BAZA ZNANJA

Kurs: - Poslovno pravo

Modul: Poslovno pravo

Autor: Nevena Milutinović

Naziv jedinice: Uvod u pravo, pojam i predmet poslovnog prava

Nastanak poslovnog prava

Poslovno pravo predstavlja relativno novu disciplinu, nastalu poslednjih decenija XX veka. Iako se tema pravne regulacije poslovanja prožimala kroz radove različitih stručnjaka, od ekonomista do pravnika, ono je tretirarano kao sastavni deo postojećih naučnih disciplina, uglavnom kao privredno ili trgovinsko pravo. Pojava poslovnog prava, vezuje se za prostor Sjedinjenih Američkih Država, zemlje koja je praktikovala Common Low pravni sistem. Usled dinamičnog procesa razvoja i sve većeg usložnjavanja interakcije između poslovnih subjekata, praksa je počela da nameće potrebu za detaljnijim proučavanjem i pravnim tumačenjem ovih odnosa. Postojeće grane prava, pokušale su da daju odgovore, ali forma i način pravne regulacije ovih odnosa, više nije bio adekvatan, pa je poslovno pravo počelo da se tretira kao posebna naučna disciplina koja treba da pruži odgovore na brojne poteškoće koje se javljaju u poslovanju.

Sa druge strane, osnovi poslovnog prava sežu daleko u prošlost i vezuju se za razvoj trgovinskog prava. Kao preteča poslovnog prava, trgovinsko pravo ima dugu istoriju koja počinje sa pojavom prvih trgovinskih odnosa. Sa razvojem informacionih tehnologija, širenjem interneta i usložnjavanjem poslovnih odnosa, javlja se potreba za novim principima i pravilima, koja će dati odgovor na nove izazove, na koje dosadašnja pravna teorija i praksa nije uspela da odgovori.

Pojam i predmet poslovnog prava

Termin poslovno pravo potiče iz američke tradicije, gde se termin Business Law koristio kao sinonim za trgovačko pravo. Sa razvojem poslovnog prava, ovaj termin biva obogaćen dodatnim sadržajima i dobija svoje pravo značenje. Ipak, kod nas, kao i u svetu, ovaj termin se često koristi kao sinonim za druge grane prava. Stoga se može zakjučiti da će za puno razumevanje značenja termina poslovno pravo, biti potrebno isto onoliko vremena, koliko i stručnjacima da definišu i omeđe područje poslovnog prava.

Poslovno pravo predstavlja skup pravnih pravila, normi i institucija, kojima se obuhvataju činjenice, radnje i aktivnosti koje se odnose na poslovanje. Predmet pravne regulacije poslovanja mogu biti: pravno okruženje poslovanja, ugovorni odnosi poslovnih subjekata, različite privredne transakcije, radni odnosi, državna regulativa, pitanje imovinskih odnosa i njihove zaštite itd. Neodvojivi deo poslovnog prava predstavlja i etika i etičke dileme koje se javljaju u regulaciji poslovnih odnosa, pa sastavni deo poslovnog prava predstavljaju i etičke norme i i rešenja.

Bez obzira na različite interpretacije, možemo reći da poslovno pravo predstavlja skup pravnih normi, institucija i principa kojima se regulišu poslovni odnosi koji nastaju između različitih privrednih subjekata. Ovako široka definicija poslovnog prava, obuhvata različite stvari, radnje, aktivnosti, činjenice, prava i obaveze koje se pojavljuju pri praktikovanju rezultata. U tom smislu, poslovno pravo se odnosi na sve tri faze poslovanja, od proizvodnje, preko distribucije pa sve do potrošnje, i obuhvata sve subjekte koji se u različitim ulogama pojavlju u poslovanju.
Ipak, s obzirom na relativno kratko postojanje, ova grana još uvek nije dovoljno afirmisana te njen predmet nije dovoljno definisan. Sa jedne strane imamo naučnike i autore koji osporavaju opravdanost postojanja poslovnog prava kao naučne discipline, dok sa druge strane postoje oni, koji pokušavaju da razviju argumentaciju koja opravdava postojanje poslovnog prava kao posebne discipline. Specifičnost ovog trenutka je što je poslovno pravo, nauka u nastajanju, čiji temelji se razvijaju pod pritiskom intenzivnog razvoja i dinamičnog procesa usložnjavanja poslovnih odnosa. Druga glavna odlika definisanja poslovnog prava kao posebne pravne discipline predstavlja širok i raznolik predmet kojim se bavi, što naučnicima znatno otežava posao. Treća specifičnost ovog prava, ogleda se u postojanju dimenzije poslovne prakse koja je jedan od najvažnijih izvora poslovnog prava. S obzirom na sve navedeno, poslovno pravo iziskuje poseban prostor u pravnoj nauci kako bi se na pravi način regulisala i izgradila pravila poslovanja.

Izvori poslovnog prava

Izvori poslovnog prava mogu biti međunarodni i nacionalni. Nacionalni izvori poslovnog prava su: zakoni, podzakonski akti, pravna pravila, poslovna praksa i običaji, ugovori itd. Sa druge strane tu su međunarodni propisi kao što su: međunarodne konvencije, preporuke, direktive i međunarodno pravo.

Zakoni predstavljaju najvažniji izvor poslovnog prava. Njime se reguliše materija koju poslovno pravo obuhvata. Zakone donose zakonodavni organi jedne zemlje. U slučaju Srbije to je Skupština Republike Srbije i oni moraju biti usklađeni sa ostalim zakonima i Ustavom. Kao izvor poslovnog prava, mogu se pojaviti sledeći zakoni o preduzećima, o zadrugama, o trgovini, antimonopolski zakoni, zakon o spoljnoj trgovini, zakon o berzama i berzanskom poslovanju, zakon o menici, zakon o intelektualnoj svojini, autorskom pravu i srodnim pravima itd.

U okviru zakonskih akata donose se brojne uredbe, pravilnici, odluke, rešenja, naredbe i preporuke koje postaju pravno obavezujuće, a koje zapravo predstavljaju podzakonske akte kojima se detaljnije regulišu mnoga pitanja vezana za poslovanje, poslovne odnose, subjekte i procese. Njima se regulišu poslovna pitanja i detaljnije pojašnjavaju zakonska rešenja za određenu oblast. Njih takođe donosi Skupština, ali mogu biti usvojeni od strane lokalne samouprave.

Međunarodne konvencije i preporuke, kao i različti bilateralni i multilateralni ugovori koje jedna zemlja ratifikuje u Skupštini, takođe predstavljaju važan izvor poslovnog prava. U slučaju Srbije ovo je od posebnog značaja, s obzirom na proces pridruživanja Evropskoj uniji. Preporuke i deklaracije koje propisuje Evropska unija nameću se kao najznačajniji izvor prava, jer u slučaju Srbije, imamo paralelan proces transformacije celokupnog privrednog sistema, izmene zakonodavne regulative i definisanje nekih oblasti koje su ranije bile nepokrivene. Stoga je važna činjenica da propisi Evropske unije značajno utiču na nacionalno zakonodavstvo, kao i da će u perspektivi oni imati primat nad domaćim zakonodavstvom. Slična je situacija i sa drugim međunarodnim institucijama i organizacijama čiji smo članovi ili čiji članovi želimo postati. Kao zajednica koja je inicijalno predstavljala ekonomsku zajendicu naroda, EU reguliše pitanja vezana za opšte poslovanje, konkurenciju, nelojalnost itd. Međunarodne konvencije mogu biti univerzalne i regionalne.

Ugovori predstavljaju značajan izvor poslovnog prava kada je reč o regulisanju pravnih odnosa, pravni promet intelektualne svojine itd. Njima se prenose i uređuju prava i odgovornosti, i reguliše pravni odnosi između dva ili više subjekata. Poseban izvor prava predstavljaju međunarodni ugovori.

Pravna pravila takođe nastaju u skladu sa postojećim zakonskim okvirom, ali su u odnosu na zakone promenjivija.

Poslovni običaji predstavljaju praksu i način poslovanja poslovnih subjekata i takođe mogu biti izvor poslovnog prava. Vremenom ova fomra isčezava jer se polje regulisnaih odnosa širi i ostaje sve manje nedefinisanih situacija. Oni mogu biti opšti i lokalni (teritorijalni princip), ili opšti, posebni (sadržajni princip). Sa sve značajnijim uticajem integracionih procesa, neke oblasti poslovnog prava, kao što je na primer elektronsko poslovanje, mogu za izvor imati međunarodne običaje.

Uzanse su posebna vrsta kodifikovanih trgovinskih običaja, koji takođe mogu biti izvor prava, ali kao izvor imaju veću snagu u hijerarhiji pravnih izvora. Uzanse mogu biti opšte i posebne, u zavisnosti od opsega na koji se odnose. Tako se opšte uzanse odnose na sve oblasti poslovanja, dok su posebne one kojima se reguliše jedan deo poslovanja.

Sudska praksa takođe predstavlja potencijalni izvor prava, iako se sudska praksa neretko osporava kao mogući izvor prava. Ovaj izvor prava može biti posebno interesantan kada govorimo o slučajevima gde se rešenje nije moguće naći u pravnim propisima. Naravno, u slučaju Amerike i zemalja koje karakteriše Common Law sistem, situacija je unekoliko drugačija. Ove zemlje odluke sudova prihvataju kao obavezujuće.

Pravna nauka, takođe predstavlja jedan od izvora prava iako ne direktan. Ona, iako posredno, utiče na pravo kao i stavove sudija i pravnika u poslovnim organizacijama.

Poslovno pravo i pravna nauka 

S obzirom na svoju prirodu, poslovno pravo nužno je povezano sa pravnim sistemom i ostalim pravnim granama. Poslovno pravo se tako prepliće i dopunjava pravnim postulatima definisanim ostalim pravnim granama, kao što su ustavno, upravno, finansijsko, radno, krivično pravo, građansko, obligaciono pravo, a u poslednje vreme i sa kompjuterskim, elektronskim poslovnim pravom, kao i međunarodnim pravima.  

Poslovno pravo iz Ustavnog prava crpi one postulate koji su proistekli iz određenih društvenih i političkih odnosa. U tom smislu, za definisanje poslovnog pravna, važno je ustavno određenje tipa društveno - ekonomskih - političkih odnosa, te ono predstavlja polaznu osnovu i okvir u kome se definiše poslovno pravo. U slučaju Srbije, ovo je važno iz perspektive postkomunističke zemlje, koja se je u poslednjoj deceniji u procesu transfomacije iz socijalističkog načina uređenja (socijalistički način privređivanja, državna svojina itd.) u modernu državu demokratske orijentacije koja postaje tržišto orijentisana i potpuno deregulisana.

Kada je u pitanju upravno pravo, njime se reguliše javna/državna uprava i njena organizacija: pitanje delatnosti, nadležnosti itd. Za poslovno pravo, oblast upravnog prava važna je zbog regulsanja odnosa poslovnih subjekata u interakciji sa državnim organima.

Finansijsko pravo reguliše prikupljanje, čuvanje i raspodelu sredstava koja služe za zadovoljenje određenih potreba. U slučaju poslovnog prava, finansijsko pravo igra važnu ulogu jer reguliše oblast finansijskog poslovanja pa je međusobna uslovljenost ova dva prava velika.

Radno pravo reguliše oblast radnih odnosa, od zasnivanja radnog odnosa, radnog vremena, zaštite na radu itd. Kako je oblast poslovanja nužno obeležena radnih odnosima, ovo pravo predstavlja važnu kariku u upotpunjavanju poslovnog prava.

Krivično pravo reguliše oblast krivičnih dela i propisuje sankcije. Za poslovno pravo, najvažnije je materija kojom se regulišu privredni delikti, ali i oblast organizovanog kriminala, korupcija, reketiranje itd.

Građansko, imovinsko pravo reguliše pitanje robnih odnosa i može biti stacionarno i obligaciono. Za razliku od građanskog prava, poslovno pravo reguliše osim imovinskih i druge odnose koji nastaju pri poslovanju.

Obligaciono pravo odnosi se na prava i obaveze, neposredno ili posredno imovinske prirode. Ono obuhvata pravne propise o ugovorima, štetama, neosnovanom bogaćenju itd. Važnost obligacionog prava za poslovno pravo ogleda se i u razvoju posebnog privrednog obligacionog prava, koji se bavi samo obligacijama u oblasti privrede.

Sa razvojem informacionih tehnologija i interneta, dolazi do pojave kompjuterskog prava koje reguliše odnose nastale razvojem i primenom kompjuterske tehnologije, pre svega zaštitom hardvera i softvera, kompjuterske ugovore, itd.

Pravo intelektualne svojine je još jedna, dopunjujuća grana prava, koja zajedno sa poslovnim pravom, nadopunjuje oblast zaštite intelektualne svojine i pravnog prometa intelektualne svojine (bavi se pronalascima, tehničkim unapređenjima, autorskim delima itd).

Možda najznačajnije za poslovno pravo je pravna grana koja reguliše oblast trgovinskih odnosa, statusno trgovinsko i ugovorno trgovinsko pravo. Isprepletanost trgovinskog i poslovnog prava je velika, pa se neretko poslovno pravo često shvata delom trgovinskog prava. Osnovna razlika leži u tome što se trgovinsko pravo pre svega odnosi na subjekte trgovine, dok su subjekti poslovnog prava ne moraju nužno biti u trgovinskom odnosu.
Elektronsko poslovno pravo reguliše pitanja elektronskog poslovanja (elektronska trgovina, poslovanje korišćenjem informacionih tehnologija, elektronsko plaćanje, elektronski potpis itd.).

Važan izvor poslovnog prava čine i međnarodni propisi, najpre međunarodno privatno i javno pravo, pa i međunarodnim privrednim i međunarodnim poslovnim pravom (trgovinsko, transportno). Za poslovno pravo, ovi dokumenti važni su za situacije u kojima poslovanje podrazumeva element inostranosti.

Popis aktuelnih zakonskih rešenja i propisa iz oblasti poslovnog prava na teritoriji Republike Srbije

• Zakon o privrednim društvima, 2004
• Zakon o registraciji privrednih subjekata, 2004
• Zakon o preduzećima, 1996
• Zakon o postupku za upis u sudski registar, 1994
• Uredba o upisu u sudski registar, 1997
• Zakon o agenciji za privatizaciju, 2001
• Zakoni o privatizaciji, (2001-2007)
• Zakon o patentima, 2004
• Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, 2006
• Zakon o trgovini, 1993
• Zakon o zaštiti konkurencije, 2005
• Kodeks korporativnog upravljanja, 2006
• Kodeks poslovne etike, 2006