Utisci korisnika

Zaista sam prijatno iznenađena vašom brigom za korisnike, i zahvaljujem vam se na maksimalnoj podršci. Što se tiče vaših usluga sve je jasno, ja se uvijek vraćam i nastaviću…

Pre nepunih mesec dana kupila sam paket kurseva: PRIPREME ZA POLAGANJE CAMBRIDGE INTERNATIONAL DIPLOMA IN BUSINESS. Obično neki opšti utisak formiramo na kraju, ali ja u ovom trenutku želim sa…


Kompletna lista utisaka

Testiranje online

Arhitektura računara

Za one koji žele da znaju više.

Windows OS

Ovo bi svakako trebalo da probate.

Odnosi s javnošću

Koliko znate PR?

Pogledajte još neke od testova

Newsletter

Ukoliko želite da Vas redovno obaveštavamo o novostima sa Link eLearning sajta prijavite se na našu newsletter listu.

Ime:

Prezime:

Email:


Anketa

Arhiva anketa

BAZA ZNANJA


Kurs: -- Teorija dizajna

Modul: Važnost boje i vizuelne percepcije u dizajnu

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Kontrast u bojama


Materijali vezani uz ovu lekciju:

- Test kontrast u bojama
- Kontrast u bojama (PDF dokument)



Koloristički kontrasti čine posebnu grupu. Prema Otsvaldovom krugu, kontrastne su boje na suprotnim stranama kruga.

 

Sistematizaciju kontrastnih svojstava dao je Johan Iten, prema kom razlikujemo:

  • kontrast boje prema boji
  • kontrast svetlo - tamno
  • kontrast toplo - hladno
  • komplementarni kontrast
  • simultani (istodobni) kontrast
  • kontrast kvaliteta
  • kontrast kvantiteta

 

 

 

Kontrast boje prema boji

Ovo je najjednostavniji koloristički kontrast - uzimaju se i upoređuju samo čiste boje. Najveća je razlika između primarnih boja - žute, crvene i plave - od kojih nijedna ne sadrži nimalo od druge dve boje. Ovo nazivamo kontrast boje prema boji I reda. Nešto manji je intenzitet između sekundarnih boja, koji zovemo kontrast boje prema boji II reda i, na kraju, najmanji kontrast čini kontrast boje prema boji III reda.

 

 

Kontrast svetlo - tamno

Najizraženiji svetlosni kontrast nose crna i bela boja, ali svetlosna suprotnost može se izraziti svim bojama, dodavanjem crne i bele. Čak i bez dodavanja crne i bele, boje imaju vlastitu količinu svetla, tzv. valere, pa je tako žuta najsvetlija, slede narandžasta, zatim crvena i zelena, pa plava i na kraju ljubičasta (kao najtamnija). Svetlosnu vrednost boja lakše ćemo uočiti ako boje gledamo kroz trepavice, što će apsorbovati finije razlike.

 

Kontrast toplo - hladno

Toplina i hladnoća boja su psihološka svojstva boja koje nesvesno, ali dokazano osećamo; poznati su primeri različito obojenih staja za trkačke konje koji su se brže hladili i sušili od znoja u plavozeleno obojenoj štali, kao i eksperimenti sa ljudima koji su sobe obojene hladnim bojama doživljavali doslovno hladnijim za nekoliko Celzijusovih stepeni. Uostalom, crvena, žuta i narandžasta su boje sunca i vatre, a plava, zelena i ljubičasta su boje vode i leda.

Na slici je prikazan raspon (sa leva na desno) od najhladnije do najtoplije boje

 

U Ostvaldovom krugu sve tople boje nalaze se na desnoj polovini kruga, a hladne na levoj. Dodavanjem tople boje hladnoj možemo hladnu učiniti toplijom - dodavanjem žute zelenoj dobiti ćemo žutozelenu. Na kraju, tople boje imaju ekspanziona svojstva (vizuelno se šire i približavaju), a hladne boje introvertna svojstva (vizuelno se skupljaju i udaljavaju).

 

Komplementarni kontrast

Komplementarni odnos dobijamo stavljanjem u odnos jedne primarne boje s jednom sekundarnom dobijenom od druge dve primarne, recimo:

crvena : zelena (zelena=žuta+plava);
ljubičasta : žuta;
plava : narandžasta...

Takve su boje tačno dijametralno suprotne na Otsvaldovom krugu boja i njihovim međusobnim mešanjem uvek se dobija siva. To vazi samo za pigmente.

 

Komplementarni parovi su:

• crvena - zelena
• žuta - ljubičasta
• narandžasta - plava

i parovi su istovremeno i u toplo-hladnom kontrastu i u svetlo-tamnom kontrastu.

 

Simultani (istovremeni) kontrast

Ako se zagledamo u crvenu tačku oko pola minuta, pa skrenemo pogled na belu podlogu, pojaviće se paslika - prividna zelena tačka. Isto važi za sve boje unutar komplementarnih parova; naše oko samo, sukcesivno, stvara suprotnost viđenoj boji, što je izrazito važno slikarima prilikom slaganja boje uz boju. Naime, naše oko ne vidi doslovno boju koja je pred nama, već je simultano modifikuje, tražeći joj vizuelni par.

 

Kontrast kvaliteta

Kvalitet boje označava njenu čistoću, zasićenost, intenzitet. Jarkost boje je veća što je manje sive u njoj ili, u slučaju tehnike akvarela, što je manje vode u pigmentu. Dakle, više sive ili vode - boja je manje čista, intenzivna, kažemo da je degradirana. Tako možemo kontrastovati boje veće i manje čistoće, odnosno kvaliteta.

 

Čistoću boje nazivamo valer.

 

Kontrast kvantiteta

Kvantitet znači količina, ovde se radi o suprotstavljanju više ili manje boje, u obojenim površinama ili mrljama. Nositelji količine svetla u boji određuju i materijalnu količinu boje na površini, koja teži uravnoteženosti. Tako će najsvetlije žutoj biti potrebno tri puta manje od najtamnije ljubičaste, a crvenoj i zelenoj otprilike jednako. Sličnom se progresijom mogu odrediti i ostali odnosi između spektralnih boja:

 

Takav odnos važi samo za čiste boje. Promenom kvaliteta menjaju se i odnosi. Intenzivnije i zasićenije boje teže su od manje intenzivnih odnosno manje zasićenih, pa ponekad samo mala količina jedne boje može držati ravnotežu velikoj količini druge. To nazivamo optička ravnoteža i možemo je videti na sledećem primeru:

Žorž Brak, Bilijar

 

Primer optičke ravnoteže: crvena kugla i dve crvene mrlje drže ravnotežu celoj zeleno toniranoj slici.


Smatrate da je ova lekcija korisna?  Preporučite je. Broj preporuka:9


Molimo Vas unesite svoje podatke i dobićete pristup besplatnim lekcijama.

Ime: 
Prezime: 
Email: