Utisci korisnika

Veoma sam zahvalna na Vašem brzom odgovoru i želela bih da Vam se zahvalim na pažnji koju ste pokazali. Radica Nedelčev - Beograd

Pre svega želim da vam se zahvalim na veoma brzom i profesionalnom pristupu. Jovan Knežević - Hong Kong


Kompletna lista utisaka

Testiranje online

Arhitektura računara

Za one koji žele da znaju više.

Windows OS

Ovo bi svakako trebalo da probate.

Odnosi s javnošću

Koliko znate PR?

Pogledajte još neke od testova

Newsletter

Ukoliko želite da Vas redovno obaveštavamo o novostima sa Link eLearning sajta prijavite se na našu newsletter listu.

Ime:

Prezime:

Email:


Anketa

Arhiva anketa

BAZA ZNANJA


Kurs: - Razvoj biznis plana

Modul: Segment biznis plana

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Finansijski plan


Materijali vezani uz ovu lekciju:

- Test finansijski plan
- Finansijski plan (PDF dokument)



 

Da bi preduzeće otpočelo sa poslovanjem ili realizovalo određeni poslovni poduhvat potrebna su mu finansijska sredstva, jer ih po pravilu, preduzeće nema dovoljno. Zbog toga se preduzeće obraća zainteresovanim investitorima ili kreditorima, koji zahtevaju prezentovanje biznis plana iz kojeg se može sagledati profitabilnost potencijalnog ulaganja i vremenski rok u kojem će se sredstva vratiti. Analogno tome, za finansijski plan može se reći sledeće:

  1. Finansijski plan je ključni segment biznis plana.
  2. Finansijski plan objedinjuje sve elemente biznis plana.
  3. Finansijski plan daje predviđanje prihoda i rashoda, kao i finansijskog rezultata poslovanja.
  4. Finansijski plan daje predviđanje novčanih tokova.

Svaki finansijski plan, po pravilu, obavezno mora da sadrži sledeće osnovne elemente:
Finansijsko predviđanje (finansijskog rezultata, novčanih tokova i prelomne tačke rentabilnosti), obim i izvore potrebnih sredstava, budžet i finansijsku konstrukciju.
Finansijski plan se zasniva na određenim pretpostavkama koje treba utvrditi i precizno definisati. Ove pretpostavke finansijskog plana čine kratke konstatacije o uslovima pod kojima preduzetnik planira otpočinjanje biznisa. One obično treba da odražavaju sledeće dimenzije:

  1. osnovne karakteristike preduzetničkog biznisa,
  2. tržišnu situaciju u kojoj će se obavljati biznis,
  3. kapitalne mogućnosti sa kojima se trenutno raspolaže,
  4. potrebe za poslovnim prostorom, opremom, instalacijama, nameštajem i ostalim fiksnim fondovima,
  5. potrebe za trajnim obrtnim sredstvima (cirkulirajućem kapitalom),
  6. potrebe za finansijskim sredstvima za plate zaposlenih,
  7. potrebe za sredstvima za pokriće ostalih aktivnosti,
  8. datum planiranog ulaska u preduzetnički poduhvat (projekat),
  9. datum ulaska u redovno eksploataciono (tekuće) poslovanje,
  10. prosečan planirani promet (dnevni, nedeljni, mesečni, tromesečni),
  11. bruto razlika u ceni (marža, rabat),
  12. bruto i neto dobit (profit) i drugi relevantni pokazatelji.


Iako postoji barem deset različitih segmenata finansijske analize, tri se izdvajaju kao najvažnija i obavezna. To su bilans stanja, bilans uspeha i keš flou (protok gotovine). Koristan je i prikaz tačke profitabilnosti, tj. grafikon koji daje presek ulaganja i troškova, sa jedne i zarade, sa druge strane i pokazuje kada će se preći u »crno«. Naravno, u pitanju su projekcije koje zavise od predviđanja prodaje, koju se prikazuje jednostavnom tabelom po mesecima.

Finansijski segment biznis plana mora obavezno da pruži odgovore na sledeće komplekse pitanja:

  1. Koliko je novaca neophodno za otpočinjanje biznisa?
  2. Koja je prelomna tačka rentabilnost biznisa?
  3. Koji je planirani bilans uspeha?
  4. Koji je planirani bilans stanja?
  5. Kakav je plan novčanih tokova?
  6. Koja su predviđanja profita?

 

Koliko je novaca neophodno za otpočinjanje biznisa?

Da bi se našao zadovoljavajući odgovor na ovako formulisano pitanje, isto je potrebno posmatrati u nešto širem smislu, odnosno:

  1. Koliko novaca i druge imovine preduzetnik poseduje?
  2. Koliko je novaca potrebno da bi se započeo konkretan biznis?
  3. Koliko novaca će biti potrebno da se ostane u biznisu?


Do odgovora na prvo pitanje dolazi se ako se precizno utvrdi novčana, pokretna i napokretna imovina (potraživanja i druga aktiva), a takođe i obaveze koje preduzetnik ima prema trećim licima (dugovanja i ostala pasiva).

Odgovor na drugo pitanje uslovljen je obračunom svih inicijalnih ulaganja i početnih troškova vezanih za samo pokretanje konkretnog biznisa. Ovo podrzumeva potrebu utvrđivanja vrednosti prostora, objekata, opreme, uređaja, robe, licenci, dozvola, osiguranja, reklame, kao i svih drugih izvesnih ili neizvesnih izdataka i vrednosti, koje treba angažovati pre početka posla.

Odgovor na treće pitanje se dobija tako što se svi projektovani troškovi podele na dva dela: prvo, neodložni početni troškovi i drugo, budući operativni troškovi. Neodložni početni troškovi su troškovi koji će se morati pokriti pre početka posla. U ove troškove ulaze svi izdaci osnivačkih ulaganja. Budući operativni troškovi su izdaci koji će se pokrivati u periodu operativnog biznisa, odnosno kada određeni prihodi počnu da značajnije pristižu. Sve do tada, preduzetnik mora raspolagati sa određenim novčanim kapitalom kako bi obezbedio pokrivanje i ovih troškova.

Kada se po svim navedenim osnovama utvrdi koliko je novaca preduzetniku potrebno da otpočne biznis, onda se donosi odluka da li se ide dalje ili ne. Ako računica pokaže da je planirani biznis apsolutno isplativ, onda se mora razmisliti o potencijalnim mogućim izvorima pribavljanja nedostajućih sredstava.

 

Prelomna tačka rentabilnosti

Na apsolutnu razliku između prihoda i rashoda deluje više različitih faktora od čijeg, manje ili više, uspešnog kombinovanja zavisi stopa poslovnog i neto dobitka. Među te faktore spadaju: obim realizacije, asortiman proizvodnje, prodajne cene proizvoda i usluga, kao i odnos varijabilnih prema fiksnim troškovima u ukupnim troškovima poslovanja. Međuzavisnost tih faktora obično se predstavlja u vidu grafikona rentabilnosti. Prelomna tačka rentabilnosti ili »prag rentabilnosti« predstavlja onaj obim prodaje gde su ukupni prihodi jednaki ukupnim rashodima, odnosno troškovima. Analizom pokazatelja prelomne tačke rentabilnosti dolazi se do zaključka koji obim proizvodnje ili prodaje treba ostvariti da bi se obezbedili fiksni troškovi i deo varijabilnih troškova. U finansijskom planu prelomna tačka rentabilnosti izražava se numerički i grafički.

Prelomna tačka rentabilnosti, odnosno tačka u kojoj se poklapaju fiksni i varijabilni troškovi sa prihodom, predstavlja donju granicu rentabilnosti. To znači da je u tački preseka linija ukupnog prihoda i ukupnih troškova poslovni dobitak jednak nuli. Ovo predstavlja kombinaciju pomenutih faktora koja omogućava preduzeću da dostigne samo donju granicu rentabilnosti iz redovne aktivnosti i ništa više.

U finansijskom segmentu biznis plana treba dati prikaz fiksnih i varijabilnih troškova i pripremiti grafički pregled prelomne tačke rentabilnosti, na osnovu koje će se moći sagledati koliko će biti potrebno vremena biznisu da dostigne nultu prelomnu tačku. Takođe, treba navesti eventualne probleme koje očekujemo na finansijskom planu u periodu ostvarivanja i održavanja nulte rentablnosti, što znači rad bez profita i bez gubitka.

U okviru analize prelomne tačke rentabilnosti, potrebno je definisati i prikazati i marginu sigurnosti koja predstavlja razliku između postojeće prodaje i prodaje na prelomnoj tački rentabilnosti, odnosno razliku između prihoda i prelomne tačke iskazano u procentima. Ona je pokazatelj potrebnog pokrića dela varijabilnih troškova, fiksnih troškova i neto dobitka.

 

Planirani bilans uspeha

Bilans uspeha, kao krajnji rezultat, daje razliku između potrošenog i zarađenog novca, dakle profit ili gubitak. Tu se u opštim crtama daju troškovi proizvodnje (direktan rad, materijal itd.), oprativni troškovi (troškovi prodaje, marketinga, administracije itd.), kao i prihodi. Ukoliko se biznis plan pravi sa projekcijom od više od jedne godine, bilans uspeha mora da se prikaže za svaku godinu.

Planirani bilans uspeha pokazuje očekivani iznos i strukturu poslovnog rezultata preduzeća. Raščlanjava se analitički po periodima (mesečno, kvartalno), odnosno po vrstama proizvoda, prodajnim teritorijama, potrošačima i ostalim kanalima raspodele, odnosno po pojedinačnim segmentima ukupne prodaje.

Ovaj dokument se u praksi takođe naziva i »proforma bilansa uspeha« ili »operativni finansijski plan«. Sastavni delovi planiranog bilansa uspeha su analiza i ocena isplativosti poslovnog poduhvata iz koje se lako može sagledati finansijska osnovanost planiranog i ostvarenog biznisa. Planirani ili probni bilans uspeha radi se tabelarno, da bi se na taj način u preglednoj formi mogli iskazati i pratiti svi prihodi i rashodi preduzetničke firme, a takođe da bi se na osnovu toga izračunao dobitak po mesecima i na nivou cele godine. Bilans uspeha ili račun dobitka-gubitka, kako se često naziva, suštinski predstavlja pregled prihoda, rashoda i finansijskog rezultata, kao među njima ostvarene razlike u određenom vremenskom periodu. Bilans uspeha može biti u formi dvostranog pregleda ili u formi jednostranog pregleda.

 

Planirani bilans stanja

Ovaj prikaz je klasičan računovodstveni prikaz »leve i desne strane«. Na levoj strani se obično prikazuju sredstva, a na desnoj obaveze. Leva i desna strana kao krajnji rezultat, tj. zbir svih tačaka, moraju da imaju isti iznos. Ukoliko nemaju, to je znak da nismo obračunali ili neki trošak ili neku zaradu. U sredstva spadaju gotovina i potraživanja, ali i nekretnine i osnovna sredstva, kao i zalihe i eventualni gubici. Obaveze obuhvataju sva tekuća i buduća plaćanja, zajmove, osnovni kapital i zadržane zarade. Bilans stanja se, takođe, pravi za svaku godinu u biznis planu.

Ovaj dokument se u praksi takođe naziva i »proforma bilansa stanja«. Planirani bilans stanja se radi unapred, da bi se unapred prikazala potrebna aktiva (sredstva) i pasiva (izvori sredstava), koje je nužno formirati i uklopiti da bi se odabrani biznis mogao uspešno odvijati.

Planirani bilans stanja treba da pokaže koliko sredstava zahteva konkretan biznis i u kojoj vrednosnoj i tehničkoj strukturi. Drugim rečima, koliki deo uloženog kapitala treba da se nalazi u fiksnom obliku, posebno u obliku trajnih obrtnih sredstava, u obliku sirovina i repromaterijala, odnosno u trgovačkoj robi, u novcu za kupovinu sirovina, repromaterijala, kao i u potraživanjima za isporučenu robu kupcima i drugim dužnicima. Sadržaj planiranog bilansa stanja zavisi od veličine i složenosti konkretnog biznisa, i u pojedinim delovima razlikuje se od jedne do druge firme.

Bilans stanja na jednoj strani iskazuje imovinu, a na drugoj strani iskazuje kapital i obaveze, a s obzirom da je to jedna ista strana posmatrana sa dva različita aspekta-jednom sa aspekta imovine, a drugi put sa aspekta porekla imovine-razumljivo je da mora da postoji ravnoteža imeđu imovine i kapitala uvećanog za obaveze.

U formalnom pogledu, bilans stanja može da bude u formi dvostanog pregleda u kome se na levoj strani iskazuje imovina, a na desnoj strani kapital i obaveze, a takođe i u formi jednostranog pregleda u kome se najpre iskazuje imovina, a zatim kapital i obaveze.

 

Plan novčanih tokova (cash flow)

Izveštaj o gotovinskom toku, kako se »keš flou« zove u našem računovodstvu, zbirno pokazuje sve ulaze i izlaze gotovine u toku našeg poslovanja. Dakle, tu su prikazani svi troškovi i svi prihodi, razvrstani u nekoliko kategorija. Ova projekcija može se raditi i za ceo period pokriven biznis planom ali, pošto se podaci iz nje koriste u izradi bilansa, preporučljivo je da se ide postupno, godinu po godinu.

U cilju pribavljanja potrebnih finansijskh sredstava preduzeće mora prezentovati i plan novčanih tokova (priliva i odliva) na osnovu koga se može steći uvid u perspektive njegove likvidnosti, a koji omogućava preduzeću da u perspektivi obezbedi likvidno poslovanje. Plan novčanih tokova najčešće se sastavlja sa kraće vremenske periode (mesečno ili nedeljno), kako bi se obezbedilo upravljanje likvidnošću preduzeća. Planovima novčanih tokova moraju se predvideti fluktuacije na nivou priliva i odliva sredstava u pojedinim periodima poslovnog poduhvata. Da bi se projekcije novčanih tokova mogle kvalitetno i valjano uraditi potrebno je poznavati, vremenski pratiti i analizirati sve prihode i troškove koji nastaju ili mogu nastati u preduzetničkom biznisu. Na osnovu kvalitetnih analiza i projekcija priliva i odliva novčanih sredstava, moguće je napraviti kvalitetne planove kratkoročnog zaduživanja i investiranja, koje strategijsko i tekuće vođenje preduzetničkog biznisa uslovljava.

Finansijski je zdrav samo onaj biznis u kojem su raspoloživi prilivi novčanih sredstava uvek u zbiru veći od dospelih izdataka, odnosno odliva sredstava. Mesečni i godišnji plan priliva novčanih sredstav treba da sadrži očekivane prihode, prilive gotovine, materijalne troškove, troškove radne snage, režijske troškove i druge gotovinske isplate za dati nastupajući period. Glavni izvor prihoda formiraće se od proizvoda kupcima. Ako je reč o prihodima koji se ostvaruju od prodaje, onda je jasno da će oni znatno oscilovati od jednog meseca do drugog, zavisno od sezonskih, modnih ili nekih drugih kretanja na tržištu, ili drugih činilaca vezanih za preduzetnički biznis. Međutim, ono što je ovde posebno bitno, to je da se obavezno utvrdi da li će mesečna prodaja donositi dovoljno prihoda da se mogu uredno plaćati mesečni računi koje će ispostavljati razni poverioci. Ako je stanje procenjenih novčanih tokova na kraju svakog meseca pozitivno, onda se može smatrati, sa aspekta novčane likvidnosti, da preduzetnički biznis ima ekonomskog smisla i da ga treba dalje održavati i unapređivati.

 

Projekcija prodaje

U tabeli projekcije prodaje treba jednostavno, mesec po mesec, prikazati koliko predviđamo da ćemo prodati svojih proizvoda ili usluga i po kojim cenama. Ova predviđanja, naravno, zavise od istraživanja tržišta, marketinga, ciljne grupe i teritorije koju pokrivamo, investicija, kapaciteta i kvaliteta proizvodnje, sezone i uopšte svih segmenata koje smo ranije pokrili u biznis planu. Ukoliko prodajemo sladoled, moramo realno prikazati zimsku prodaju i rezultate alternativnih rešenja.

Najbitnija stvar pri izradi finansijske analize, pored toga da se sve brojke poklapaju, jeste da ona izlazi iz svega što smo opisali u ostatku biznis plana, a da budemo svesni da je sama analiza osnov za traženje novca ili podrške za projekat koji radimo. Ona će nam pokazati i moguće nerealnosti i »zaletanja«, koja ćemo ispraviti, tako da je veoma važno biti realan i pošten prema sebi i mogućnostima naše firme ili tržišta na kojem hoćemo da radimo.

 

Predviđanje profita

Profit je pokazatelj ostvarenog viška poslovnih prihoda u odnosu na nastale troškove. Troškovi koji nastaju u poslovanju mogu biti u novcu, materijalu, utrošenoj opremi, vremenu, naporima ili raznim nepogodnostima, ali bilo u kojem obliku da se pojavljuju treba da budu nadoknađeni. Profit predstavlja svojevrsnu kompenzaciju vlasnicima biznisa za kapital i rad koji su uložili u određenu vrstu poslovanja, a svakako i rizik kome su se u tom ulaganju izložili. Ako preduzetnik želi da posluje profitabilno, on mora uspešno da odgovara na privredne, tehnološke i društvene izazove koji vrše uticaj na svaku vrstu preduzetništva.

Da bi uspešno poslovale, preduzetničke firme moraju konstantno zadovoljavati potrebe svojih kupaca. Nije dovoljno da nešto proizvode i prodaju po niskim cenama, ako ljudi to ne žele da kupe ili ako smatraju da su cene visoke za tu vrstu proizvoda. Zbog toga je profit osnovni vodič za efektivno i efikasno poslovanje. Ako ne bi bilo profita, ne bi bilo ekonomskih razloga za postojanje i razvoj preduzetničkog biznisa. Pozitivna razlika između ukupnih prihoda i ukupnih rashoda predstavlja finansijski rezultat preduzeća u obliku profita.

Finansijski plan, osim ovih projekcija, sadrži i projekcije racio brojeva kao relativnih veličina, koje najjasnije pokazuju poboljšanje ili pogoršenje pojedinih performansi. Reč je o racio brojevima rentabiliteta, likvidnosti, aktivnosti i finansijske strukture.

 

Izvodljivost biznis plana

Kada se završi izrada biznis plana i kada se on integralno kompletira sa svim svojim segmentima, potrebno je vratiti se na njegov početak i detaljno ga ponovo pregledati po svim njegovim relevantnim elementima. Potrebno je odvojiti dovoljno vremena da se biznis plan još jednom detaljno proveri, pre nego što se preduzetnik finansijski, materijalno i radno angažuje na njegovom ostvarivanju. Ako biznis plan nije izvodljiv, onda je bolje da se to utvrdi odmah na početku posla, nego da se shvati nakon godinu dana da je poslovni poduhvat promašen.

Posebno je potrebno pažljivo pregledati brojke koje se odnose na planirane troškove jer se obično kod troškova prave najveće greške. Pojedinci su obično skloni da potcene određene troškove, a druge da uopšte ne predvide, ili da sagledaju samo tzv. urgentne troškove, a da one koje će nastati kasnije jednostavno ne uzmu u obzir.

Takođe, potrebno je proveriti cene svih inputa (ulaznih veličina) i outputa (izlaznih veličina), pa ako se utvrdi da je neka stavka previsoka ili preniska, potrebno ih je korigovati.

Isto tako, bilo bi dobro da se biznis plan pokaže nekom dobro upućenom stručnjaku, koji će pažljivo pregledati planirane brojke iz biznis plana i ukazati na eventualne propuste. Konsultant treba da ukaže preduzetniku ne samo na troškove i opasnosti koji su izvesni, već i na prednosti sa kojima preduzetnik raspolaže, a koje nije odmah dovoljno sagledao u opredeljivanju i planiranju biznisa.

Finansijska analiza je najvažniji deo svakog ozbiljnog biznis plana. Iz nje moraju proizlaziti sve pretpostavke za razvoj posla koji počinjemo.

Iako po svom položaju u stranicama biznis plana zauzima poslednje mesto, finansijska analiza je prvo što će svaki ozbiljan investitor pogledati u tekstu. Sam stil prezentacije podataka, samim tim mora biti čist i jasan. Pri tome, ne pravimo izveštaj za finansijsku policiju, već za nekoga ko će nam biti ili partner ili poverenik. Cifre moraju biti pregledne, u tabelama, a važniji podaci izraženi jednostavnim grafikonima.

Finansijska analiza je poslednji segment biznis plana jer treba da sintetizuje i uskladi sve neutralno iskazane materijalne planove iz prethodnih segmenata i od njih napravi finansijsku celinu. Cilj finansijskog planiranja je održavanje trajne finansijske stabilnosti i dugoročne ekonomske solventnosti i nezavisnosti.
Finansijska analiza pokazuje iz kojih izvora se finansira poslovanje, koliko je novca neophodno preduzeću za započinjanje biznisa i poslovanje, koliki su prihodi preduzeća, troškovi, dobit i da li je preduzeće likvidno.

  1. Finansijska predviđanja:
    a) Profit i gubitak
    b) Tok gotovine (u veku ekonomskog trajanja projekta)
    c) Break-even analiza
    d) Kontrola troškova
  2. Izvori i korišćenje fondova
  3. Budžeti
  4. Finansijska konstrukcija
  5. Likvidnost-u ovom delu biznis plana treba pokazati da su prilivi sredstava iz ukupnih poslovnih aktivnosti, prezentiranih u biznis planu, dovoljni da pokriju ukupne odlive sredstava

 

Racio analiza likvidnosti:

opšti racio likvidnosti = ukupna kratkoročna potraživanja / ukupne kratkoročne obaveze posebni racio likvidnosti = kratkoročna potraživanja - zalihe / kratkoročne obaveze

  • Rentabilnost - projekcija bilansa stanja i bilansa uspeha
  • Metode ocene rentabiliteta
  1. Racio analiza

    a) Margina bruto dobitka (Gross Profit Margin Ratio)
        (Bruto dobit/prihodi od prodaje)x100

    b) Margina poslovnog dobitka (Operating Profit Margin)
    (Poslovna dobit/prihodi od prodaje)x100

    c) Margina neto dobitka (Net Profit Margin Ratio)
    (Neto dobit/prihodi od prodaje)x100

    d) Prinos na aktivu (ROA - Return on Assets)
    (Poslovna dobit/ukupna aktiva)x100

    e) Prinos na kapital (ROE - Return on Equity)
    (Poslovna dobit/akcionarski kapital)x100

  2. Dinamičke metode

a) Analiza prelomne tačke (Break-Even Analiysis)
(Fiksni troškovi/1-koeficijent varijabilnih troškova)

b) Analiza osetljivosti
(Varijabilni troškovi po jedinici x fizički obim proizvodnje+fiksni troškovi/fizički obim proizvodnje)


Smatrate da je ova lekcija korisna?  Preporučite je. Broj preporuka:17


Molimo Vas unesite svoje podatke i dobićete pristup besplatnim lekcijama.

Ime: 
Prezime: 
Email: