BAZA ZNANJA

Kurs: - Poslovna etika

Modul: Poslovna etika

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Etičke norme i pravila profesionalnog ponašanja

Brojni naučni radnici ukazuju na potrebu definisanja univerzalnih moralnih normi i pravila poslovnog ponašanja, onih moralnih normi i etičkih pravila koje će sve zemlje i organizacije obavezivati da se po njima i ponašaju. To je posebno značajno u uslovima globalnog povezivanja sveta u kome su izražene velike razlike u ekonomskom, kulturološkom, informacionom, političkom, ekološkom, religioznom, moralnom smislu. Naravno, te suprotnosti i različitosti odražavaju se i na oblast poslovanja, pa samim tim i na poslovnu etiku.
Taj univerzalni pristup posebno je važan imajući u vidu činjenicu da menadžeri u multinacionalnim kompanijama, najčešće školovani u skladu sa moralnim vrednostima i tradicijom svojih zemalja, često imaju dilemu kako pomiriti suprotnosti između svoje zemlje i one u kojoj posluju. Imaju dilemu kada i standardi u jednoj zemlji podržavaju davanje mita, kada u nekim delovima sveta nije moguće poslovati bez pribegavanja raznim vrstama provizija, kada su u pitanju problemi zagađenja životne sredine ili diskriminacija na poslu.

Ričard D. Džordž definiše neka moralna pravila koja se mogu primeniti na ukupno međunarodno poslovanje. Ona navodi 5 osnovnih moralnih normi :
 

• Prva norma nazvana "moralni minimum" odnosi se na to da se ne nanosi namerno neposredno zlo. Taj moralni minimum moraju svi da poštuju, jer važi za sve ljude, sve korporacije i sve zemlje.
• U skladu sa osnovnim pravilima moralnog minimuma u poslovanju multinacionalne kompanije u manje razvijenim zemljama moraju imati u vidu nesumnjive razlike izmedju zemlje koja izvozi i zemlje koja uvozi. Pri tom, aktivnosti multinacionalne kompanije moraju da budu moralno opravdani, odnosno mora zemlji u koju izvozi da donese dobro. To je druga norma.
• Treća norma se odnosi na poštovanje ljudskih prava radnika i konzumenata,
• četvrta na unapređenje i razvoj pravednih pozadinskih institucija unutar zemlje, kao i na internacionalnom nivou
• peta norma zahteva od multinacionalne korporacije da poštuje zakone zemlje domaćina, da poštuje njenu kulturu i lokalne vrednosti, pod uslovom da se ne povređuju ljudska prava ili nameću nemoralni zakoni.

Etičke dileme i nedoumice

Poslovna etika podrazumeva prava, obaveze, dužnosti prema pojedincima, njihovim međusobnim odnosima, prema svim učesnicima u poslovnim odnosima, prema drugim organizacijama sa kojima se posluje, ali i prema društvu u celini.
Etičke dileme i nedoumice sa kojima se menadžeri u svojoj karijeri susreću čine srž svakog menadžerskog posla. Odstupanja od etičkih normi sve su izraženija, a moralne dileme sve češće.
Karakteristična područja u kojima dolazi do najčešćih odstupanja od etičkih normi su: korupcija, industrijske krađe i špijunaža, konflikti interesa, zloupotreba medija, tajni dogovori, prevare ali i druge pojave vezane za savremeni razvoj društva kao što su diskriminacija i kulturne različitosti.
Korupcija je veliki problem savremenog sveta. U političkoj i pravnoj teoriji se pod korupcijom uglavnom podrazumeva zloupotreba poverenog javnog ovlašćenja, radi sticanja lične koristi uz sukobe interesa i nepotizam kao prateće pojave. Prema brojnim pojavama ove pojave u svetu, ističu se delatnosti koje su najpodložnije korupciji, a to su: javne nabavke, prikupljanje javnih prihoda, imenovanja u sferi vlasti, donacije za političke kampanje i sl. Političari, političke stranke i javni službenici označeni su kao najodgovorniji za ovo evidentno zlo savremenog društva.
Korupcija se može suzbijati na različite načine. Jedan od načina je i podizanje nivoa etičke svesti, definisanje novih moralnih standarda ponašanja i praktična provera čestitosti javnih službi. Naravno, to je lako izbeći ali je teško sprovesti i bez obzira na to što je nemoralna i nelegitimna pojava.
Konflikti interesa su veoma česta pojava u poslovnoj praksi. Javljaju se zbog suprostavljanja ličnih i organizacionih interesa. Da bi se izbegli sukobi interesa zaposleni bi morali da budu u stanju da razdvoje svoje privatne interese od poslovnih ugovora koje sklapaju, a organizacije moraju da izbegavaju sukobe interesa prilikom davanja roba i usluga.
Konflikt interesa, opet je posebno karakterističan za javne službe. Osnovni zadatak Vlade javnih institucija je služenje javnom interesu. U tom smislu građani imaju pravo da očekuju da svaki funkcioner vrši svoje funkcije pošteno na pravičan i nepristrasan način. Zato službenici koji obavljaju javne funkcije a koji preterano ističu svoje privatne interese, mogu predstavljati pretnju ovom osnovnom pravu, mogu uništiti ugled državnog organa javne službe, što utiče na slabljenje poverenja javnosti.

Etički kodeksi i norme

Uvođenje etičkih kodeksa i normi

Etičkim kodeksima se definišu vrednosti i na njima zasnovana ponašanja, uspostavlja viši moralni nivo u preduzećima i radnim organizacijama, takva ponašanja koja se od zaposlenih očekuju ili ona koja se neće tolerisati. Time se utvrdjuju norme i uverenja organizacije, a preko toga se utvrdjuje namera da se podstakne poželjan model razmišljanja.
Medjutim, etički kodeksi se razlikuju od etičkih pravila; etička pravila uključuju i zahteve da se ponaša na odredjeni način i ne odnose se samo na predloge, očekivanja, zahteve ili molbe da se pojedinci ili radni kolektiv na odredjeni način ponašaju već takve nešto konkretizuju. U takvom slučaju etička pravila imaju sistem prinude preko kojih definišu ono što se mora uraditi, metodama zakonskih propisa.
Sa druge strane etičkim kodeksima želimo podići viši moralni nivo kod zaposlenih. Veliki broj kompanija i organizacija ima razvijene etičke kodekse, rade na tome i preduzimaju akcije u cilju preciznog definisanja svojih etičkih kodeksa. U tom smislu možemo reći da etika postaje institucionalizovana.
Prednost definisanja etičkih kodeksa u radnim organizacijama odnose se na preciziranje ponašanja rukovodilaca o tome šta za njih predstavlja neetičko ponašanje, a zaposlenima da razmišljaju o etičkim pitanjima i pre mogućeg suočavanja sa njima u praksi - mogu da odbiju izvršenje nekog neetičkog postupka na koji mogu da naidju, neku radnju koja se direktno kosi sa etičkim kodeksom organizacije, da  jasno postave granice izmedju poželjnog i nepoželjnog ponašanja i da se utvrde mehanizmi preko kojih bi se reagovalo u sličnim situacijama.
  Postavlja se pitanje da li je etički kodeks potpuno održiv u praksi i povodom toga se javljaju brojne nedoumice oko pitanja koje su prednosti postojanja etičkog kodeksa u radnoj organizaciji. Zamera se tome kako se ne može odrediti striktna lista smernica koja će obuhvatiti sve potencijalno moguće oblike i vrste neetičkog delovanja, dodaje se i to da su etički kodeksi kao takvi previše uopšteni da bi dobili na vrednosti, da su im magloviti etički prioriteti, a da, kada je pojedinac kao individualni fenomen u pitanju, etički kodeks nema baš nekog prevelikog uticaja i može biti efikasan samo u slučaju ako je deo ličnog ponašanja i da u njega duboko veruje.

Profesija i etički kodeks

Kunem se Apolonom, lekarom Asklepijem, Higijejom i Panekejom i svim bogovima i božicama, zvaću ih za svedoke da ću se po svojim silama i svojom savešću držati ove zakletve i ove obaveze.

Ovako bi glasio početak lekarske zakletve u doba stare Grčke. Poreklo etičkih kodeksa možemo naći još kod najstarijih civilizacija. U V veku pre n.e. nastaje Hipokratova zakletva, na čijim se osnovama zasnivaju svi kasniji medicinski kodeksi i deklaracije. U starom Rimu, pored etičkih postojale su i jasne pravne norme kojima je regulisana lekarska profesija. Kodekse ponašanja bi trebale imati sve profesije.
Specifični moralni zahtevi vezani za osobenosti različitih zanimanja, bez obzira na njihovu univerzalnost, u raznim oblastima aktivnosti javljaju se u specifičnom obliku. U svakoj leže jednaki zahtevi radnog i poslovnog morala, ali postoje neki posebni zahtevi vezani za specifičnost odredjene profesije. Svi ti zahtevi su vezani za profesionalnu čast i poštenje, a sadržaj propisa svake profesionalne etike odredjen je opštim principima moralnosti,  kao sto su humanost, časno ispunjavanje svojih obaveza i dužnosti, dostojanstvo, odnos prema radu, stav prema vlastitom poslu. Iz ovoga se može doći do zaključka da svaka profesija, manje ili više odgovorna, od začetaka prvih civilizacija pa sve do danas ima neku vrstu svog etičkog kodeksa i da pored svih pojedinosti koje ih razlikuju jedne od drugih, u osnovi im je dosta toga zajedničko.
Etički kodeksi najozbiljniji su prethodnik pozivnih etika (etika poziva) u ko¬je spada i poslovna etika, a mnogi kodekse smatraju i onim što poslovne etike čini ne potrebnim. Smatra se da kodeksi datiraju od Nirnberškog vojnog suda 1945., kao svo¬jevrsno uputstvo za njegove sudije i tužilaštvo. Mnogo kasnije, Kadberijeva komisija za korporacijsko upravljanje u Velikoj Britaniji 1992. godine, preporučila je svim kompanijama da imaju etički kodeks, objavljen eksterno i interno. Neke strukovne organizacije sa pretenzijom da prerastu u profesionalne, među njima i Američka marketinška asocijacija, donose etičke kodekse u deontološkoj tradiciji (deo etike koji se bavi dužnostima), kao vodiče za svoje članstvo. Jedan od najdetaljnijih je onaj National Association of Social Work, u SAD. Kod nas je pre par godina priličnu pažnju izazvala Zakletva ugostitelja ili kodeks ugostiteljskih radnika, slabo osavremenjena verzija znatno starijih normativnih dokumenat. (Na primer, Deset zlatnih pravila ili Poslovnog kodeksa Udruženja srpskih zanatlija, iz 1911. godine). Poznati su i pod imenom kodeks poslovnog morala u privredi, i jedan takav 29.06.1995. godine usvojila je Skupština Privredne komore tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Primer kodeksa- Etički kodeksi u bibliotekarstvu

Američka bibliotekarska asocijacija je svoj prvi etički kodeks donela 1939. godine, a vremenom ga je dopunjavala i osavremenjivala u skladu sa situacijama i zahtevima vremena. Pored etičkog kodeksa postoji i niz sličnih dokumenata kao npr. Deklaracija o slobodi čitanja. Bibliotekari u Engleskoj su 1983. godine doneli ,,Kodeks profesionalnog ponašanja''. Udruženje francuskih biblioteka od 1984. godine poštuje dokumenta ,,Misija, obaveze i prava bibliotekara". U Japanu postoji ,,Manifest o slobodi biblioteka", donet je 1954. godine. U Australiji je 1964. godine doneta ,,Izjava o slobodi čitanja". U Ukrajini naslov etičkog kodeksa glasi ,,Manifest o demokratizaciji biblioteka", a u Rusiji njegov naslov glasi ,,Kodeks profesionalne etike ruskog bibliotekara''.
Iskustva i stavove svih bibliotečkih etičkih kodeksa donetih u ostalim zemljama imala je u vidu i komisija za sastavljanje ,,Kodeksa bibliotekara Srbije". Za etičke kodekse nije toliko bitna originalnost, već odgovornost i hrabrost bibliotečke profesije da odredbe etičkog kodeksa shvate kao smernice za svakodnevno profesinalno delovanje.

Kodeks bibliotekara Srbije

 Svesni značaja biblioteka i poziva bibliotekara za obrazovanje, nauku i kulturu, za razmenu informacija i ideja, za očuvanje i doprinos razvoju civilizacije, u duhu načela ljudske i profesionalne etike, Bibliotekarsko društvo Srbije utvrduje sledeća načela:

• Dužnost bibliotekara je da služi znanju i univerzalnom ljudskom pravu na obrazovanje, nauku i kulturu.
• Bibliotekar temelji odnos prema korisniku na pravu i poštovanju, bez obzira na rasnu,nacionalnu, versku, političku i klasnu pripadnost i, istovremeno, štiti njegovo pravno na privatnost.
• Bibliotekar obezbeduje najviši nivo usluga, zalaže se za slobodan protok informacija i isključuje svaki oblik cenzure.
• Bibliotekar stručno popunjava bibliotečke zbirke, blagovremeno obrađuje građu, čuva je i brine o njenoj zaštiti i omogućuje potpunu dostupnost publikacija i informacija.
• Bibliotekar je otvoren za nova znanja i potrebe korisnika, i neprestano se stručno usavršava.
• Bibliotekar poštuje kolege i pruža im profesionalnu i ljudsku podršku i pomoć.
• Bibliotekar obezbeduje značaj i čuva ugled, dostojanstvo i interes profesije i ustanove, i zalaže se za njihov bolji status.
• Bibliotekar ne zloupotrebljava profesiju i položaj za ličnu korist i ne nanosi štetu korisniku i ustanovi.
• Bibliotekarsko društvo Srbije je obavezno da pruži ljudsku, stručnu, pravnu i materijalnu podršku bibliotekaru koji ima neprilika zbog poštovanja načela Kodeksa
• Primenu Kodeksa prati, podržava ili osporava, sud časti Bibliotekarskog društva Srbije.