BAZA ZNANJA

Kurs: -- Teorija dizajna

Modul: Tipografija

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Klasifikacija fontova i principi tipografije

Font

Font je osnovna kategorija kada se govori o tipografskom pismu. Na računaru font je definisan jednim zapisom (file) kada se radi o TrueType, odnosno OpenType formatu (ekstenzije .ttf i .otf), dok su fontovi PostScript formata definisani pomoću dva zapisa istog naziva, a različitih formata (.pfb i .pfm). Dakle, računarski font se sastoji iz vektorskih definicija niza crteža slova, brojeva, interpunkcije i ostalih tipografskih znakova, zajedno sa širinama i kernom (metrika) koji određuju njihov međusobni položaj prilikom slaganja. Što se tiče različitih veličina, one se dobijaju proporcionalnim smanjivanjem ili povećavanjem datih geometrijskih oblika.

Familija

Familija predstavlja skup fontova koji pripadaju jednom pismu (oblikovanih na isti način). Garamond je prvi kreirao familiju koja se sastojala od uspravne antikve i kurziva (roman, italic) u međusobno harmoničnom odnosu. Sledivši Garamondov uzor, kasniji štampari su formirali familije pisama koje su se sastojale iz različitih veličina istih oblika pisma.

Današnja standardna familija sastoji se iz uspravnog i kurzivnog pisma (Roman, Italic) u dve težine (Plain, Bold), odnosno iz četiri fonta.

Sanserifne familije često sadrže veliki broj težina, od najsvetlijih do ekstremno tamnih. Kurziv je često oblikovan kao iskošeni normal. Familije se dalje proširuju variranjem širine slova, pa se formiraju skupovi proširenih i suženih fontova (Extended, Condensed), opet u više težina. Veliki broj fontova koji proizilaze iz jednog osnovnog oblika pogodni su za primenu u grafičkom dizajnu.

Superfamilije sastoje se iz više familija istog stila koje pripadaju različitim vrstama. Tako, jedan dizajn može da se izvede u serifnom, sanserifnom i rukopisnom obliku ili se, recimo, osnovnim serifnoj i sanserifnoj dodaju poluserifna i polusanserifna familija.

Pismo

Pismo predstavlja sistem znakova koji omogućava čuvanje ljudskih misli i njihovo prenošenje kroz prostor i vreme. Danas se pisma dele na rukopisna i tipografska.

Tipografsko pismo (Typeface) predstavlja skup znakova (slova, interpunkcije i specijalnih karaktera) oblikovanih u istom stilu. Može da bude izvedeno samo kao jedan font, ali i u obliku razgranate familije fontova. Naziv pisma označava određeni dizajn, pa ime fonta obavezno sadrži naziv pisma, pa potom dalje odrednice kojima se opisuju ostale osobine. Ime pisma i njegovi digitalni zapisi zaštićeni su autorskim pravima.

Klasifikacija fontova

Posle brojnih pokušaja klasifikacije, prihvaćen je sistem koji je razvio francuski dizajner Maksimilijen Voks (1894-1974). On je za pojedine kategorije pisama izmislio imena koja ne podsećaju na ranije nazive, da ne bi izazivala zabunu.

Serifna pisma

Kao što smo videli u jednoj od prethodnih lekcija, serifi su detalji na krajevima slovnih karaktera. Font koji ima serife naziva se serif font. Fontovi bez ikakvih serifa su sanserif. Serifni fontovi se veoma često koriste za tekstove u knjigama, novinama i časopisima. Smatra se da su odštampani serifni fontovi čitljiviji od sanserifnih, koji su čitljiviji na računarskim monitorima. Iz tog razloga ćete u novinama pre naći serifne duge tekstove, dok će na većini veb-stranica dugi tekstovi biti ispisani sanserifnim fontovima. Serifni fontovi se mogu klasifikovati u četiri grupe:

1. Pisma tipa antikva - stari stil

To su prvobitna pisma i njihova osnovna odlika su serifi i veliki kontrast između tankog i debelog dela pisma. Pisma ovog tipa su se menjala kroz istoriju i poznajemo klasične, barokne i klasicističke oblike. Stari stil je podeljen u venecijanski, aldinski i garaldski. Primeri su Jenson, Garamond, Bembo, Goudi, Palatino. Najpopularnije pismo klasične antikve je pismo Garamond. Osnova ovog pisma je nagnuta, a serifi su fini. Kontrast debelih i tankih linija je jako naglašen.

2. Tranzicionalni stil (barokna antikva)

Tranzicioni stil predstavlja prelazni oblik iz starog u moderni stil, na osnovu čega je dobio ime. Potezi su postali finiji i bogatiji u kontrastu. Osovina slova je vertikalna, ili veoma malo nagnuta. Serifi su ravni i tanji, još uvek imaju prelaze. Najveći predstavnici su Times Roman i Baskerville.

3. Moderni stil

Ovaj stil ima osnovni naglasak i osovina slova je vertikalna. Obla slova se sužavaju. Kontrast između debelih i tankih poteza je izrazit, a prelaz između njih je kratak. Serifi su horizontalni, bez prelaza. Najveći primeri su Bodoni, Century Schoolbook, Computer Modern.

4. Egipatski stil (ežipsijen)

Egipatski stil ima i naziv mehanistički (što, nenamerno, zvuči podrugljivo osetljivom uhu), koji ukazuje na to da ova pisma potiču iz najboljih dana industrijske revolucije, kojoj su bila neophodna sredstva za privlačenje pažnje -  reklame, plakati, leci i drugi štampani materijali. Veliki deo ovih pisama bio je pogodan za ukrašavanje, u čemu se često preterivalo. Razlikuju se tri podgrupe ovog pisma:

a) obični ežipsijeni imaju četvrtaste serife bez prelaza

b) klarendoni (novinski) imaju četvrtaste serife sa prelazom,

c) slova za pisaće mašine (typewriter) imaju skoro jednake debljine poteza i serifa; neki od ovih fontova imaju i ujednačenu širinu slova (monospaced font).

Kod egipatskog stila kontrast debelih i tankih poteza sveden je na minimum, to jest, svi potezi i serifi su skoro jednake debljine. Upadljivi serifi su pravougaoni. Oblik slova je geometrijski sveden.

Sanserif: pisma grotesk-tipa

Groteskna pisma se nazivaju još i sanserif (bezserifna). Nastala su stanjivanjem serifa do njegovog nestanka. U početku su ova pisma smatrana ružnim i neprivlačnim, pošto im je nedostajao dobro poznati serif. Zbog toga su nazvana grotesk (ital. grottesco, fr. Grotesque - čudan, preteran, neprirodan, smešan, nastran). Vek i po kasnije sanserif će biti osnov tipografske revolucije Bauhausa. Imaju relativno ujednačene poteze, bez značajnog kontrasta. U nekim podgrupama slova se zasnivaju na osnovnim geometrijskim oblicima, uklonjeni su svi ukrasi i serifi. Sanserifni fontovi se mogu klasifikovati, baš kao i serifni, u četiri grupe:

1. Grotesque

Groteskni stil je najraniji oblik sanserifnih pisama, kao što su Grotesque, Franklin Gothic, Akzidenz Grotesk.

2. Neo-grotesque

Neogroteskni stil ima nešto manje kontraste i svedeniji su. Ovo su najčešće korišćeni sanserifni fontovi. Najveći primeri su Helvetica, MS Sans Serif, Highway Gothic, Arial.

3. Humanist

Humanistički stil podrazumeva sanserifna pisma najbliža kaligrafskim. Predstavnici su Ubuntu, Johnson, Lucida Grande, Segoe, Gill Sans, Myriad, Frutiger, Trebuchet MS, Tahoma, Verdana.

4. Geometric

Geometrijski stil se zasniva na prostim geometrijskim oblicima, što se najbolje može videti na primerima slova O i konstrukciji malog slova a. Predstavnici su Futura, Century Gothic, Gotham, Spartan.

Skript pisma

Skript obuhvata pisma koja oponašaju rukom pisana slova. Pismo je razvijeno iz rukopisa zadržavajući, za razliku od Italica (kurziva), vezne poteze između slova. Ovim pismima ne smemo pisati samo verzalnim (kapitalnim) slovima, jer sugerišu rukopis, a rukopisom se nikada ne piše tekst koji je u celosti ispisan velikim slovima.

Svaki od fontova poseduje i svoju familiju, u koju se ubrajaju varijante fonta. Najčešće varijante su:

• Poludebelo, debelo slovo (Boldface) - Oblik pisma tamnijeg reza. Koristi se za isticanje unutar teksta ili u naslovima, podnaslovima. 
• Kurzivna slova - Slova nagnuta udesno za 12 stepeni. Tekst je manje čitljiv, ukida se ritam čitanja, naglašavanje. 

Tipografija i principi dizajna

Principi dizajna podrazumevaju kvalitetnu upotrebu karakteristika, kao što su balans, harmonija, kontrast, varijacije i akcija. Ove principe mora sadržati svaki dizajn koji pretenduje da bude kvalitetan.

Balans

Fizički balans predstavlja balans između težine dva objekta. Ukoliko su objekti ograđeni drugim materijalima, oni i tada moraju biti u balansu. Tako, ukoliko imamo veliko parče drveta, ono mora biti u balansu sa malim parčetom metala.

U tipografiji balans se uspostavlja vizuelnim uravnotežavanjem grafičkih elemenata i teksta. I u tipografiji najvažniji je optički centar:

Jedna od najelementarnijih razlika u dizajnu je to da li je balans simetričan (centriran ili necentriran) ili asimetričan. Kakav god da je, najbitnije je da je uravnotežen, balansiran u odnosu na celokupnu kompoziciju.

• Simetričan balans - statičan, relaksirajući dizajn.
• Asimetričan balans - omogućava mnogo dinamičniju upotrebu praznog prostora, što je važno ukoliko su u rešenje uključene ilustracije. Može biti asimetričan u poziciji i intenzitetu.

Kontrast

Kontrast je drugi po značaju element dizajna. Različite varijacije u dizajnu čine ga interesantnim. Koncept kontrasta je sledeći - ako dve stvari nisu suštinski iste, trebalo bi ih učiniti različitim. Kada je reč o tipografiji, kontrast se najbolje postiže u veličini, debljini i boji slovnih karaktera.

Kontrast u veličini

Dobar dizajn podrazumeva dobar izbor u isticanju pojedinih elemenata na formatu, kao što su naslovi ili slike. Stepen isticanja pojedinih elemenata određuje kontrast u veličini.

Kontrast u težini

Kontrast u težini postiže se pomoću različitih tipova slova: Bold, Italic, Extra Bold.

Kontrast u obliku

Ovo je princip u kome se vizuelni elementi postavljaju tako da budu u konfliktu
jedan u odnosu na drugog.

Postoji više načina da se ovo postigne - postavljanjem grafike ili ilustracije koje izlaze iz okvira pozadine korišćenjem ekstremno velikog displeja u odnosu na veličinu teksta, strane ili ilustracije, postavljanjem masivnih okvira. Ukoliko se neki niz slovnih znakova preseče brojkom nekoliko puta većom i jačom po koloritu, doživećemo emocionalni udar. Ovaj iznenadni kontrast naziva se kontrapost.

Dominacija

Dominacija je smišljeno likovno insistiranje na uspostavljanju optičkog centra u određenom likovnom prostoru.

Svaki grafički prostor mora biti tako organizovan da se u njemu uvek oseti optički centar. Postoje dva načina uspostavljanja ovog centra. Prvi je klasičan, kada se najinteresantniji deo likovnog ili tematskog događaja smesti u predelu preseka dijagonala, a drugi je kada se taj događaj ugradi u bilo koji drugi deo likovne, odnosno grafičke površine.  Dominacija koja je sređena po principu preseka dijagonala naziva se centralna dominacija. Dominacija koja ističe središte radnje događaja na nekom drugom mestu u okviru kompletnog grafičkog prostora naziva se decentralna dominacija.

Na slici levo dominantan je naslov, dok je na slici desno dominantna slika

Obe ove dominacije su u istoj funkciji isticanja središta radnje događaja ili, tačnije, fokusiranja glavnog dela događaja. Dominacija i kontrast ponekad poprimaju isto značenje.

Harmonija

Pojam harmonije obeležava sklad, a postiže se na više načina: sistemom ritmičnog i smišljenog ponavljanja forme, koje su po veličini, boji i obliku iste, slične ili različite. Kombinacijom ponavljanja dobija se utisak ravnomernog i neprekidnog pulsiranja svih elemenata koji grade kompoziciju.

Važnu ulogu u postizanju skladnosti i ritma između elemenata ima interval (razmak) između pojedinih delova kompozicije. On može nagovestiti ritmički niz događaja, ali i zastoj ili predah u očekivanju novog događaja.

Jedinstvo

Na svako jedinstvo, pa i na likovno, uvek deluje nekoliko sila, od kojih su dve glavne. Jedna teži da ga razbije, a druga se tome suprotstavlja. Jedinstvo se uglavnom temelji na ideji okupljanja elemenata sa sličnim ili različitim interesima unutar likovne kompozicije.

Neophodno je usaglasiti i stilsko i likovno jedinstvo sa odgovarajućom idejom teme u sveukupno jedinstvo sadržaja i forme.