BAZA ZNANJA

Kurs: Menadžment

Modul: Upravljanje

Autor:

Naziv jedinice: Motivacija zaposlenih

Motivacija

Da bi bolje izvršavali svoje zadatke, radnike treba motivisati za rad na određen način. Povećanje motivacije radnika predstavlja jedno od osnovnih aktivnosti dobrog rukovođenja.

Motivacija je unutrašnji proces kod čoveka koji ga podstiče na obavljanje ili ne obavljanje neke aktivnosti. Motivacija je povezana sa ponašanjem čoveka, pa se može reći da ona uzrokuje određeno ponašanje.

Motivi radnika da bolje rade mogu se podeliti u dve grupe i to:

• kolektivni motivi i
• lični motivi

Motivacioni ciklus se sastoji iz tri faze i to:

• motivacija
• učinak
• zadovoljstvo

Prva faza predstavlja nastajanje motiva, u drugoj fazi aktivnosti proizvode određeni učinak, da bi se u trećoj fazi javilo zadovoljstvo radnika učinkom.

Faktori koji dovode do umanjenja motivacije

Opšte je prihvaćen stav da je motivacija dobra stvar. Ipak to je samo jedan od faktora koji utiču na ponašanje pojedinaca. Ima je manje nego što je dovoljno i povremeno je treba obnoviti. Ona je sredstvo kojim menadžeri mogu da urede odnose u organizaciji.

Faktori koji mogu da dovedu do umanjenja motivacije na poslu mogu biti:

• dosadan posao koji se ponavlja
• malo korišćene stručne sposobnosti
• loši uslovi rada
• preopterećenost poslom
• nedostatak priznanja za dobro obavljen posao
• nedostatak povratnih informacija o tome kako su poslovi obavljeni
• nema mogućnosti za napredovanje
• nizak položaj u organizaciji,
• loši međuljudski odnosi
• mala ili nikakva odgovornost za preuzeti posao
• prestroga kontrola.

Zadovoljenje potreba

Postoje mnoge teorije motivacije. Sve pokušavaju da objasne šta su ljudi i šta mogu da postanu. Ipak mogu se podeliti na one koje zastupaju stav da je motivacija povezana sa potrebama i one koje smatraju da je motivacija povezana sa ciljem.

Najpoznatija teorija o motivaciji koja je povezana sa potrebama jeste Maslovljeva teorija koji je napravio hijerarhijsku piramidu potreba. Verovao je da ljudi rade da bi zadovoljili svoje potrebe jednim hijerarhijskim redom, tako da kad su njihove potrebe nižeg nivoa zadovoljene tada počinju da traže zadovoljenje naredne potrebe na lestvici.

Maslovljeva teorija motivacije

U svojoj hijerarhijskoj teoriji motivacije Maslov nastupa sa stanovišta prema kome čovek teži da zadovolji, na prvom mestu svoje egzistencijalne potrebe, kako što su hrana, odmor, san, ljubav, zdravlje i dug život. Na drugom mestu su potreba za društvom, sigurnošću, prihvatanjem u društvu, priznanjima i uticaj na druge. Na trećem mestu je potreba za samoaktualizacijom, koja se ogleda u potrebi da sami sebi budemo važni, da sebi nešto značimo. (slikar mora slika, lekar da leči, profesor da predaje- da bi  bio potpuno srećan). Prema hitnosti nagona za zadovoljavanje potreba Maslov je sve potrebe podelio u pet grupa:
Fiziološke potrebe, čije zadovoljavanje omogućuje opstanak- hrana, voda, kiseonik, odeća
Potreba za sigurnošću, čijim se zadovoljavanjem čovek oseća zaštićenim od spoljašnjih opasnosti i pretnji
Potreba za pripadanjem i ljubavlju, potreba da se steknu prijatelji i da se obezbedi njihova pažnja
Potreba za poštovanjem, čije zadovoljenje omogućuje sticanje uspeha, nezavisnosti i slobode ličnosti
Potreba samoaktualizacije ili samopotvrdjivanja, čijim zadovoljenjem čovek napreduje, stiče osećaj zadovoljstva i shvata svoje mogućnosti

Zadovoljstvo na poslu

Faktori od kojih zavisi zadovoljstvo na poslu su:

• postignuće
• priznanje
• priroda posla
• odgovornost
• napredovanje
• politika kompanije i administracija
• nadzor
• plata
• međuljudski odnosi i
• radni uslovi.

Novac i motivacija

Novac je svakako najstariji i najočigledniji a i univerzalni mehanizam motivisanja za rad. Ipak, još je slavni ekonomista Džon Stjuart Mil 1849. godine rekao da nagrađivanje kroz utvrđene plate ni kod jedne kategorije zaposlenih ne osigurava najveću predanost radu pa tako danas kažemo da je novac nezaobilazan ali ne i dovoljan motivator za rad, već:

• Novac je važan, ali ne i dovoljan mehanizam motivisanja
• Novac nije podjednako važan za svakog pojedinca i u svakoj situaciji
• Što je novca manje, postaje važniji

Dok su uslovi pod kojima visina zarade deluje motivaciono  mora biti povezana sa onim pokazateljima učinka i ponašanja na koje radnik može uticati

• postavljeni planovi, standardi moraju biti ostvarivi
• mora postojati jasna veza između rezultata rada i nagrada
• povećanje zarade za veći učinak mora biti dovoljno da opravda uloženi napor
• povećanje zarade mora direktno i neposredno slediti povećanje radnog učinka i poboljšanje uspešnosti
• razlike u zaradama izmađu dobrih i loših radnika moraju biti dovoljno velike.

I ne samo novac...

Svako će se potruditi da uradi što bolje svoj posao ako se oseća da je projekat značajan. Kao deo nečega što je važno pojedinac se oseća kao da je sam važan, a svako voli da se oseća na taj način. Lideri i menadžeri treba hrabre i pohvaljuju one koji sa njima rade. Motivacija znači pružiti nekome razlog da radi dobro. Osećanje da je zadatak važan i očekivanje pohvale od nekoga koga poštujemo snažni su razlozi da se posao dobro obavi.