je proces koji obuhvata nekoliko faza. Najpre imamo pripremu, gde se prikupljaju informacije, analiziraju i vrši identifikacija problema. Nakon toga sledi faza inkubacije, kada se naizgled ne dešava ništa, jer dolazi do svesnog udaljavanja od problema, dok se on obrađuje podsvesno. U trenutku kada se desi iznenadno rađanje ideje, ili spoznaja mogućeg rešenja, prelazimo iz faze inkubacije u fazu iluminacije. Iluminacija predstavlja novo saznanje o nečemu. Verifikacija obuhvata proveru dobijenog rešenja problema ili ideje i njegove validnosti.Svako može biti kreativan u određenoj meri, u zavisnosti da li razvija svoju kreativnost ili ne, jer znatan broj ljudi godinama gubi kreativnost iz svoje mladosti, jer ne pokušavaju biti kreativni. Kreativnost nije osobina samo retkih pojedinaca. Osoba koja misli da nije kreativna je zapravo osoba koja ne koristi svoje kreativne potencijale. Ključne karakteristike kreativnih ljudi su: fleksibilnost i demokratski tip ličnosti, pozitivna slika o sebi, pažljivo prikupljaju sve podatke, sklonost razmišljanju pre nego impulsivnosti, emocionalisti, osetljivi su na svet oko sebe i na emocije drugih ljudi, originalni u svojim razmišljanjima, zainteresovani za prirodu problema, motivisani izazovnim problemima, nekonformisti i individualci, nemaju stalnu potrebu biti hvaljeni, tolerišu dvosmislenost i kompleksnost, te ne vole predvidljivost i red, za njih godine ne igraju veliku ulogu. Povećanje kreativnostiNažalost, ljudi gube većinu svoje kreativnosti odrastajući. Ključ za poboljšanje vlastite kreativnosti je dopustiti kreativnim potencijalima da se razvijaju kroz čitav život, nikada ih ne potiskivati.Jedan način kako postati kreativan je koncentrisati se, razmišljati samo o jednom problemu i pokušati osmisliti što više različitih načina za rešavanje određenog problema. Pri tome nije uopšte važno jesu li sva rešenja do kojih dođemo praktična i realna. Naime, prvi korak sastoji se u generisanju što većeg broja ideja. Evaluacija svake ideje obavlja se kasnije. Kada je reč o organizacijskoj kreativnosti, upravo menadžeri moraju svojim primerom pokazati da se kreativnost u nekim preduzećima vrednuje. Menadžeri koji podstiču i nagrađuju kreativnost, konstantno dobijaju nove, bolje i originalnije ideje od svojih ljudi. Kreativne organizacije karakteriše spremnost na promene i stalno unapređivanje, spremnost na rizik i eksperimentisanje sa novim idejama, podstiču različitost i drugačije mišljenje, postoji visok stepen poverenja itd. Imajući u vidu značaj kreativnosti za donošenje kvalitetnih odluka, razvijene su različite tehnike za pospešivanje kreativnosti i unapređivanje kreativnog mišljenja, kako pojedinca tako i grupe/organizacije. Njaznačajnije tehnike za pospešivanje kreativnosti, kao što smo to spominjali u slučaju unapređivanja grupnog odlučivanja su:
Ove tehnike primenjuju se kod grupa i služe tome da stimulišu grupnu kreativnost i pospeše razvoj inovativnih rešenja. Sve tehnike su nezahtevne, i osim što potpomažu razvoj kreativnosti, predstavljaju strukturisano donošenje odluka, što znatno olakšava donošenje odluka, štedeći vreme i izbegavajući potencijalne rizike. Brainstoring u prevodi se kao “oluja misli“ i predstavlja najstariju, najrasprostranjeniju i najjednostavniju tehniku kreativnog mišljenja. Ova tehnika najviše se koristi u marketingu, gde je primarno i razvijena i podrazumeva grupu ljudi koja asocijativno nabraja ideje na datu temu. Ključno pravilo ove tehnike je da nema loših ideja. Sinektika je takođe tehnika za pospešivanje kreativnog mišljenja i u nekoliko je složenija od brainstoring-a. Ona zapravo pokušava da nadomesti potencijalne nedostatke brainstoringa koji nastaju usled brzog donošenja odluka. Ova tehnika koristi analogije, unekoliko usmeravajući kreativni tok, otkrivanjem novih aspekata i dimenzija problema koji se obrađuje. Ona koristi različite analogije:
Tehnika nominalne grupe – ovo je tehnika koja kombinuje, tačnije inkorporira elemente individualnog donošenja odluka u grupno odlučivanje. Podrazumeva strukturisan radni sastanak, gde se najpre radi individualno, a potom se individualni rezultati procesuiraju u grupi.
|