BAZA ZNANJA

Kurs: Menadžment

Modul: Uvod u menadžment

Autor:

Naziv jedinice: Evolucija teorije menadžmenta

Rana razmišljanja

Menadžment je star koliko i ljudsko društvo. On je nastao onog trenutka kada je čovek počeo da se druži i udružuje sa drugim ljudima. Svaka epoha ljudske civilizacije imala je svoj menadžment. Tako su i starogrčka i rimska vojska kao i rimokatolička crkva radile u formi organizacije.

Radovi i spisi o tome kako organizacija funkcioniše nastali su mnogo ranije nego što su termini kao što je «menadžment» ušli u upotrebu.

Makijaveli je u svojim "Raspravama" još 1531. godine izneo principe koji se i danas mogu upotrebiti u rukovođenju organizacijom, dok je kineski filozof Sun Tzu još pre više od 2000. godina napisao " Umeće ratovanja", knjigu koja i danas pruža saznanja novim menadžerima.

Mada ni Makijaveli ni Sun Tzu nisu pokušavali da razviju teoriju menadžmenta kao takvu, njihova razmišljanja predstavljaju važnu lekciju iz istorije. Iako najveći broj literature o menadžmentu dolazi iz SAD sami osnovi nisu nastali u skorije vreme i toga treba da budemo svesni.

Makijaveli - "Rasprave"

Makijaveli je u svom delu «Rasprave» izneo neke od principa koji se i danas koriste u rukovođenju organizacijama:

• Organizacija je stabilnija ako članovi imaju pravo da iznesu različita gledišta i da reše svoje konflikte unutar nje same.
• Jedan čovek može da osnuje organizaciju, ali ona je trajna ako je ostavljena na brigu mnogima i kada mnogi žele da je održe.
• Slab rukovodilac, da bi održao autoritet može da sledi jakog, nikako slabog.
• Menadžer koji želi da izmeni već utemeljenu organizaciju treba da zadrži bar senku starih običaja.

Sun Tzu - "Umeće ratovanja"

Sun Tzuova knjiga predstavlja vojnu strategiju a principe iz ove knjige koristio je i prilagodio i Mao Cedung kada je osnovao Narodnu Republiku Kinu 1949. godine. Neke od Sun Tzuovih izreka su i:

• Kada neprijatelj napreduje, mi se povlačimo!
• Kad se neprijatelj zaustavi, mi uznemiravamo!
• Kada neprijatelj traži da izbegne borbu, mi napadamo!
• Kada se neprijatelj povlači, mi ga pratimo!

Značaj teorija

Teorije obezbeđuju kriterijume da bismo utvrdili ono što je relevantno, omogućavaju efikasno komuniciranje i izazivaju nas da stalno učimo o svetu u kome živimo.

Škole menadžmentske misli

Postoji više škola menadžmentske misli ali govorićemo o četiri utemeljene škole i to:

• Školi naučnog menadžmenta
• Školi klasične teorije organizacije
• Bihejviorističkoj školi
• Školi naučnog menadžmenta odnosno školi menadžmentske nauke

Škola naučnog menadžmenta

Ova škola bavila se problemom povećanja produktivnosti individualnog radnika u radionici i nastala je početkom 20tog veka kada nije bilo dovoljno kvalifikovane radne snage. Najpoznatiji predstavnici su:

• Frederik V. Tejlor
• Henri L. Gant i
• Frenk i Kilian Gilbet.

Frederik V. Tejlor

Frederik Tejlor je rodonačelnik teorije o organizacijama i pionir u proučavanju industrijskog rada i proizvodnje. Njegova filozofija se zasniva na 4 principa:

1. Razvoj prave nauke o menadžmentu, za određivanje najboljeg metoda za obavljanje svakog zadatka.
2. Naučno odabiranje radnika, da svaki radnik bude odgovoran za zadatak koji mu najbolje odgovara.
3. Naučno obrazovanje i usavršavanje radnika.
4. Prijateljska saradnja između rukovodstva i radne snage.

Proučavajući vreme "razbio" je svaki posao na komponente a podsticao je poslodavce da po većoj stopi plaćaju produktivnije radnike. Smatra se čovekom koji je otkrio PRODUKTIVNOST ljudskog rada koji predstavlja metod daljeg razvoja industrijskog društva a za njega se vezuje i sistem diferencijalne stope.

Henri L. Gant i Gilbertovi

Henri Gant je sarađivao sa Tejlorom na nekoliko projekata. Izmislio tabelarni sistem planiranja proizvodnje - GANT TABELA - Gantogram, koja se i danas se upotrebljava (između ostalog koristi se i u MS Project-u). 

Gilbertovi Frenk i Lilian su zajedno radili na proučavanju zamora i kretanja i koncentrisali se na načine kako da poboljšaju dobrobit individualnog radnika. U njihovoj koncepciji su isprepletani kretanje i zamor. Koristeći filmske kamere pokušavali su da nađu najekonomičnije pokreta za svaki posao kako bi se povećao učinak a smanjio zamor.

Doprinosi i ograničenja teorije naučnog menadžmenta

Doprinosi teorije naučnog menadžmenta se ogledaju u primenjivosti tehnika efikasnosti i u vanindustrijskim organizacijama, dok su ograničenja proistekla iz dramatičnog povećanja produktivnosti te su radnici i sindikati počeli da se suprotstavljaju ovakvom prilazu radu. Naglasak na produktivnosti se prenosio na profitabilnost - eksploatisanje radnika što je navelo radnike da se udruže u sindikat.

Škola klasične teorije organizacije

Ova škola je izrasla iz potrebe za otkrivanjem smernica u rukovođenju složenim organizacijama kao što su fabrike. Najpoznatiji predstavnici su:

• Henri Fajol
• Maks Veber
• Mari Parker Folet i
• Čester I. Barnard

Henri Fajol - 14 principa menadžmenta

Henri Fajol je tvorac teorije o administrativnom upravljanju. Dok je Tejlor u proučavanju organizacija polazio od rada i radnih operacija ka celini - celom preduzeću, Fajol je imao suprotan smer u proučavanju, odnosno on posmatra organizaciju kao celinu, njene ciljeve, strukturu, delove i način uspešnog ostvarivanja ciljeva. Takođe on je prvi sistematizovao menadžersko ponašanje verujući da se dobra menadžerska praksa odvija u nekoliko određenih shema.

Fajolovih 14 principa menadžmenta predstavljaju najčešće korišćenje principa koje je on primenjivao u svom radu.

1. Podela rada
2. Autoritet
3. Disciplina
4. Jedinstvo komandovanja
5. Jedinstvo upravljanja (usmeravanja)
6. Podređivanje individualnog interesa opštem dobru, odnosno pojedinačnih interesa opštim
7. Nagrađivanje osoblja
8. Centralizacija
9. Hijerarhija
10. Red (materijani i socijalni)
11. Pravičnost i blagonaklonost
12. Stalnost zaposlenja
13. Inicijativa
14. Timski duh tj. jedinstvo osoblja

Ovih 14 Fajolovih administrativnih principa, najdirektnije određuju filozofiju teorije o organizacijama. Pre njega verovalo se da se menadžeri rađaju, ali je on dokazao da je menadžment - veština kao i sve druge i da se može naučiti kada se shvate osnovni principi.

Maks Veber

Maks Veber je razvio teoriju birokratskog menadžmenta odnosno teoriju birokratskog upravljanja. Njegova proučavanja su se odnosila na sve organizacije u kojima ljudi obavljaju određeni posao. Smatrao je da privreda, da bi bila uspešna, treba da bude organizovana kao što su organizovane katolička crkva i nemačka vojska. Stoga je isticao potrebu za strogo definisanom hijerarhijom koju treba da podržava jasno definisana regulativa (zakoni) i linije autoriteta.

Birokratska teorija podrazumeva da organizacija mora da bude racionalna, uloge članova organizacije jasno definisane a funkcionisanje organizacije određeno hijerarhijom. Po Veberu idealna organizacija je bila BIROKRATIJA sa dobro smišljenim aktivnostima i ciljevima i dobrom podelom rada.

Iako se birokratija pokazala uspešnom u mnogim kompanijama i ako je unapredila formiranje ogromnih korporacija tokom 90-tih godina 20 veka organizacije kao što su Xerox i General Electric su uvođenjem timskog rada, projekata i saveza i davanjem kreativnosti zaposlenim postale takozvani "razbijači birokratije".

Mari Parker Folet

Mari Parker Folet je u klasičnu školu uvela dodatne elemente iz oblasti ljudskih odnosa i organizacione strukture. Trendovi koje je započela kasnije su se razvili u bihejviorističkoj školi i školi menadžmentske nauke. Prema njoj menadžment je veština koja omogućava da se stvari urade pomoću ljudi. Verovala je u moć grupe a njen sveobuhvatni model kontrole nije uzimao u obzir samo pojedince i grupe već i faktore okruženja (politika, ekonomija,...) čime je uvela je okruženje organizacija u svoju teoriju i teoriju menadžmenta.

Čester I. Barnard

Barnard je zastupao teoriju da se ljudi se okupljaju u organizaciji da bi ostvarili ciljeve koje kao pojedinci ne mogu da ostvare, odnosno - PREDUZEĆE MOŽE DA FUNKCIONIŠE EFIKASNO I OPSTANE AKO SU CILJEVI U RAVNOTEŽI SA POTREBAMA POJEDINACA KOJI RADE U NJEMU!

Verovao je da se individualni i organizacioni interesi mogu održavati u ravnoteži ako menadžeri uspešno shvate zonu indiferentnosti zaposlenog, odnosno ono što radnik prihvati da uradi bez pogovora. Takođe, smatrao je da menadžeri moraju da misle šire od svojih uskih, ličnih interesa i da se posvete pitanjima etike i društva.

Bihejvioristička škola

U industrijskoj proizvodnji XIX i početkom XX veka poslodavci nisu zapošljavali radnike već su unajmljivali radnu snagu. Početkom industrijske revolucije «istrošeni» radnici su se lako zamenjivali «novim» za razliku od njih mašine su bile skupe te su stoga popravljane ili kupovane nove. Rastući proces mehanizacije i automatizacije doveo je do otuđenosti, pasivizacije i nezainteresovanog radnika za rad i rezultate rada. Proučavanja organizacije su potvrdila da čovek u organizaciji nije pasivan i racionalan već je ljudsko biće na čiji rad utiče njegova motivisanost za rad, odnos prema njemu i ispunjenje njegovih očekivanja. Pravac izučavanja ponašanja ljudi u organizaciji naziva se bihejvioristički pravac tj. bihejvioristička škola i nastao je zato što klasični prilaz nije postigao dovoljnu proizvodnu efikasnost i harmoniju na radnom mestu. Ljudski odnosi je termin koji se koristi da bi se opisala interakcija menadžera i radnika. Pokret ljudskih odnosa je proistekao iz pokušaja da se otkriju socijalni i psihološki faktori koji treba da stvore efektivnije ljudske odnose.

Hotorn efekat

Pokret ljudskih odnosa je proistekao iz serije eksperimenata - Hotorn studije kojima se vršilo istraživanje veze između stepena osvetljenja na radnom mestu i produktivnosti radnika. Neki od eksperimenata su pokazali da što se osvetljenje povećava - raste produktivnost rada, da samostalno biranje pauza dovodi do povećanja učinka rada i da zaposleni rade više ako veruju da rukovodstvo brine o njihovoj dobrobiti i ako obraćaju pažnju na njih.

Mek Gregor - Teorija X i teorija Y

Mek Gregor je razvio teorije o suprotnom gledištu u pogledu predanosti ljudi na poslu po kojima rukovodstvo treba da biraju dva i samo dva različita načina upravljanja ljudima. Teorija X ima tradicionalni pristup - po njoj ljudi su lenji i nesposobni; rade samo zato što nemaju izbora; ne vole da rade; vole da budu vođeni. Takođe, ljudi ne mogu da preuzmu odgovornost za sebe same i zato se njihov rad mora kontrolisati. Sa druge strane teorija Y smatra da je ljudima rad potreban, da oni žele da rade nešto i preuzmu odgovornost za svoj rad, ne žele da drugi brinu od njima i žele da urade sve sami.

Abraham Maslov je kasnije demantovao ove teorije u svom radu i pokazao da različitim ljudima treba različito upravljati.

Škola naučnog menadžmenta

Ova škola se razvila tokom Drugog svetskog rata kada su formirani timovi za operacijsko istraživanja odnosno kada je počelo korišćenje matematičkih tehnika i modeliranja za rešavanje problema rukovođenja. Škola naučnog menadžmenta problemima rukovođenja pristupa kroz upotrebu matematičkih tehnika za njihovo modelovanje, analizu i rešavanje.

Najnoviji razvoj u teoriji menadžmenta - Sistemski pristup

Sistemski pristup menadžmentu posmatra organizaciju kao jedinstven sistem sastavljen od međusobno povezanih delova. Ključni koncepti ove teorije su:

• Podsistemi tj. delovi sistema koji sačinjavaju čitav sistem
• Sinergija odnosno celina je veća od delova koji je sačinjavaju. Veća saradnja među delovima omogućava veću produktivnost
• Otvoreni i zatvoreni sistemi. Sistem je otvoren kada je međusobno povezan sa svojim okruženjem, obratno - sistem je zatvoren.
• Granica sistema - odvaja sistem od okruženja. Kruta je u zatvorenom a fleksibilna u otvorenom sistemu.
• Tok. Sistem ima svoj tok informacija, materijala i energije. Oni dolaze iz okruženja kao inputi i outputi sistema
• Povratna informacija koja je ključ upravljanja sistemom po kome se rezultati rada vraćaju pojedincu, dozvoljavajući da se procedure rada analiziraju i ispravljaju.

Pristup nepredvidljivosti

Ovaj pristup predstavlja shvatanje da menadžmentska tehnika koja najbolje vodi ka realizaciji organizacionih ciljeva može da se razlikuje u zavisnosti od situacije ili okolnosti. Naziva se i situacioni pristup.

Piter Draker (tvrdi)

Nije u pitanju koja teorija je tačna, već svaki menadžer mora da odluči šta je prava stvar za njegovu sopstvenu situaciju.