BAZA ZNANJA

Osnovna pitanja menadžmenta u preduzetničkom biznisu su usmerena na:

–        Menadžment funkcije,

–        Stilove menadžmenta,

–        Principe efikasnog menadžmenta,

–        Probleme preduzetnika i načini njihovog rešavanja u cilju efikasnog funkcionisanja biznisa

Menadžment u preduzetničkom biznisu podrazumeva sposobnost (veštinu) preduzetnika da vodi (rukovodi) i motiviše ljude tako da oni ostvaruju maksimum prilikom realizovanja definisanih ciljeva određenog biznisa. Planska funkcija obezbeđuje pogled u budućnost a organizovanjem se definišu načini upotrebe resursa. Rukovođenje u preduzetništvu podrazumeva i dobro slušanje Kontrola je definisanje procedura koje omogućavaju održavanje biznisa na pravom putu (uspeha). Ljudski resursi su kritični faktor efikasnosti (proslaviti ili uništiti).

Ključ preduzetničkog uspeha leži u sposobnosti preduzetnika da svoje saradnike u biznisu “privoli” da dele njegovu viziju biznisa i u praksi je konkretno i sprovode.

Definisanje sopstvenog menadžment stila u preduzetništvu

Ne postoji jedan menadžment stil koji je univerzalno prihvatljiv za sve ljude i primeren svim situacijama.

1. Autokratski stil – “ja ću reći šta će se raditi, jer ja sam gazda”
2. “benevolentni” autokratski stil – “ja ću reći šta će se raditi, jer će to biti bolje za sve nas”
3. Konsultativni – “ja ću odlučiti, ali ću sa vama prodiskutovati celu stvar, jer želim da imam vaše mišljenje”
4. Participativni – “odlučujemo zajedno, ali svi glasovi nisu podjednako važni”
5. Konsenzus stil – “problem treba prodiskutovati, sve dok se ne složimo u odluci”
6. Laissez-faire stil – “radite šta god želite” (kompletna odgovornost se prepušta saradnicima)

Uloga menadžmenta

Menadžment ili upravljanje je neprekidan proces kojim se usmerava aktivnost u privređivanju poslovnog sistema, sa namerom da se ostvare ciljevi poslovanja.

Prema profesoru Milisavljeviću “menadžment je proces objedinjavanja i usmeravanja pojedinačnih izvora neophodnih za obavljanje poslovnih aktivnosti”. Zato osnovna uloga menadžmenta je da uskladjuje i koordinira sve podsisteme i njihive aktivnosti, kao i da ih dovede u skladan odnos sa okruženjem.

Upravljanje se sastoji od četiri ključne funkcije:

-          planiranja,

-          organizovanja,

-          rukovodjenja i

-          kontrole ili nadzora.

Planiranje pretpostavlja utvrđivanje ciljeva poslovanja, kao i načina i sredstava njihovog ostvarenja.

Planiranje se zasniva na aktivnostima:

-         razumnom i blagovremenom donošenju planova,

-         racionalnom korišćenju sredstava i vremena,

-         prikupljanju potrebnih podataka i informacija,

-         fleksibilnom planiranju sa rezervnim varijantama u slučaju nepredviđenih tokova događaja,

-         uključivanju većeg broja aktera u proces planiranja itd.

Organizovanje znači pravilno raspoređivanje i podelu aktivnosti u pravcu dostizanja utvrđenih ciljeva.

Aktivnosti organizovanja su:

-         uspešno koordiniranje sredstava i ljudi,

-         izbor kvalitetnih kadrova u pogledu stručnosti i upotrebljivosti,

-         usklađivanje delovanja različitih celina u pravcu zajedničkih ciljeva.

Rukovođenje predstavlja motivisanje i usmeravanje članova poslovnog sistema za postizanje planiranih ciljeva. U funkciji rukovođenja osnovne aktivnosti su usmerene na ljudski faktor. Uspešnost u rukovođenju zavisi od:

-         pozitivnog odnosa prema radu učesnika u procesu upravljanja,

-         davanje zadataka sa potpunim informacijama i očekivanjima od učesnika u radnom procesu,

-          odavanja priznanjna za uspešno obavljen rad,

-          podsticanje na rad ličnim aktivnostima i slično.

Kontrola je poslednja faza upravljanja kojom se meri korektnost ostvarenja ciljeva, zasnovana na aktivnostima:

-         prikupljanja informacija o kvalitetu usluga,

-         poređenja postignutog kvaliteta sa utvrđenim merilima,

-         analiziranja utvrđenih merila,

-         utvrđivanju novih zadataka na osnovu dobijenih povratnih informacijama i slično.

Preduzetništvo

Za razliku od menadžmenta koji se odnosi na oblik i način upravljanja poslovnim sistemom, preduzetništvo je vizionarski posao, gde preduzetnik mora da ima viziju budućnosti. Vizija je prvi korak u preduzetničkom poduhvatu, nakon kojeg sledi formiranje ciljeva u vidu poslovne politike i na kraju strategija kao način za postizanje ciljeva formulisanih razvojnom politikom.

Razvoj preduzetništva u svim privrednim granama obeležile su osamdesete godine i to prvenstveno u SAD-u. Nakon toga usledio je proces prenošenja u druge države, prvo u Japan a zatim i u neke evropske zemlje. Poslednjih 20 godina intenzivirana su  ekonomska i druga istraživanja o ulozi preduzetništva u privrednom razvoju. Prepoznavanje poslovne prilike, koja je vrlo često skrivena a ipak tako blizu je osnov za početak preduzetničkog poduhvata i njegovog realizovanja. Preduzetničke firme su uglavnom male koje raspolažu sopstvenim kapitalom, za razliku od menadžera koji upravljaju tuđim kapitalom, pa je samim tim i njihov rizik veći.

Razvoj preduzetništva moguć je gotovo u svim područjima i oblastima. Poseban značaj preduzetništva u razvoju privrednih aktivnosti vidljiv je u šansi pokretanja aktivnosti u manje razvijenim područjima.

Razvoju preduzetništva potrebnoje:

-         dati podršku pri preduzetničkim pokušajima u vidu saveta i pojedinih stručnih znanja,

-          pomoći u vrednovanju potencijala i njegovih šansi,

-         omogućiti potporu u vidu intelektualne i druge infrastrukture,

-          stvoriti preduzetničku klimu,

-          regulisati zakonske propise u cilju stimulacije i slično.

Kao osnovni razlog sporog ekonomskog razvoja svih oblika privrednih ali i neprivrednih delatnosti, gotovo uvek smo spremni da naglasimo da je to nedostatak novca ili nekih drugih materijalnih sredstava, ne shvatajući da pored toga postoji i nešto drugo. Otuda su se stvarale razne verzije  koje nisu u potounosti oslikavale suštinu preduzetništva. Najbolji primer  stvarnih  razlika između pretpostavki i istine izveo je Timmons u svom istraživanju i prikazao ih u obliku mitova i stvarnosti

MIT: Preduzetnik se rađa.

STVARNOST: Sve je više dokaza da uspešni preduzetnici ”nastaju” kao rezultat adekvatne kombinacije radnog iskustva, znanja i posedovanja odgovarajućih preduzetničkih veština.

MIT: Svako može da startuje biznis. Pitanje je samo sreće i odlučnosti. Sve što je potrebno jeste dobra ideja.  

STVARNOST: Ako želite da krenete sa nekim biznisom, bitno je ne samo spoznati šansu i definisati ideju, još je važnije tu ideju realizovati. Zbog toga treba razmišljati ne samo kao inventor, promoter ili menadžer, već kao preduzetnik. 

MIT: Preduzetnici su ”kockari”.

STVARNOST: Uspešni preduzetnici su veoma oprezni i znaju da upravljaju rizikom.

MIT: Bolje je u biznisu biti sam.

STVARNOST: Izuzetno je teško razvijati biznis radeći sam, posebno kad on dostigne nivo kada je nemoguće držati pod kontrolom sve njegove funkcije. Zbog toga,  uspešni poslovi češće imaju nekoliko osnivača.

MIT: Biti preduzetnik je jedini način da budete ”svoj gazda”, i potpuno nezavisni.

STVARNOST: Preduzetnik je daleko od idealnog stanja potpune nezavisnosti, jer  ima puno ”gazda” : investitori, kupci, dobavljači, kreditori, zaposleni radnici, familija, država.

MIT: Preduzetnici se suočavaju sa stresnijim situacijama i velikim pritiscima, zbog čega plaćaju veću cenu za svoj uspeh nego drugi. 

STVARNOST: Biti preduzetnik znači biti spreman na amortizovanje stresnih situacija. Međutim, diskutabilna je teza da je preduzetnički posao stresniji od ostalih poslova.

MIT: ”Ako imaš novac, imaš sve”.

STVARNOST: Novac je možda najmanje važan faktor uspeha nekog biznisa. Ako su ostali činioci uspeha već prisutni, novac će ih sigurno ”pratiti” u realizaciji biznisa.

MIT: Otpočinjanje biznisa je za mlade, energične i temperamentne osobe.

STVARNOST: Ovi kvaliteti su svakako važni, ali ima puno dokaza da starost ne predstavlja barijeru za otpočinjanje biznisa. U nekim slučajevima starost preduzetnika može imati određenih prednosti koje se odnose na dobro razvijeni network poslovnih partnera i prijatelja. Jedno istraživanje[1] je pokazalo da je 20% vlasnika biznisa starije od 40 godina, 55% su u 30-im godinama, dok je 25% bilo mlađe od 30 godina.

MIT: Preduzetnik je motivisan isključivo finansijskim rezultatima.

STVARNOST: Preduzetnik se rukovodi dugoročnom vizijom izgradnje stabile firme i realizacije definisanih poslovnih ciljeva pre nego ”instant” bogaćenjem. U tom kontekstu, veoma važni motivator njegovog poslovanja je osećaj činjenja nečeg što je ”korisno i vredno”. Novac se posmatra pre kao instrument i način da se ostvare definisani ciljevi.