Utisci korisnika

Hvala Vam na podršci i moram Vam priznati da ste jako ljubazni. Milan Đelić, Valjevo

Kada sam na fakultetu polagala ispit iz Obrazovne tehnologije jedno od pitanja je bilo nastava na daljinu. Pojam, značenje, prednosti i nedostaci su mi bili poznati ali u isto vreme daleki, nedostižni…


Kompletna lista utisaka

Testiranje online

Arhitektura računara

Za one koji žele da znaju više.

Windows OS

Ovo bi svakako trebalo da probate.

Odnosi s javnošću

Koliko znate PR?

Pogledajte još neke od testova

Newsletter

Ukoliko želite da Vas redovno obaveštavamo o novostima sa Link eLearning sajta prijavite se na našu newsletter listu.

Ime:

Prezime:

Email:


Anketa

Arhiva anketa

BAZA ZNANJA


Kurs: - Ponašanje potrošača

Modul: Ponašanje krajnjih potrošača

Autor: Nevenka Popović Šević

Naziv jedinice: Faktori ponašanja krajnjih potrošača


Materijali vezani uz ovu lekciju:

- Test faktori ponašanja krajnjih potrošača
- Faktori ponašanja krajnjih potrošača (PDF dokument)



Model komplementarnog dejstva faktora ponašanja krajnjih potrošača


Potrošač je ključna osnova marketinga. Za definisanje dobrih marketing planova, od izuzetne važnosti je istraživanje potrošača - njihovih karakteristika i potreba, životnih stilova i procesa odlučivanja o kupovini i, na osnovu toga, donošenje odgovarajućih odluka o marketing miksu.

Analiza potrošača obuhvata istraživanje ko kupuje, šta kupuje, zašto kupuje, kako donosi odluke o kupovini, kada kupuje, gde kupuje i koliko često kupuje (Evans i Berman, 1997).

Zadatak marketing stručnjaka je da shvati šta se događa u svesti („crnoj kutiji") potrošača između eksternih stimulansa i odluke potrošača o kupovini.

Slika 3.1. Model ponašanja potrošača
Izvor: Sastavljeno i adaptirano prema Kotleru (2000).


Ponašanje potrošača je rezultat komplementarnog dejstva brojnih i raznovrsnih faktora, grupisanih u šest grupa:

  1. geografski,
  2. demografski,
  3. ekonomski,
  4. društveni,
  5. psihološki i
  6. situacioni faktori.

 

Slika 3.2. Faktori koji utiču na ponašanje potrošača


Geografski faktori ponašanja krajnjih potrošača

Stanovništvo na različitim geografskim područjima (tržištima) ima različite potrebe, navike kupovine i kupovnu moć, koje marketing stručnjaci istražuju.

Osnovni geografski faktori ponašanja potrošača su: reljef, klima, gustina naseljenosti određenog geografskog područja i mobilnost - geografsko kretanje stanovništva. Stanovništvo se kreće ka velikim urbanim (gradskim) područjima i njihovim prigradskim naseljima. Nivo urbanizacije veoma varira po zemljama.
Mobilnost stanovništva stvara mogućnosti za dobro oglašavane globalne, nacionalne ili regionalne marke, maloprodajne lance ili franšize, kreditne kartice itd. Njihova imena su dobro poznata kada potrošači menjaju lokacije i predstavljaju garanciju kvaliteta. Na primer, Crest pasta za zube, Heineken pivo, British Airways, Honda, McDonald's i Visa su prepoznatljivi i uspešni širom sveta, (Evans i Berman, 1997).

Kod geografske segmentacije tržišta, tržište se deli na osnovu geografskog područja. Pretpostavlja se da ljudi koji žive u istom području imaju slične potrebe i želje i da se one razlikuju u odnosu na ljude koji žive na drugim područjima


Demografski faktori ponašanja krajnjih potrošača

Demografski podaci o potrošaču su objektivne i kvantitativno izražene karakteristike stanovništva. Lako ih je identifikovati, prikupiti, meriti i analizirati.

Demografski faktori ponašanja potrošača su:

  1. broj stanovnika
  2. pol
  3. starosna struktura
  4. etnička struktura
  5. obrazovna struktura
  6. zaposlenost i zanimanje
  7. bračni status i tipovi domaćinstava
  8. stambeni fond

Demografske karakteristike kao što su starost, pol, bračni status, prihod, zanimanje i obrazovanje često se koriste kao osnove za segmentaciju tržišta. Demografski podaci omogućavaju da se locira ciljno tržište, dok psihološke i sociološke karakteristike omogućavaju da se opiše kako ljudi misle i kako se osećaju.

Posle istraživanja različitih demografskih faktora, organizacija može kreirati demografski profil potrošača, tj. demografsku strukturu grupe potrošača. Na osnovu profila potrošača, organizacija može odrediti i atraktivne i opadajuće tržišne mogućnosti.

Na primer, u visoko industrijalizovanim zemljama, broj stanovnika se povećava znatno sporije, ljudi su stariji, prihodi su veći, više ljudi radi na neproizvodnim poslovima i domaćinstva su manja u odnosu na manje razvijene i zemlje u razvoju. Integrisani, ovi faktori imaju veliki uticaj na ponudu proizvoda i usluga i njihove marketing strategije (Evans i Berman, 1997).

 

Slika 3.3. Demografski faktori - profil ponašanja potrošača
Izvor: Adaptirano prema Evans i Berman, 1997.


Značajni izvori sekundarnih podataka o stanovništvu na području Srbije i Crne Gore su razna izdanja Saveznog zavoda za statistiku, kao što su: Statistički godišnjak Srbije i Crne Gore, Demografska statistika, Knjige popisa, Posebne publikacije o stanovništvu (na primer, Projekcije stanovništva Srbije i Crne Gore 1991-2021. godine), Republički zavod za statistiku (http://www.statserb.sr.gov.yu/), Savezni zavod za statistiku (http://www.szs.sv.gov.yu/).


1.  Broj stanovnika

Svetsko stanovništvo pokazuje „eksplozivan rast". U svetu je 2003. godine bilo preko 6 milijardi stanovnika. Eksplozija svetskog stanovništva prouzrokuje dva osnovna problema:

  • Prvi problem se odnosi na to da su određeni resursi potrebni za opstanak ljudi (gorivo, hrana i minerali) ograničeni.
  • Drugi problem sastoji se u tome da je najveća stopa rasta u zemljama i zajednicama koje imaju najmanje mogućnosti.

 

2.  Pol stanovnika

Podaci o zastupljenosti žena i muškaraca su značajni za organizacije koje se bave odećom, uslugama za domaćinstvo, aparatima i drugim proizvodima i uslugama gde postoje razlike među polovima u potrebama i ponašanju u kupovini. Sve više organizacija se obraća ženama kao ciljnoj grupi. Posebno bi trebalo obratiti pažnju na starije žene, kojih ima znatno više u odnosu na starije muškarce.

3.  Starosna struktura stanovništva

Zemlje se razlikuju po starosnoj strukturi stanovništva. Stanovništvo je sve starije i predviđa se nastavak ovog trenda u narednih 50 godina. Ovo je posledica dva uticaja:

  • Prvo, zapažen je dugoročni pad nataliteta, tako da je sve manje mladih osoba koje bi mogle uticati na prosečnu starosnu strukturu stanovništva.
  • Drugo, sve je više starijih ljudi u ukupnoj strukturi stanovništva. Stanovništvo se može podeliti u šest starosnih grupa: predškolski, školski uzrast, tinejdžeri, mlađi odrasli od 25 do 40 godina, odrasli od 40 do 65 godina i osobe starije od 65 godina.

Godine pojedinca utiču na interesovanja, ukuse, mogućnost kupovine, političke preferencije i ponašanje u pogledu investicija Potrošači u različitim starosnim grupama imaju veoma različite potrebe i želje.

4.  Etnička struktura stanovništva

Zemlje (tržišta) se razlikuju po etničkoj i verskoj strukturi. Svaka grupa ima specifične želje i navike kupovine. Organizacije u oblasti hrane, odeće i nameštaja usmeravaju svoje proizvode i promociju na jednu ili više ovih grupa. Međutim, treba imati u vidu da se potrošači međusobno razlikuju i u okviru iste etničke grupe.

5.  Obrazovna struktura stanovništva

U svetu je primetan trend povećanja nivoa obrazovanja stanovništva. Jedno merilo nivoa obrazovanja je stopa pismenosti, tj. procenat ljudi u zemlji koji zna da čita i piše. Sledeće merilo nivoa obrazovanja jeste stepen završenog školovanja. Kako se povećava nivo obrazovanja, očekuju se promene u preferencijama u pogledu tražnje bezalkoholnih pića, automobila, medija (štampanih nasuprot elektronskim) i kompjutera.

6.  Zaposlenost i zanimanje

Kod radnika u industrijalizovanim zemljama zapažen je trend zapošljavanja na „službeničkim" i poslovima u uslužnim delatnostima. U manje razvijenim i zemljama u razvoju brojni poslovi još uvek podrazumevaju fizički rad i često su vezani za poljoprivredu.
Bitna promena u strukturi zaposlenih širom sveta jeste povećanje broja i učešća zaposlenih žena.

Stopa nezaposlenosti, koja pokazuje učešće odraslih osoba koje ne rade u ukupnoj strukturi radne snage, veoma je različita po zemljama.
Razlike u zanimanju utiču na razlike u potrebama za proizvodima.

Direktori organizacija kupuju skupa odela, putovanja avionom, članstvo u klubovima i velike jahte. Tako, na primer, nastavnik može da zaradi isto koliko i vodoinstalater. Ali, nastavnik i vodoinstalater različito troše svoje plate, jer se veoma razlikuju njihove potrebe za proizvodima, kao rezultat razlika njihovih zanimanja. Mada je za oba zanimanja potrebna kupovina radne odeće, nastavnik kupuje odelo, a vodoinstalater farmerke i radnu košulju.

7.  Bračni status i tipovi domaćinstava

Bračni status stvara mogućnosti za industrije vezane za venčanja (kao što su ugostiteljske organizacije i turističke agencije), porodičan život (kao što su finansijske usluge i automobili) i razvode (kao što su advokati).

Kada se pojedinci kasnije venčavaju, onda oni uglavnom imaju bolje finansijske resurse i prihode oba člana porodice. Ovo predstavlja mogućnosti za organizacije koje se bave odećom, nameštajem, zabavom i rekreacijom.

Marketing eksperti su posebno zainteresovani za broj i vrstu domaćinstava koja kupuju i/ili poseduju određene proizvode. Oni su takođe zainteresovani za određivanje demografskih i medijskih profila donosioca odluka (osoba uključenih u stvarni izbor proizvoda) da bi razvili odgovarajuće marketing strategije Struktura porodice ima veliki uticaj na prioritete potrošnje potrošača.

Nevenčani bračni parovi izdvajaju novac za putovanja, odlaske u kafiće, bioskope, na koncerte. Porodice sa malom decom su veliki kupci sveže hrane i voćnih sokova.

8.  Stambeni fond

Stalni interes za vlasništvo nad kućom stvara prodajni potencijal za takve kućno bazirane proizvode i usluge, kao što su: nameštaj, aparati, tepisi i osiguranje. Posebno modifikovani proizvodi za one koji kupuju male kuće ili za vlasnike stanova, kao što su mašine za pranje koje zauzimaju malo prostora, imaju sve veći značaj. S obzirom da su veće kupovine za kuću pod uticajem privrednih kretanja, potrebno je da organizacija pažljivo prati makroekonomske uslove.
Demografske karakteristike stanovništva Srbije i Crne Gore 

 

* Podaci na bazi konačnih rezultata Popisa 2002. Republike Srbije (koji nije sproveden na teritoriji Kosova i Metohije)i prvih rezultata Popisa 2003. Republike Crne Gore,
** Podaci na bazi konačnih rezultata Popisa 2002. Republike Srbije (koji nije sproveden na teritoriji Kosova i Metohije), bez podataka za Crnu Goru


Ekonomski faktori ponašanja krajnjih potrošača

Na ponašanje potrošača utiču i ekonomski faktori.

Ekonomski faktori ponašanja potrošača su:

  • makroekonomski uslovi,
  • kupovna moć potrošača,
  • spremnost potrošača za potrošnju
  • struktura potrošnje potrošača

Makroekonomske uslove određuju: opšti ekonomski uslovi, stopa privrednog rasta, inflacija i nezaposlenost:

  • Opšti ekonomski uslovi fluktuiraju u svim zemljama. Aktuelni ekonomski uslovi i promene imaju veliki uticaj na uspeh marketing strategija organizacija. Fluktuacije u privredi slede opšti okvir, poznat kao poslovni (konjunkturni) ciklus. Poslovni (konjunkturni) ciklus se sastojiiz četiri faze:
    1. prosperitet, 2. recesija, 3. depresija i 4. Oživljavanje
  • Privredni rast zemlje se odražava u promenama bruto domaćeg proizvoda (GDP). Države se razlikuju po nivou i raspodeli dohotka i industrijskoj strukturi
  • Glavni ograničavajući faktor potrošnje potrošača je inflacija, koja se može pojaviti u svim fazama poslovnog ciklusa. Inflacija je rast nivoa cena, koji ima za rezultat smanjenje kupovne moći potrošača. Inflacija povećava troškove organizacije, kao što su, na primer, troškovi nabavke materijala za proizvodnju, i može imati za rezultat pad prodaje.
  • Nezaposlenost predstavlja situaciju u kojoj ljudi koji nemaju posao ili aktivno traže posao. Nezaposlenost se povećava za vreme recesije i opada za vreme oživljavanja i prosperiteta (kao faza poslovnog ciklusa). Kao i inflacija, nezaposlenost utiče na marketing modifikovanjem ponašanja potrošača. Nezaposleni imaju manje sredstava za trošenje.


Kupovna moć potrošača

Imati proizvod koji zadovoljava potrebe potrošača može biti od male vrednosti ako potrošači ne mogu da ga kupe. Tržišta zahtevaju kupovnu moć, kao i ljude. Kupovna moć u privredi zavisi od dohotka, cena, štednje, dugova i uslova kreditiranja. Snaga kupovne moći pojedinca zavisi od veličine izvora koji omogućavaju pojedincu da kupuje i opštih ekonomskih uslova. Sa marketinškog aspekta, bitan je realni dohodak potrošača Glavni finansijski izvori kupovne moći su: dohodak, kredit i bogatstvo.


Spremnost potrošača za potrošnju

To što potrošači imaju kupovnu moć, međutim, ne znači da će oni stvarno kupiti proizvode i usluge. Potrošači moraju takođe da budu spremni da koriste svoju kupovnu moć. Spremnost potrošača za potrošnju je u određenom stepenu zavisna od kupovne moći potrošača. Faktori koji utiču na opštu spremnost potrošača na potrošnju su: očekivanja o budućoj zaposlenosti, nivoima dohotka, cenama, veličini porodice i opštim ekonomskim uslovima.


 
Struktura potrošnje potrošača

Struktura potrošnje potrošača varira na različitim nivoima dohotka. Engel je ustanovio da sa rastom dohotka porodice:

  1. procenat dohotka koji se izdvaja za hranu (osnovne potrebe) opada,
  2. procenat koji se izdvaja za stan ostaje konstantan (osim za gas, električnu energiju i javne usluge - za koje izdvajanja iz dohotka opadaju),
  3. procenat izdvajanja za ostale kategorije proizvoda i usluga i
  4. za štednju (znači potrebe višeg reda)raste.

Engelovi zakoni su kasnije podržani brojnim studijama


Društveni faktori ponašanja krajnjih potrošača - potrošači u društvenom okruženju

Geografska, demografska i ekonomska istraživanja su nedovoljna u objašnjenju ponašanja krajnjih potrošača, zbog čega su potrebna i istraživanja društvenih faktora. Slika  prikazuje faktore koji utiču na društveni profil potrošača.

 

Društveni profil krajnjeg potrošača je rezultat komplementarnog dejstva:

  • Kulture - Kultura je skup simbola i predmeta koje je stvorilo društvo, a prenose se sa generacije na generaciju kao determinante i pravila ljudskog ponašanja. Kultura postoji da zadovolji potrebe potrošača u okviru društva.
  • Potkulture - Svako društvo ima potkulture, tj. grupe ljudi sa zajedničkim vrednostima koje nastaju na osnovu njihovih zajedničkih životnih iskustava ili okolnosti. Potkulture su segmenti u okviru kulture koji imaju niz zajedničkih vrednosti i načina ponašanja koji se razlikuju u odnosu na kulturu društva kao celine
  • Društvenog sloja - Društveni slojevi (klase) definišu se kao podela članova društva prema hijerarhiji različitih statusa slojeva, tako da članovi svakog sloja imaju relativno isti status i članovi svih drugih slojeva imaju viši ili niži status. Pripadnost određenom društvenom sloju obično služi kao „okvir referenci - pokazatelja" (referentna grupa) za razvoj stavova i ponašanja potrošača.
  • Referentnih grupa - Referentne grupe (ili referentni pojedinci) za neku osobu jesu sve grupe (pojedinci) koje imaju direktan (licem u lice) ili indirektan uticaj na stavove i ponašanje te osobe Po uticaju na stavove i ponašanje potrošača, izdvajaju se sledeće referentne grupe: 1. prijatelji, 2. „šoping" grupe, 3. radne grupe (na poslu), 4. Virtuelne grupe ili zajednice i 5. grupe potrošača
  • Lidera - vođa mišljenja, Proizvođači proizvoda i marki kod kojih je veliki uticaj referentne grupe moraju da utvrde koje osobe u tim grupama predstavljaju lidere mišljenja, kako da dospeju do lidera - vođa mišljenja i kako da utiču na njih. Vođa mišljenja je osoba koja u neformalnim razgovorima vezanim za proizvod nudi savet ili informaciju o određenom proizvodu ili kategoriji proizvoda, kao što je, na primer, koja od nekoliko marki je najbolja, ili kako se određeni proizvod može koristiti
  • Kreiranje mišljenja - mnjenja (komunikacije „od usta do usta") predstavlja proces u kome jedna osoba (lider - vođa mišljenja) neformalno utiče na aktivnosti ili stavove drugih
  • Uloga i statusa - Osoba je član brojnih grupa, kao što su: porodica, klubovi, organizacija i sl. Položaj osobe u svakoj grupi može biti određen pojmovima uloge i statusa.
    • Uloga se sastoji od aktivnosti za koje se očekuje da ih osoba izvrši. Svaka uloga donosi status. Sudija Vrhovnog suda ima viši status nego menadžer prodaje, dok menadžer prodaje ima viši status nego službenik
  • Stila života - Ljudi iz istih potkultura, društvenih slojeva i zanimanja mogu da žive potpuno različitim stilovima (načinima) života. Stil (način) života je model života pojedinca koji se izražava aktivnostima, interesovanjem i mišljenjem. Stil života krajnjeg potrošača predstavlja način na koji osoba živi i troši novac i vreme
  • Porodice - Porodica je grupa od dve ili više osoba povezanih krvnim srodstvom, brakom ili usvajanjem koje žive zajedno u domaćinstvu. Članovi porodice predstavljaju najuticajniju primarnu referentnu grupu.

Osnovne funkcije porodice su: socijalizacija članova porodice, ekonomsko blagostanje, emocionalna podrška i odgovarajući porodični stilovi života.
Osnovne uloge članova porodice u procesu odlučivanja o potrošnji su: uticajne osobe - obezbeđuju informacije o proizvodu ili usluzi; kontrolori - kontrolišu tok informacija u porodici; odlučivači - imaju moć da jednostrano ili zajedno odrede da li će kupiti, koristiti, trošiti ili odložiti određeni proizvod ili uslugu; kupci - obavljaju kupovinu određenog proizvoda ili usluge; osobe koje pripremaju proizvod - transformišu proizvod da se može koristiti - trošiti; korisnici - koriste ili troše određeni proizvod ili uslugu; održavatelji - servisiraju ili popravljaju proizvod tako da pruža kontinualna zadovoljstva i odložitelji - iniciraju ili sprovode odlaganje proizvoda ili usluge

 

  

Psihološki faktori ponašanja krajnjih potrošača - potrošač  kao pojedinac 

Na ponašanje potrošača utiču sledeći psihološki faktori:

1. motivacija,
2. percepcija,
3. proces učenja,
4. karakteristike ličnosti
5. uverenja i stavovi

  • Motivisana osoba je spremna da deluje. Kako će motivisana osoba stvarno delovati zavisi od percepcije situacije.
  • Percepcija se može opisati kao „kako mi vidimo svet oko nas". Percepcija se definiše kao proces kojim pojedinac bira, organizuje i interpretira stimulanse da bi kreirao razumljivu i usaglašenu sliku sveta. Osnovni elementi percepcije su: oset, apsolutni prag stimulansa, prag razlike ili diferencijalni prag stimulansa i podsvesna percepcija
  • Sa marketing aspekta, učenje potrošača je proces kojim pojedinci stiču znanja i iskustva o kupovini i potrošnji koja mogu da primene u budućem ponašanju .


Marketing strategije se zasnivaju na komuniciranju sa potrošačima - direktno, putem integrisanih marketing komunikacija (promocije), i indirektno, putem karakteristika proizvoda, pakovanja, cene i kanala distribucije. Marketing eksperti žele da njihove komunikacije budu prihvaćene, da im se veruje, da ih potrošači zapamte i sećaju ih se. Iz navedenih razloga, marketing eksperti su zainteresovani za svaki aspekt procesa učenja

Osnovni elementi učenja su: motivacija, podsticaji, odgovor i pojačavanje.

Marketing eksperti nastoje da utiču na potrošače na osnovu karakteristika ličnosti. Na odluke potrošača o tome šta će, kada i kako kupiti utiču faktori ličnosti. Zbog toga, marketing i menadžeri  oglašavanja često prikazuju (ili uključuju) određene karakteristike ličnosti u svojim marketinškim i oglasnim porukama.

Pri proučavanju ličnosti, tri karakteristike su od posebne važnosti:

  1. ličnost odražava individualne razlike,
  2. ličnost je konzistentna i trajna i
  3. ličnost se može menjati
  • Potrošači imaju različite stavove prema proizvodima, uslugama, maloprodajnim objektima, oglasima, Internetu itd.
  • Kada nas neko pita da li nam se sviđa određena marka proizvoda (npr. keks Plazma, lap-top računar Toshiba), usluga (npr. Jubanke, Teleflore, Sport-Cafe-a), određeni maloprodajni objekt (npr. Maxi diskont, C-market), oglas (npr. Imlekov oglas za „mooćni jogurt za decu, u „mooćnom pakovanju za decu"; ili TV spot za MB pivo, u kome se uz Lazara Ristovskog pojavljuje i najpoznatiji fudbalski sudija na svetu - Kolina Pjerluiđi), nas u stvari pitaju da izrazimo naše stavove.
    Celokupno ponašanje potrošača - npr. konzistentnost kupovina, preporuke drugima (i od drugih), rangiranje (marki, kompanija itd.), uverenja, procene i namere - povezano je sa stavovima.
    Sa aspekta ponašanja potrošača, stav je naučena sklonost ponašanja na dosledno prihvatljiv ili neprihvatljiv način u odnosu na određeni objekat.

 

Situacioni faktori ponašanja krajnjih potrošača

Situacioni faktori su povezani sa situacijom - trenutnim (aktuelnim)
okruženjem u momentu kupovine,
a koji utiču na ponašanje potrošača. Situacioni faktori su manje važni kada je potrošač lojalan marki i kada je veoma angažovan u procesu kupovine. Međutim, ovi faktori često igraju glavnu ulogu u odlučivanju o kupovini.

Proces potrošnje se odigrava u okviru tri šire kategorije situacija:

  • Komunikacije.  Situacija u kojoj potrošači primaju informacije utiče na njihovo ponašanje.
    Da li smo sami ili u grupi, dobro ili loše raspoloženi, u žurbi ili ne, neki su od faktora koji utiču na to kako posmatramo i prihvatamo marketing komunikacije. Da li je bolje oglašavati se u veselim ili tužnim televizijskim programima? Mirnom ili uzbudljivom programu?

  • Kupovina. Na izbor proizvoda mogu da utiču i određene situacije kupovine proizvoda.
    Majka koja kupuje sa decom je pod većim uticajem preferencija proizvoda od strane dece, nego kada kupuje bez njih. Nedostatak vremena (kao što je pokušaj kupovine između dva časa) utiče na izbor prodavnice, broj razmatranih marki i spremnost plaćanja proizvoda po određenoj ceni
  • Situacija korišćenja. Izbor proizvoda zavisi u velikoj meri od situacije u kojoj će se koristiti. Tako, na primer, potrošač može da koristi različite marke vina za goste i za ličnu upotrebu. Porodica može da izabere različita mesta za odmor, zavisno od toga ko putuje.


Da bi ostvario koristi od situacionih uticaja, marketing ekspert mora da shvati tri važna aspekta uticaja:

  • Kada određena situacija utiče na ponašanje potrošača?
  • Koliko će biti jak uticaj?
  • Način na koji situacija utiče na ponašanje.
    Postoje brojni pokušaji klasifikovanja situacija bitnih za ponašanje potrošača. Stanton (et al., 1994) izdvaja pet situacionih faktora koji se odnose na to:
    1. kada potrošači kupuju (vremensku dimenziju kupovine),
    2. gde potrošači kupuju (fizičko i društveno okruženje),
    3.kako potrošači kupuju (uslove kupovine),
    4. zašto potrošači kupuju (ciljeve kupovine)
    5. uslove u kojima potrošači kupuju (okolnosti i raspoloženje).

Smatrate da je ova lekcija korisna?  Preporučite je. Broj preporuka:39


Molimo Vas unesite svoje podatke i dobićete pristup besplatnim lekcijama.

Ime: 
Prezime: 
Email: