BAZA ZNANJA

Kurs: Ekonomika i organizacija poslovanja

Modul: Upravljanje i organizovanje preduzeća

Autor: Goran Mitić

Naziv jedinice: Organizovanje preduzeća

Organizovanje

Organizovanje je upravljačka aktivnost kojom se optimalno kombinuju aktivnosti i resursi preduzeća u povezanu celinu. To je aktivnost menadžmenta koja treba da obezbedi skladno povezivanje ljudi i sredstava za rad i materijala radi uspešnog poslovanja preduzeća.

Organizovanje se zasniva na podeli rada između učesnika u procesu poslovanja preduzeća. Ukupno poslovanje preduzeća se raspoređuje na pojedine grupe zaposlenih a zatim i na pojedince. Tako se postiže stvaranje specijalizovanih grupa i pojedinaca za određene poslove a samim tim i povećanje efikasnosti ukupnog poslovanja. Sve to zahteva aktivnosti koordinacije čija efikasnost se obezbeđuje autoritetom rukovodioca.

Menadžment preduzeća koristi organizovanja da što efikasnije kombinuje ljudske i materijalne resurse prilagođavajući se uslovima u okruženju preduzeća. Organizovanje se kao element menadžmenta ispoljava preko organizacione strukture i organizacionog oblika.

Aktivnosti organizovanja

Osnovne aktivnosti procesa organizovanja su:

• utvrđivanje posebnih poslova koje treba obavljati
• povezivanje poslova u zadatke i raspoređivanje na zaposlene
• grupisanje poslova i formiranje organizacionih jedinica
• usklađivanje poslova u jedinstven sistem
• decentralizacija poslova i ovlašćenja

Organizaciona struktura preduzeća

Sve veća konkurencija na tržištu zahteva od preduzeća visok stepen efikasnosti poslovanja i racionalno iskorišćenje raspoloživih potencijala. Zato je potrebno formirati organizacionu strukturu preduzeća koja može da odgovori na izazove koji dolaze iz okruženja.

Proces organizovanja preduzeća podrazumeva formiranje organizacione strukture koja obuhvata veliki broj aktivnosti menadžmenta. Formiranje organizacione strukture započinje analizom tj. sa raščlanjivanjem ukupnog zadatka na parcijalne poslove. Proces analize ukupnog zadatka preduzeća i sinteza parcijalnih aktivnosti se zatim nastavlja grupisanjem poslova u radne zadatke i formiranje radnih jedinica. Nakon toga sledi postupak decentralizacije upravljanja i podela na sektore ili odeljenja kao i uspostavljanje centara odgovornosti.

Poslovanje preduzeća je složena aktivnost koja obuhvata različite poslove za koje su potrebna odgovarajuća znanja i sposobnosti. Prva aktivnost menadžera u okviru funkcije organizovanja je da utvrdi pojedinačne poslove koje treba obaviti da bi se obezbedilo ostvarivanje ciljeva poslovanja preduzeća. Ukupan zadatak preduzeća raščlanjuje se postepeno, od složenijih ka jednostavnijim poslovima.

Postupkom raščlanjivanja utvrđuje se nekoliko nivoa složenosti poslova, kao što su:

• poslovne funkcije
• područje rada, odnosno delovi poslovnih funkcija
• pojedinačni poslovi
• radni postupci

Povezivanje poslova u radne zadatke

Sprovođenje podele rada u preduzeću podrazumeva raspoređivanje određenih poslova na pojedince ili grupe izvršilaca. Posle definisanja radnih postupaka i pojedinačnih poslova menadžer ih povezuje u zadatke i dodeljuje ih izvršiocima. Formiranje radnih zadataka izvršilaca je složena aktivnost bazirana na organizacionim merama kao što su:

• podela rada
• specijalizacija posla
• proširenje radnih zadataka 
• inovacija u strukturi i trajanju radnog vremena.

Pojedinačni poslovi definisani i povezani u osnovne radne zadatke moraju se grupisati i rasporediti na odgovarajuće organizacione jedinice. Zatim se vrši raspodeljivanje nadležnosti i odgovornosti nad pojedinim segmentima posla između menadžera. Ovaj postupak zavisi od vrste delatnosti, obima složenosti poslovanja i od ciljeva preduzeća i stila upravljanja, nije trajan i menja se sa promenom poslovanja preduzeća.

Decentralizacija upravljanja

Decentralizacijom upravljanja se funkcija menadžmenta iz jednog centra raspoređuje na pojedine segmente preduzeća kojima se daje određeni stepen samostalnosti u poslovanju.

Decentralizacija se sprovodi:

• prenošenjem ovlašćenja i odgovornosti sa menadžera višeg nivoa na njima podređene menadžere
• raščlanjavanjem poslovanja preduzeća na relativno osamostaljene poslovne jedinice.

U manjim preduzećima decentralizacija se sprovodi prenošenjem dela nadležnosti i odgovornosti sa nadređenih menadžera na podređene menadžere tj. menadžere poslovnih funkcija ili drugih segmenata poslovanja, dok u većim preduzećima koje karakteriše obimno i složeno poslovanje ovaj proces se sprovodi raščlanjivanjem ukupne poslovne aktivnosti na relativno osamostaljene organizacione jedinice za čije funkcionisanje su nadležni i odgovorni njihovi menadžeri.

Decentralizacijom upravljanja omogućuje se podsticanje inicijative svih zaposlenih u preduzeću.

Decentralizacija i centralizacija

Proces decentralizacije je suprotan od smera procesa centralizacije kojim se koncentrišu ovlašćenja tj. nadležnosti u donošenju odluka o ciljevima poslovanja preduzeća a i odgovornosti za uspeh njihove realizacije. Ovi procesi se međusobno dopunjuju i u odgovarajućoj kombinaciji daju optimalne rezultate.

Centralizacijom se obezbeđuje odlučivanje o strateškim ciljevima preduzeća i sprovođenje kontrole ostvarivanja ciljeva ukupnog poslovanja a decentralizacija doprinosti rasterećenju top menadžmenta briga o neposrednim poslovnim aktivnostima u pojedinim delovima preduzeća.

Organizacioni oblici preduzeća

Preduzeća se organizuju u odnosima prema okruženju, a posebno prema tržištu kao samostalni privredni subjekti. Privredni subjekti se, prema svojinskim odnosima,  javljaju u sledećim oblicima:

• preduzetnik
• ortačko društvo
• komanditno društvo
• društvo sa ograničenom odgovornošću 
• akcionarsko društvo

Integracija preduzeća

Konkurencija na tržištu, tehničko-tehnološki proces i međunarodna podela rada su uslovili međunarodno povezivanje preduzeća u krupnije poslovne sisteme, efikasnije u procesu privređivanja i sa boljim uslovima za razvoj. Ovo povezivanje (udruživanje) više preduzeća u veće privredne subjekte predstavlja proces integracije.

Integracioni procesi se obavljaju u zavisnosti od načina povezivanja i postoji:

• vetikalno
• horizontalno
• konglomeratsko integrisanje.

Vertikalno preduzeće nastaje povezivanjem više samostalnih privrednih subjekata čiju se tehnološki procesi nadovezuju i dopunjuju. U horizontalnu integraciju ulaze preduzeća iste ili srodne delatnosti. A za razliku od vertikalnih i horizontalnih oblika integracije konglomeratski oblik udruživanja zasniva se na povezivanju preduzeća različitih delatnosti i njegova osnova su kapital i stručni kadrovi.