Utisci korisnika

"Slučajno sam na nekoj diskusiji Infostuda našla vaš link i prosto sam zapanjena, obradovana i neizmerno ponosna što i u SRBIJI možemo da se služimo e-learning opcijom usavršavanja."…

Veoma sam zahvalna na Vašem brzom odgovoru i želela bih da Vam se zahvalim na pažnji koju ste pokazali. Radica Nedelčev - Beograd


Kompletna lista utisaka

Testiranje online

Arhitektura računara

Za one koji žele da znaju više.

Windows OS

Ovo bi svakako trebalo da probate.

Odnosi s javnošću

Koliko znate PR?

Pogledajte još neke od testova

Newsletter

Ukoliko želite da Vas redovno obaveštavamo o novostima sa Link eLearning sajta prijavite se na našu newsletter listu.

Ime:

Prezime:

Email:


Anketa

Arhiva anketa

BAZA ZNANJA


Kurs: - Efektivno pregovaranje

Modul: Osnovi pregovaranja

Autor: Milena Popović

Naziv jedinice: Osnovne karakteristike efikasnog komuniciranja


Materijali vezani uz ovu lekciju:

- Test osnovne karakteristike efikasnog komuniciranja
- Osnovne karakteristike efikasnog komuniciranja (PDF dokument)



Pojam efektivnog komuniciranja

Efektivno komuniciranje predstavlja ključnu veštinu za uspešno poslovanje, nezavisno od toga da li je u pitanju velika kompanija, ili mali privatni biznis, individualno ili grupno pregovaranje, da li je ono usmeno, pismeno ili elektronsko. Efektivno komuniciranje ima za cilj, da poruka koja se šalje, stigne od pošaljioca do primaoca kao jasna i nedvosmislena, kao i da poruka koja se šalje pretrpi minimalne smetnje i transformacije prilikom procesa komuniciranja. Pošaljilac je lice koje postojeću informaciju u formi poruke upućuje primaocu poruke (lice koje prima informaciju), i na njemu leži deo odgovornosti da li će lice koje prima poruku istu i razumeti na adekvatan način.

Predmet komuniciranja predstavlja informacija. Ono se smatra uspešnim samo kada obe strane, pošaljilac i primalac, razumeju informaciju na isti način kao rezultat komuniciranja. Uspešno slanje poruke obezbeđuje jasno iznošenje misli i ideja, u suprotnom dolazi do prekida i šumova i komunikacija postaje neuspešna.

Vrste komunikacije

Postoje brojne klasifikacije komunikacija. Mogu se deliti prema:

  • broju ljudi koji uključuju: intrapersonalna komunikacija, interpersonalna komunikacija, komunikacija u maloj grupi, javna komunikacija i masovna komunikacija
  • broju izvora i primalaca u komunikaciji ona može biti: 1 izvor 1 primalac; 1 izvor više primalaca
  • prostoru u kome se nalaze učesnici komunikacija može biti: neposredna (kada su učesnici u istom prostoru) i posredna (kada učesnici koriste neka sredstva za komunikaciju (telefon, računar, faks, itd.)
  • načinu komunikacije među učesnicima ona može biti: vizuelna, govorna, pisana i grafička

Elementi komunikacije, stavljeni u određeni odnos čine proces komunikacije. Šumovi u komunikaciji nastaju u situacijama kada dođe do nerazumevanja ili konfuzije. Cilj efektivnog komuniciranja je da pouka koja se šalje uspešno stigne do primaoca, bez nepotrebnog nerazumevanja i konfuzije, u procesu komuniciranja koji teče glatko bez ikakvih šumova i smetnji. U tom procesu neophodno je obezbediti da svaki pojedinačni element, kao i svaki korak u komuniciranju bude jasno isplaniran i obezbeđen kako bi komunikacija bila uspešna. Ključ za uspešno komuniciranje leži u pažljivom planiranju i praćenju svih pojedinačnih elemenata komuniciranja kako ne bi došlo do situacije blokade ili šumova.

 

Komunikacijska šema

Proces komunikacije bez obzira na svrhe, razloge, kontekst, ciljeve komunikacije ima svoj komunikacijski tok. On predstavlja model transporta insformacije od izvora do primaoca poruke i odvija se uvek na isti način, osim u situacijama prekida komunikacije.

Kako možemo videti na priloženoj skici (šema 1), početni element komuniciranja predstavlja izvor poruke. Izvor poruke odnosi se na pitanje zašto i šta želimo da iskomuniciramo. Za izvor je važno da, pre svega, bude jasan, pouzdan i relevantan. Na osnovu izvora informacije kreiramo poruku. Poruka predstavlja upakovanu informaciju koju šaljemo i koju želimo da komuniciranjem dostavimo primaocu. Za nju takođe važi da mora da bude jasna, koncizna i nedvosmislena. Kreirana poruka se obrađuje u procesu kodiranja, koji predstavlja proces transformacije poruke u formu u kojoj može biti poslata primaocu, a da je on na kraju procesa može dekodirati i razumeti u pravom značenju.

Put informacije


Povratna informacija

Uspeh procesa kodiranja zavisi od jasnoće i preciznosti prilikom pripreme poruke, ali i brige za eliminisanje potencijalnih izvora teškoća. Izvori teškoća u komunikaciji mogu biti različiti, ali oni opšti, koji važe za sve, mogu se podeliti u: smetnje proistekle iz kulturnih razlika, pogrešno izvedenih zaključaka, nedovoljno datih informacija itd. Ključ za prenebregavanje smetnji predstavlja dobru pripremljenost pre procesa komuniciranja, što je poznavanje publike, primalaca poruke. Kanal komuniciranja predstavlja formu mehanizam kojim se poruka šalje. To mogu biti usmeni kanali kao što su: licem u lice, na sastancima, telefonom, ili pisani: pisma, izveštaji itd. Različiti kanali u različitim situacijama imaju svoje slabosti i mane, kao i prednosti i snage. U zavisnosti od prirode i cilja komuniciranja neki kanali su adekvatniji od drugih. Tako na primer davanje obimnih instrukcija za izvršenje nekog zadatka nije realno, ni pouzdano obavljati usmenim putem. Poput kodiranja i dekodiranje predstavlja jednako važni fazu, koja se mora obaviti pažljivo kako bi se proces komuniciranja završio uspešno. Dekodiranje nas vodi do sledećeg važnog elementa, recipienta ili primaoca, to jest onoga koji prima poruku. Primalac je u samoj osnovi komunikacije i o njemu se mora voditi računa od samog početka procesa kako bi komunikacija bila uspešna.

Povratna informacija (feedback) dolazi od primaoca kao reakcija na proces komuniciranja i poruku koja je primljena. Ona može biti usmena i pismena i na osnovu reakcije shvatamo da li je naša poruka shvaćena ili ne. Umetnost davanja, kao i primanja povratne informacije zahteva posebne veštine koje će omogućiti da povratna informacija ostvari svoj maksimum. O feedback-u će biti reči u posebnom poglavlju.

Kontekst je situacija u kojoj se poruka dostavlja. Ovo uključuje celokupno okruženje (setting) od kulture, običaja, poslovnih pravila, preko aktera i svrhe komuniciranja do momenta u kojem se pregovaranje dešava.

 

Ukljanjanje prepreka

Ukljanjanje prepreka koje pri komunikaciji nastaju između različitih elemenata i u različitim fazama komuniciranja. Dobra i ilustrativna vežba koja nam pomaže da razumemo koliko prekidi mogu opasni je igra gluvih telefona. Iako naizged naivna, ukoliko okupite čak i tri prijatelja i pokušate da pošaljete informaciju od prvog do poslednjeg, šapatom, shvatićete da je verovatnoća da dobijete istu informaciju na kraju kruga gotovo nemoguća.
 
Prepreke u komunikaciji mogu biti različite:

  • Fizičke prepreke (broj informacija)
  • Kulturološke prepreke (kulturološke razlike)
  • Iskustvene prepreke (različit stepen iskustva)
  • Percepcione prepreke (različita opažanja)
  • Motivacione i emocionalne prepreke (različiti motivacioni faktori)
  • Tehničke, organizacione prepreke (prepreke tehničke prirode)
  • Jezičke prepreke (ne razumevanje zbog ne poznavanja jezika) itd.

Da bi ovo predupredili, moramo voditi računa o raznim stvarima, npr.: o poruci, dužini i jasnoći; uvažavanju sagovornika, njegovog vremena, o prilagođenosti poruke primaocu i njegovim kapacitetima, znanjima, iskustvu i sistemu vrednosti itd.


Smatrate da je ova lekcija korisna?  Preporučite je. Broj preporuka:8


Molimo Vas unesite svoje podatke i dobićete pristup besplatnim lekcijama.

Ime: 
Prezime: 
Email: