Utisci korisnika

"Slučajno sam na nekoj diskusiji Infostuda našla vaš link i prosto sam zapanjena, obradovana i neizmerno ponosna što i u SRBIJI možemo da se služimo e-learning opcijom usavršavanja."…

Pre nepunih mesec dana kupila sam paket kurseva: PRIPREME ZA POLAGANJE CAMBRIDGE INTERNATIONAL DIPLOMA IN BUSINESS. Obično neki opšti utisak formiramo na kraju, ali ja u ovom trenutku želim sa…


Kompletna lista utisaka

Testiranje online

Arhitektura računara

Za one koji žele da znaju više.

Windows OS

Ovo bi svakako trebalo da probate.

Odnosi s javnošću

Koliko znate PR?

Pogledajte još neke od testova

Newsletter

Ukoliko želite da Vas redovno obaveštavamo o novostima sa Link eLearning sajta prijavite se na našu newsletter listu.

Ime:

Prezime:

Email:


Anketa

Arhiva anketa

BAZA ZNANJA


Kurs: -- Računarske mreže

Modul: IP adrese

Autor: Predrag Matorkić

Naziv jedinice: Klasno IP adresiranje


Materijali vezani uz ovu lekciju:

- Test klasno ip adresiranje
- Klasno IP adresiranje (PDF dokument)



Prvi oktet je ključan u definisanju klasa. U praksi se klasno IP adresiranje ne koristi jer nije moglo da odgovori realnim potrebama, ali je i danas podopseg besklasnog IP adresiranja, o čemu će više reči biti nešto kasnije. Da bismo bolje shvatili besklasno IP adresiranje koje je danas u upotrebi, neophodno je poznavati klasno adresiranje jer je ono osnova IP adresiranja.

IP adrese u klasnom adresiranju se dele na A, B, C, D i E klase. Klasa se određuje na osnovu prvog okteta, a to je oktet (W). Ako je oktet (W):
  • u granicama od 1 do 127 u pitanju je A klasa
  • u granicama od 128 do 191 u pitanju je B klasa
  • u granicama od 192 do 223 u pitanju je C klasa

 

Klase A, B i C spadaju u opseg legalnih adresa, adresa koje mogu biti dodeljivane. Klase D i E su rezervisane klase pri čemu važi pravilo - ako je oktet (W):
  • u granicama od 224 do 239 u pitanju je D klasa i rezervisana je za multicast komunikaciju
  • u granicama od 240 do 255 u pitanju je E klasa i rezervisana je za testiranje


Primetićete da kod okteta (W) adresa 127 ne pripada klasama jer je IP adresa 127.x.y.z (bez obzira koji je x.y.z) loopback adresa. Svaki paket poslat na ovu adresu dužan je da se vrati pošaljiocu kroz loopback interfejs operativnog sistema jer ne sme da izađe na mrežu. Ideja ove IP adrese je provera ispravnosti i funkcionalnosti TCP/IP protokola na računaru. Kako proveriti? Provera se sastoji od procesa pingovanja loopback adrese, odnosno pinguje se početna adresa tog opsega a to je 127.0.0.1. Ako se primi odgovor, onda je TCP/IP protokol korektan. Praktično posmatrano, pingovanjem ovog adresnog opsega ustvari pingujete sami sebe (posmatrano iz ugla računara). Ovaj adresni opseg takođe nije dozvoljen za dodeljivanje. Vrlo je bitno poznavati klase mreža jer one određuju neke dodatne parametre kao što su broj računara koje je moguće imati u mreži i adresu same mreže.

Svaka IP adresa se sastoji iz dva dela. Prvi deo adrese se naziva Network ID a drugi deo adrese je Host ID. Na primer, imamo našu lokalnu mrežu sa adresom 192.168.1.0. To znači da će sve naše adrese počinjati sa 192.168.1 i predstavljati prvi deo naše mrežne adrese, odnosno to je Network ID. Poslednji oktet je rezervisan za dodelu računarima u našoj mreži i naziva se Host ID. U našem primeru on može da se kreće u opsegu od 1 do 254. Pri definisanju Network ID-a nije dovoljno naglasiti oktete od kojih se on sastoji već se na mestu Host ID-a sve popunjava nulama. To znači da bi IP adresa naše mreže bila 192.168.1.0. Vrlo bitan parametar! Primer je dat na sledećoj slici:

 

Slika 59: Podela IP adrese



Kod A klase Network ID je: W.0.0.0 dok je Host ID: .X.Y.Z
Kod B klase Network ID je: W.X.0.0 dok je Host ID: .Y.Z
Kod C klase Network ID je: W.X.Y.0 dok je Host ID: .Z


Shodno gore navedenom, u klasi A imamo broj mogućih kombinacija 224  jer svaki oktet ima po 8 bita koje množimo sa brojem okteta u Host ID. U ovom slučaju ih je 3. Od broja 224 oduzimamo 2. Zašto? Zato što je jedna od njih adresa mreže a druga je krajnja adresa opsega i rezervisna je za lokalni Broadcast. Tako dobijamo broj mogućih kombinacija 224 - 2, što je nešto oko 16 000 000 adresa za dodeljivanje.

Kod mreža B klase okteti W i X su rezervisani kao Network ID. Na osnovu istog pricipa u klasi B imamo 216 - 2 mogući broj kombinacija što je 65 534 adrese za dodeljivanje.

Kod mreža C klase okteti W, X i Y su rezervisani kao Network ID pa na osnovu toga u mrežama C klase imamo 28 - 2 mogući broj kombinacija odnosno 254 adrese za dodeljivanje.

Iz svega ovoga možemo zaključiti da klasno adresiranje nema odgovarajuću raspodelu adresnog opsega zbog čega je na kraju i prestalo da se upotrebljava. Najbolji primer neodgovarajuće raspodele adresnog opsega bio bi događaj kada je određena kompanija svojevremeno otkupila jedan adresni opseg iz klase A za svoje potrebe. To je oko 16 000 000 raspoloživih adresa za dodeljivanje! Istovremeno, u periodu kada je vršen zakup adresnog prostora ista kompanija nije imala više od nekoliko hiljada zaposlenih. Čak ni danas ne postoji kompanija koja bi u potpunosti iskoristila dati adresni opseg.


Smatrate da je ova lekcija korisna?  Preporučite je. Broj preporuka:13


Molimo Vas unesite svoje podatke i dobićete pristup besplatnim lekcijama.

Ime: 
Prezime: 
Email: