Utisci korisnika

Želeo bih da Vam se zahvalim na Vašoj brzoj pošiljci, sertifikatu i novom kursu, koji sam juče preuzeo putem Post-expresa. Još jedanput Vam se zahvaljujem na Vašoj profesionalnosti.…

"Ovo je pravi vid doškolovavanja za sve one koji nemaju uslova za redovno školovanje ili su prezauzeti. Nije teško za one koji hoce . Uz vas je i moj sin od 9 godina nesto naučio.…


Kompletna lista utisaka

Testiranje online

Arhitektura računara

Za one koji žele da znaju više.

Windows OS

Ovo bi svakako trebalo da probate.

Odnosi s javnošću

Koliko znate PR?

Pogledajte još neke od testova

Newsletter

Ukoliko želite da Vas redovno obaveštavamo o novostima sa Link eLearning sajta prijavite se na našu newsletter listu.

Ime:

Prezime:

Email:


Anketa

Arhiva anketa

BAZA ZNANJA


Kurs: ECDL IT

Modul: Hardver

Autor:

Naziv jedinice: Ulazni uređaji


Materijali vezani uz ovu lekciju:

- Test ulazni uređaji
- Ulazni uređaji (PDF dokument)



Ulazni uređaji

Ulazni uređaji su delovi hardvera koji omogućavaju unošenje novih podataka i zadavanje komandi računaru.

Tastatura

Tastarura je jedan od najstarijih ulaznih uređaja, koji je u širokoj upotrebi i danas. Računarska tastatura je napravljena po ugledu na tastature pisaćih mašina, ali pored alfanumeričkih tastera, sadrži i dodatne funkcijske tastere koji omogućavaju lakši rad na računaru. Standardna tastatura ima 104 tastera pomoću kojih se mogu otkucati slova, brojevi, specijalni znaci i zadati određene naredbe, a postoje i tastature koje imaju i do 130 tastera. Svaka tastatura se sastoji od:

·     Alfanumeričke tastature, najveće grupe tastera, koja sadrži sva slova, brojeve, interpunkcijske i ostale specijalne znake,

·     Numeričke tastature, koja sadrži sve cifre i tastere sa osnovnim računskim operacijama, i

·     Funkcijskih tastera, koji izvršavaju različite naredbe.

Tastature se povezuju sa kućištem preko PS/2 ili USB porta. Postoje i bežične tastature koje sa računarom komuniciraju putem radio-talasa. Ove tastature nisu fizički vezane za kućište, komfornije su za rad u pogledu mobilnosti i smanjuju šumu kablova koja se može pojaviti na i iza radnog stola.

Tastatura na donjem delu može imati nožice koje omogućavaju podizanje zadnjeg dela, i naslon za ruke na prednjem delu, što olakšava upotrebu. Poseban komfor pružaju ergonomske tastature, kod kojih je gornji deo alfanumeričke tastature blago izvijen ka unutra, i omogućava prirodniji položaj ruku pri kucanju. Ovo smanjuje naprezanje, zamor i mogućnost povrede pri dugotrajnom kucanju.

Miš i trekbol (trackball)

Pojava miša napravila je revoluciju u korišćenju računara. Prvi miš konstruisan je 1970. godina, a popularizovala ga je kompanija Apple osamdesetih godina prošlog veka. Zajedno sa Grafičkim korisničkim interfejsom (Graphical User Interface, GUI) umnogome je olakšao korišćenje računara i približio ga običnim korisnicima. Do tada, upravljati računarom je bilo moguće samo preko tastature, uz poznavanje komplikovanih tekstualnih naredbi.

Po principu rada, razlikujemo mehaničke i optičke miševe. Mehanički miševi sa donje strane imaju kuglicu, koja svojim pokretanjem rotira sve osovine u mišu, na osnovu koji se čijih polozaja se određuje položaj pokazivača na ekranu. Optički miševi sadrže LED i foto-diode, koje određuju ovu poziciju na osnovu svetlosti odbijene o podlogu. Sa usavršavanjem tehnologije proizvodnje i padom cena, optički miševi sve više zamenjuju mehaničke, koji su teži, otvoreni (pa im se u unutrašnjosti skuplja prljavština koju s vremena na vreme treba čistiti) i neprecizniji. Mana optičkih miševa je što se ne mogu koristiti na providnim i površinama iste boje kao i svetlost koju diode proizvode.

Trekbol je modifikacija miša, kod koje se kuglica koja služi za promenu položaja pokazivača nalazi na gornjem delu i pomera se palcem, kažiprstom ili dlanom. Trekbol je naročito koristan u kompjuterskom dizajnu.

Kao i tastature, miševi se sa računarom povezuju preko PS/2 ili USB porta na zadnjem delu kućišta, a postoje bežični miševi, kao i ergonomski miševi koji bolje prate oblik ljudske šake. Postoje i miševi koji su po svom obliku namenjenii levorukim osobama.

Bez obzira na tip i oblik, gotovo svi miševi imaju dva tastera, primarni i sekundarni, levi i desni (funkcije ovih tastera se mogu programski zameniti). Postoje miševi i sa većim brojem tastera (3, 4, itd.) koji se mogu programirati da izvršavaju različite akcije (pokretanje neke aplikacije, specifična upotreba u kompjuterskim igricama, itd.), i sa jednim ili dva točkića na vrhu koji zamenjuju korišćenje horizontalnog i vertikalnog klizača na ekranu.

Džojstik (joystick) i džojped (joypad)

Džojstik i džojped su uređaji prvenstveno namenjeni korišćenju u računarskim igricama. Drže se jednom ili obema rukama, imaju mogućnost pomeranja u 2 ili 3 dimenziije, i sa računarom se povezuju preko USB porta.

 

Slika 4. Džojstik i džojped

Tablet

Tablet je periferni uređaj koji se sastoji od ravne podloge koja ima gornju površinu osetljivu na pritisak i pisaljki različitog oblika. Koristeći tablet i programe koji ga podržavaju (PhotoShop, Corel Painter), dizajnerima je omogućeno lakše crtanje, “direktno na računaru”. Pisaljke ne ostavljaju trag na samoj podlozi, ali služe za jednostavnije kreiranje oblika nego pomoću miša i standardnih alatki dizajnerskih alata.

 

Slika 5. Tableti

Svetlosna olovka (light pen)

Svetlosna olovka se koristi u kombinaciji samo sa CRT monitorima. Služi za ukazivanje na željeno mesto na ekranu, a može da posluži i za crtanje. Princip rada zasnovan je na vrhu svetlosne olovke, koji može da detektuje male promene u osvetljenosti mesta u koji je uperena. Široka upotreba svetlosne olovke nije zaživela zbog neprirodnog, uspravnog položaja u kojem korisnik treba da drži nadlakticu da bi koristio olovku.

Skener

Skener je veoma rasprostranjen uređaj koji se koristi za prenos podataka iz realnog u računarski svet. Pomoću elektronskih senzora stvaraju digitalnu sliku dvodimenionalnih ili trodimenzionalnih objekata (3D skeneri). Sa računarom se povezuju preko USB porta. Pri izboru skenera treba obratiti pažnju da on bude lak za upotrebu, kao i na kvalitet dobijene slike i brzinu rada.

 

Slika 6. Skener

Mikrofon i sitemi za prepoznavanje glasa

Mikrofoni se mogu koristiti samostalno, kao uređaji za pravljenje digitalnih audio-zapisa, ali se mogu koristiti i kao delovi sistema za prepoznavanje glasa. Takvi sistemi se koriste za automatsku konverziju ljudskog govora u tekst ili kao alternativne metode za upravljanje računarom. Sistemi za prepoznavanje glasa predstavljaju budućnost upotrebe računara, jer je čoveku mnogo prirodnija glasovna komunikacija, nego upotreba bilo kod ulaznog uređaja. Trenutni problemi koji postoje na tom polju vezani su za nemogućnost računara da prepozna različite boje i intonacije ljudskog glasa, kao i broj reči i fraza koje može da razume. Sistem se posle početnog perioda “obuke” može “naučiti” da reaguje na određeni glas, ali su ipak potrebne neke univerzanije metode prepoznavanja, što će neumitno pojednostaviti upotrebu računara.

Web kamera

Web kamere su male digitalne kamere, čije slike ili video zapisi se mogu prenositi putem WWW, programa za video-konferencije i ćaskanje. Najčešće se postavlja na vrh monitora. Sa razvojem tehnologije i povećanjem brzine prenosa podataka, snimci su sve kvalitetniji, i web kamere će u budućnosti postati standardni deo računarske konfiguracije.

 

Slika 7. Web kamera

Digitalni foto-aparat i kamera

Digitalni foto-aparati i kamere rade što i klasični aparati, stvaraju slike i video snimke, ali ne na srebro-nitratnom filmu koji se mora razviti, nego u digitalnom formatu, smeštene u flash memoriji uređaja, koja se može proširiti. Odlikuju ih male dimenzije. Većina digitalnih foto-aparata može da služi za snimanje i slika i zvuka i video materijala, a na zadnjoj strani ima displej koji se koristi za pregledanje napravljenih snimaka. Možemo ih pomoću USB kabla povezati sa računarom, prebaciti snimke  i dalje ih obrađivati ili štampati. Poznati su digitalni foto-aparati kompanija Nikon, Canon, Kodak, Olympus.

 

Slika 8. Digitalni foto-aparat

Bar-kod čitač

Bar-kod čitač je uređaj koji pomoću svetlosnog izvora (LED diode ili lasera) “čita” bar-kodove odštampane na različitim površinama. Mogu biti u obliku predviđenom za držanje u ruci, u obliku olovke ili fiksirani.

 

Slika 9. Barkod čitač


Smatrate da je ova lekcija korisna?  Preporučite je. Broj preporuka:6


Molimo Vas unesite svoje podatke i dobićete pristup besplatnim lekcijama.

Ime: 
Prezime: 
Email: