Utisci korisnika

Kada sam na fakultetu polagala ispit iz Obrazovne tehnologije jedno od pitanja je bilo nastava na daljinu. Pojam, značenje, prednosti i nedostaci su mi bili poznati ali u isto vreme daleki, nedostižni…

Želeo bih da Vam se zahvalim na Vašoj brzoj pošiljci, sertifikatu i novom kursu, koji sam juče preuzeo putem Post-expresa. Još jedanput Vam se zahvaljujem na Vašoj profesionalnosti.…


Kompletna lista utisaka

Testiranje online

Arhitektura računara

Za one koji žele da znaju više.

Windows OS

Ovo bi svakako trebalo da probate.

Odnosi s javnošću

Koliko znate PR?

Pogledajte još neke od testova

Newsletter

Ukoliko želite da Vas redovno obaveštavamo o novostima sa Link eLearning sajta prijavite se na našu newsletter listu.

Ime:

Prezime:

Email:


Anketa

Arhiva anketa

BAZA ZNANJA


Kurs: Menadžment

Modul: Menadžment danas

Autor:

Naziv jedinice: Društvena odgovornost i menadžerska etika


Materijali vezani uz ovu lekciju:

- Test društvena odgovornost i menadžerska etika
- Društvena odgovornost i menadžerska etika (PDF dokument)



Etika i društvena odgovornost

Korporativna društvena odgovornost usredsređuje se na ono što organizacija čini da bi uticala na društvo. Sve više menadžeri i teoretičari postavljaju pitanja „kako možemo da živimo jedni sa drugima. Etika je nauka o ljudskim pravima, obavezama i moralnim načelima koje ljudi koriste prilikom donošenja odluka i prirodi odnosa između ljudi.

Zadatak menadžmenta je upravljanje društvenim uticajima i društvenim odgovornostima preduzeća. Nijedno preduzeće ne postoji samo za sebe niti je samo sebi cilj. Preduzeće postoji da bi kupcima ponudilo robu i usluge, a ne da bi obezbedilo posao radnicima. Bolnice ne postoje radi lekara već radi pacijenata a škole radi učenika.

Da bi obavljalo svoj posao preduzeće mora da utiče na ljude, zajednicu i društvo.


"Naša zajednička veza"

Danas sve više kompanija koje koristeći prethodna iskustva i vrednosti, zajedno sa sadašnjim interesima stvaraju nove moralne vizije budućnosti. Postoji mnogo primera kako ljudi mogu da upravljaju imajući na umu korporativnu društvenu odgovornost i etiku.

Pol Njumen profite od Newman's Own prehrambenih proizvoda usmerava na razne dobrotvorne akcije. IBM zajedno sa Burger King-om  poklanja kompjutere školama a sam Burger King vodi i Burger King akademiju za obrazovanje neredovnih đaka i ponavljača. Primera je mnogo.

Pre nekoliko godina menadžeri i ekonomisti su društvenu dimenziju smatrali neopipljivom, u međuvremenu su naučili da neopipljivo može da postane i te kako opipljivo.


Vlada i društvena odgovornost

U državama kao što su Britanija, Francuska, Nemačka i Japan birokratija vlasti je ukorenjena u kulturu i predstavlja protivtežu velikom biznisu. U Americi nije bilo takve kulture, naprotiv kultura se zasnivala na vrednosti da se odbaci mešanje vlade u poslove. To je doprinelo da odnos između dva sektora po pitanjima regulative bude čisto antagonistički i skup proces.

Regulativa vlade uspostavlja pravila za menadžere, ali ne daje odgovore na pitanja:

  • Gde počinje socijalna odgovornost organizacije?
  • Gde se završava?

 

Karnegi & Jevanđelje bogatstva

Endrju Karnegi osnivač konglomerata Steel Corporation napisao je knjigu Jevanđelje bogatstva (The Gospel of Wealth) u kojoj je izneta klasična izjava korporativne socijalne odgovornosti. Njegov stav se bazirao na dva principa:

  • principu dobročinstva po kome su srećniji pojedinci dužni da pomognu manje srećnim članovima društva i
  • principu starateljstva po kome poslovni ljudi i bogati pojedinci gledaju na sebe kao na čuvare, držeći svoje posede pod starateljstvom za dobrobit čitavog društva.

Zajedničko za oba principa je da su gledala na vlasnike preduzeća kao na roditelje u odnosu na (detinjaste) zaposlene i potrošače što je bila i jedna od glavnih kritika Jevanđelja iako postoje mnogi primeri korišćenja ovog principa i danas.


Kritike Jevanđelju

Najveće kritike upoćene Jevanđelju odnosile su se na to da je održavao status quo i štitio poslovanje od drugih oblika pritisaka. Takođe, termin socijalna odgovornost je bio nedovoljno definisan, dozvoljavao je individualna tumačenja što je omogućavalo poslovnim rukovodiocima da sami biraju socijalne obaveze svoje korporacije.

Odnosno pojam korporativna odgovornost je postao privid za proturanje ličnih vrednosti nekolicine moćnih pojedinaca.


Milton Fridman

Američki ekonomista Milton Fridman je osamdesetih godina prošlog veka u vreme kada se poslovni svet suočio sa rastom energenata i troškova zbog usklađivanja sa zakonima donetim da se smanji zagađenje, zaštite potrošači i osiguraju jednake mogućnosti i uz istovremen rast inflacije i nacionalnog duga (usled Vijetnamskog rata) izneo je sledeću tvrdnju: "Postoji jedna i samo jedna socijalna odgovornost poslovanja: koristiti njena sredstva i energiju u aktivnostima koje su osmišljena da povećaju njene profite, sve dok ostaje u okviru pravila igre... i angažuje se u otvorenoj i slobodnoj konkurenciji, bez laži i prevara."

Po njemu preduzeća treba da proizvode robu i usluge a da rešavanje socijalnih problema ostavljaju pojedincima i Vladi, odnosno da je osnovna odgovornost poslovanja da maksimizira profit. On, takođe, smatra da zvaničnici u organizacijama nisu u poziciji da utvrđuju relativnu hitnost socijalnih problema kao ni količinu sredstava koje preduzeće treba da izdvoji za neki problem.


Koncept - prosvetljeni lični interes i čelični zakon odgovornosti

Ovaj koncept predstavlja ideju da je u najboljem interesu organizacije da se ponaša na način za koji zajednica smatra da društveno odgovoran.
 
Kit Dejvis je rekao da postoji čelični zakon odgovornosti koji kaže da „Oni koji ne koriste moć, na za društvo, odgovoran način, imaju izgleda da tu moć tokom vremena izgube". To znači da su prosvetljeni lični interesi organizacija da budu socijalno odgovorne, ili da reaguju na društvene snage.


Korporativno društveno osećanje i učinak

Proučavanje korporativnog društvenog osećanja razvija se u dva pravca. Sa jedne strane proučava kako individualne kompanije reaguju na socijalna pitanja, umesto da pokušavaju da odrede svoju konačnu društvenu odgovornost a sa druge bavi se silama koje određuju socijalna pitanja na koja kompanije moraju da reaguju.

Korporativni društveni učinak predstavlja teoriju socijalne akcije koja obuhvata društvene principe, procese i politike. Prema ovoj teoriji, društvenu odgovornost oblikuju ekonomski, pravni i etički principi.

Šta je etika?

Etika je nauka koja proučava kako naše odluke utiču na druge ljude. To je nauka o ljudskim pravima i dužnostima, moralnim načelima koja ljudi primenjuju prilikom donošenja odluka i prirodi odnosa između ljudi.


Nivoi etničkih pitanja

Etička pitanja se redovno javljaju ne samo u poslovanju već i u drugim aspektima života. Četiri osnovne kategorije etike su: društvena, svih interesnih grupa (stejkholdera), unutrašnja politika i lična.

Na društvenom nivou postavljaju se pitanja o osnovnim institucijama u nekom društvu. Pitanja koja se tiču stejkholdera odnose se na odnos organizacije prema spoljašnjim grupama na koje ima uticaja svojim odlukama i na to kako da se stejkholderi odnose prema organizaciji. Unutrašnja politika se bavi prirodom odnosa između kompanije i zaposlenih, dok se na nivou ličnih postavljaju pitanja kako ljudi treba da se ophode jedni prema drugima.


Instrumenti etike

Osnovni pojmovi etike su: vrednost, prava, obaveze, pravila i odnosi.

Vrednosti predstavlja relativno trajne želje koje same po sebi izgledaju dobre. Prava su zahtevi koji dozvoljavaju osobi da preuzme određenu akciju. Obaveze predstavljaju zaduženja da se preduzmu određeni koraci ili poštuje zakon. Moralna načela su pravila ponašanja koja se često prihvataju kao vrednosti. Međuljudski odnosi se odnose na vezu među ljudima. Opšta moralnost predstavlja skup moralnih načela koji reguliše obične etičke probleme. Noviji teoretičari iz opšte moralnosti tj. moralnosti pravila i pravce izvode pretpostavke da postoje dve struje o teoriji morala. Jedna je perspektiva pravde koja je tipična za muškarce, dok je druga perspektiva brige - koja je tipična za žene.


Primenjivanje etike 

Prama Lori Neš postoji 12 pitanja koja se koriste za ispitivanje etike poslovne odluke.

  1. Da li ste tačno definisali problem?
  2. Kako biste definisali problem da se nalazite na suprotnoj strani?
  3. Kako je došlo do ove situacije?
  4. Kome i čemu ste vi kao ličnost i član korporacije odani?
  5. Kakva vam je namera u donošenju odluke?
  6. Kako se ova namera poredi sa mogućim rezultatima?
  7. Koga može odluka ili akcija da povredi?
  8. Možete li da prodiskutujete o problemu sa zainteresovanim stranama pre nego donesete odluku?
  9. Da li ste ubeđeni da će vaša odluka biti validna i nakon dužeg vremena?
  10. Da li biste bez rezervi mogli da iznesete svoju odluku pred šefom, upravnim odborom, porodicom i društvom u celini?
  11. Kakav je simboličan potencijal vaše akcije ako (ne)bude shvaćena? i
  12. Pod kojim biste uslovima dozvolili izuzetke od vašeg stava?

Relativizam

Kada govorimo o etici, moramo da spomenemo i pojam relativizam i njegov odnos sa etikom.

Moralni relativizam predstavlja ideju prema kojoj ne možemo da odlučujemo o ispravnom i pogrešnom na bilo koji racionalan način.

Naivni relativizam je najrasprostranjeniji. Prema njemu svako ljudsko biće je samo po sebi standard po kome se njegova dela mera.

Kulturni relativizam tvrdi da je moralnost je povezana sa određenom kulturom, društvom i zajednicom, takođe tvrdi na nema standarda po kojima možemo da sudimo o moralnosti neke kulture.

Izazovi relativizma pokazuju dubinu i složenost etike. Postoji iskušenje da se prihvati lakši put koji nam relativizam nudi. Ali kada jednom prihvatimo da je etička komponenta menadžmenta značajna onda nema bežanja od problema.


Smatrate da je ova lekcija korisna?  Preporučite je. Broj preporuka:13


Molimo Vas unesite svoje podatke i dobićete pristup besplatnim lekcijama.

Ime: 
Prezime: 
Email: