BAZA ZNANJA

Kurs: Ekonomika i organizacija poslovanja

Modul: Uvod u ekonomiju i nosioci privređivanja

Autor: Goran Mitić

Naziv jedinice: Organizacioni oblici preduzeća

• Preduzeća u obliku privrednih društava
• Javno preduzeće     

Organizacija poslovanja

Organizacija poslovanja povezuje delove sistema u celinu radi  uspešnog poslovanja, odnosno, uspostavlja vezu između zaposlenih i kombinuje elemente proizvodnje. Ekonomski značaj organizacije proističe iz njenog značaja prilikom uspostavljanja preduzeća kao osnovnog nosioca tržišnog načina privređivanja. Neophodni element svake organizacije je - čovek.

Organizacija se javila sa nastojanjem ljudi da što lakše savladaju prirodu i prilagode je svojim potrebama. U početku je to bila spontana težnja, da bi vremenom postala svesna težnja za racionalnim obavljanjem procesa privređivanja. Usklađivanjem elemenata procesa rada javlja se organizacija rada.

Podela rada

Sa pojavom podele rada javlja se usklađivanje procesa rada i racionalno korišćenje sredstava za proizvodnju. Sredstva za proizvodnju omogućavaju da se kombinuje radna snaga većeg broja zaposlenih na zajedničkom poslu. Tako se javlja i potreba za organizovanjem kolektivnog rada.

Napred navedena podela rada može biti:

• prirodna - prema polu i uzrastu
• društvena - odvajanjem grupa ljudi po posebnim, samostalnim zanimanjima
• tehnička - rasčlanjivanjem proizvodnog procesa na jednostavne operacije koje obavljaju pojedinci.

Za uspešno poslovanje preduzeća potrebno je sem obezbeđenja elementa proizvodnje i dobro organizovanje. Organizaciji poslovanja se sve više posvećuje pažnja u svim fazama procesa poslovanja.

Rezultati poslovanja

Poslovanje preduzeća je orijentisano na ostvarivanje rezultata privređivanja. Na taj način se zatvara krug procesa poslovanja preduzeća koji se naziva ciklus reprodukcije. Reprodukcija predstavlja proces ponavljanja proizvodnje radi obezbeđivanja neprestanog zadovoljavanja potreba ljudi. Može biti prosta i proširena. Preduzeće iznošenjem proizvoda i usluga na tržište obezbeđuje sredstva za pribavljanje sredstava za proizvodnju i isplata zarada zaposlenih, čime obezbeđuju obnavljanje procesa poslovanja, odnosno, čime se obezbeđuje prosta reprodukcija. Ukoliko iz ostvarene dobiti, deo sredstava preduzeće usmeri na uvećanje raspoloživog kapitala preduzeća dolazi do proširene reprodukcije.

Poslovanje preduzeća počinje nabavkom elemenata proizvodnje, a njihovim kombinovanjem dobija se proizvod ili usluga. Rezultati poslovanja preduzeća izražavaju se u vidu:

• fizičkog proizvoda
• vrednosti proizvodnje
• dohotka 
• dobitka

Fizički proizvod ima određenu upotrebnu vrednost jer uspeva da zadovolji potrebu potrošača. Njegove osnovne karakteristike su sastav, oblik i dimenzije ali i boja, ukus, miris, ... Poseban oblik fizičkog rezultata je usluga. Usluga zadovoljava potrebu potrošača ali nema fizički tj. predmetni oblik već se javlja u vidu frizerske usluge, popravke aparata, organizovanja turističkih ili službenih putovanja...

Vrednost proizvodnje je novčana naknada za proizvod ili uslugu preduzeća dobijena na tržištu. Naplata novčane naknade naziva se realizacija proizvodnje. Novčani izraz vrednosti proizvodnje predstavlja ukupan prihod preduzeća u određenom vremenskom periodu. On predstavlja ukupnu sumu novca koju preduzeće dobija za svoje proizvode u određenom vremenskom periodu. Veličina ukupnog prihoda je uslovljena obimom proizvoda i pojedinačnom cenom.

Dohodak je izraz novostvorene vrednosti u poslovanju preduzeća i izračunava se kada se od ukupnog prihoda oduzmu troškovi sredstava za proizvodnju. Iz dohotka se podmiruju zarade radnika (u vidu ličnih dohodaka) a preostali iznos predstavlja dobitak ili profit preduzeća. Iz profita se podmiruju obaveze prema društvenoj zajednici i uvećava kapital preduzeća. On je krajnji rezultat poslovanja preduzeća a njegovo sticanje je uslovljeno izradom proizvoda ili pružanjem usluga, prodajom na tržištu i trošenjem elemenata proizvodnje.

Vrste preduzeća

Usled društvene podele rada došlo je do pojave velikog broja privrednih delatnosti a samim tim i do velikog broja preduzeća koja se osnivaju kao nosioci određenih privrednih aktivnosti. Na izbor privredne delatnosti kojom će se preduzeće baviti utiče tržište kao i sposobnost preduzeća za obavljanje zadataka u okviru društvene podele rada, odnosno spoljni faktori (tržište) i unutrašnji faktori (raspoloživa sredstva i stručnost radnog kolektiva).

Preduzeća možemo podeliti na više vrsta. Najčešći kriterijumi za razvrstavanje preduzeća su:

• delatnost
• vlasništvo
• veličina
• karakter procesa rada
• struktura elemenata proizvodnje.

Svako preduzeće se može menjati i proširivati svoju delatnost. S obzirom da je osnovni motiv poslovanja preduzeća sticanje profita, pri izboru privredne delatnosti preduzeća se rukovode mogućnošću sticanja što većeg profita.

Podela preduzeća prema delatnosti

Prema delatnosti preduzeća se dele na:

• proizvodna
• trgovinska
• finansijska

U proizvodnim preduzećima dominira tehnološka faza procesa poslovanja. Njihov rezultat je fizički izražen proizvod. Trgovinska preduzeća obavljaju privrednu aktivnost nabavkom robe od proizvođača radi dalje prodaje. Delatnost trgovinskih preduzeća obuhvata samo komercijalne i finansijske poslove za razliku od proizvodnih u kojima dominira tehnološka faza uz fazu robne razmene i novčane faze. Ona takođe mnogo lakše menjaju delatnost jer u svojoj strukturi nemaju mnogo specifičnih građevina i specijalnih mašina kao proizvodna preduzeća. Finansijska preduzeća su banke, osiguravajuća društva, berze i sl. i ona se bave obavljanjem novčanog prometa. Imaju samo jednu fazu ciklusa reprodukcije - finansijsku tj. novčanu.

Podela preduzeća prema karakteru procesa rada

Prema karakteru procesa rada preduzeća mogu biti:

• industrijska
• poljoprivedna
• šumarska
• građevinska
• saobraćajna
• zanatska itd.

Industrijska preduzeća su privredni subjekti koji obavljaju delatnost prerade materijala koristeći specijalna sredstva za rad, tehnološke postupke zasnovane na naučnim saznanjima i uz specijalizovan i visokostručan radni kadar. Poljoprivredna preduzeća se bave gajenjem biljnih kultura i domaćih životinja i primarnom preradom ratarskih i stočarskih proizvoda. U njihovim sastavima pretežno su stručnjaci poljoprivredne kvalifikovanosti. Šumarska preduzeća se bave uzgojom i eksploatacijom šuma. Građevinska preduzeća obavljaju proces rada izgradnjom stambenim i poslovnih zgrada, puteva i mostova. Njihova sredstva za rad su uglavnom prenosiva i pokretljiva. Saobraćajna preduzeća obavljaju privrednu delatnost prevoza robe, putnika, pisama, paketa, uspostavljanja telefonskih i drugih veza među ljudima. Sredstva za rad su im uglavnom vozila i koriste velike saobraćajne sisteme. Zanatska preduzeća su privredni subjekti koji prerađuju materijal u različite proizvode uz korišćenje jednostavne opreme i jednostavnih tehnoloških postupaka sa zaposlenima nižeg stepena kvalifikovanosti.

Sem proizvodnih preduzeća, preduzeća prema karakteru rada mogu biti i:

• trgovinska
• ugostiteljska
• turistička
• komunalna.

Podela preduzeća prema strukturi elemenata proizvodnje

Poslovanje preduzeća zavisi od raspolaganja elementima proizvodnje tj. radne snage, sredstava za rad i predmeta rada. Za preduzeća u kojima je dominantna zastupljenost sredstava za rad u odnosu na učešće ljudskog faktora kažemo da imaju visok organizacioni sastav elementa proizvodnje tj. kapitala.

Preduzeće u kojima je dominantna radna snaga u odnosu na zastupljenost sredstava za proizvodnju karakterišu niski organski sastav kapitala. Tipičan primer su zanatska preduzeća. Viši organiski sastav imaju industrijska preduzeća a veoma visok stepen razvoja imaju industrijska preduzeća koja primenjuju automatizaciju u svojim proizvodnim procesima.

Podela preduzeća prema veličini

Po ovom kriterijumu preduzeća mogu biti:

• mala
• srednja
• velika.

Uobičajeni kriterijumi za razvrstavanje preduzeća po veličini su:

• broj zaposlenih radnika
• vrednost sredstava tj. raspoloživi kapital
• ukupni godišnji prihod ili profit.

Velika preduzeća u našoj privredi obično zapošljavaju nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada radnika (nekada su u svakom pogledu to bila preduzeća «Zastava», «IMT», «IMR»...).

Mala preduzeća osnivaju se u delatnostima koje snabdevaju velike privredne subjekte, to su obično mala, porodična preduzeća sa manjim brojem zaposlenih i skromnim kapitalom. Tržišna konkurencija stalno nameće potrebu razvoja i ova preduzeća postepeno se usavršavajući postaju preduzeća srednje veličine.

Srednja preduzeća svojim poslovanjem prevazilaze lokalni značaj. Mogu nastati i udruživanjem većeg broja manjih preduzeća što je česta pojava u savremenom procesu privređivanja.

Podela preduzeća prema vlasništvu

Vlasnik preduzeća može biti:

• pojedinac
• udruženi pojedinci
• postojeća preduzeća
• druge organizacije 
• država.

Opšta tj. generalna podela preduzeća prema svojini je podela na:

• privatna
• državna 
• mešovita.

Privatna preduzeća zasnivaju svoje poslovanje na privatnom kapitalu. Pojedinac kao vlasnik upravlja samostalno poslovanjem preduzeća i snosi rizik od mogućih gubitaka. Partnerska preduzeća podrazumevaju vlasničko upravljanje poslovanjem i zajedničku odgovornost razultata privređivanja. Ako je reč o preduzeću zasnovanom na akcionarskom kapitalu, upravljanje i rukovođenje je prepušteno menadžerima.

Državna - javna preduzeća

Državna preduzeća zasnivaju svoje poslovanje na kapitalu čiji je vlasnik država. Upravljanje ovih preduzeća je u nadležnosti državnih organa, a rukovođenje prepušteno profesionalnim menadžerima, koje imenuje odgovarajuće ministarstvo. Za rezultate poslovanja menadžeri državnih preduzeća su nadležni državnom organu, koji ih je na tu dužnost postavio.

Zbog svoje uloge i značaja za opšte interese za društvene zajednice imaju javni karakter, pa se često nazivaju i javna preduzeća.

Organizacioni oblici preduzeća

Osnovni organizacioni oblici preduzeća su

• privredna društva 
• javno preduzeće

Pored napred navedenih oblika preduzeća u Zakonu o preduzećima definisano je da pojedinci mogu obavljati privrednu delatnost.

Privredna društva se dele na:

• društva lica (ortačko i komanditno društvo)
• društva kapitala (kompanije, korporacije) u koje spada društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.

Koristan link:

Na slici je dat koristan link:

http://www.privatizacija.co.yu/New/Download/Download.htm
i na njemu se nalaze zakoni i uredbe, koji detaljnije obrađuju navedene oblasti.