BAZA ZNANJA

Kurs: - Elektronsko poslovanje

Modul: E-poslovanje u bankarstvu i drzavnoj upravi

Autor: dr. Aleksandar Stojanović

Naziv jedinice: Elektronsko bankarstvo

Elektronsko bankrastvo

Uvod

Od samog začetka E-Commerca u čitav posao uključene su i banke. U početku, one se pojavljuju kao nosioci kartičnog poslovanja, a zatim banke postaju aktivni učesnici u poslovanju preko Interneta. Pored direktnog poslovanja sa korisnicima platnih kartica banke sklapaju i ugovore o primanju kartica od strane trgovačke mreže (sa vlasnicima Internet prodajnih mesta).

Banke predstavljaju centralno mesto gde se finansijski zatvara poslovanje prebacivanjem sredstava sa računa kupca na račun prodavca i na taj način kompletira transakcija. Dakle, jedna od oblasti u kojoj je e-business naročito razvijen je e-banking. Ali počnomo redom...

Automatske klirinške kuće

Automatske klirinške kuće (Authomated Clearing House-ACH) su jedna od prvih formi kompjuterizacije između banaka. Javile su se šezdesetih godina XX veka u SAD, Engeskoj, Japanu, a originalni pristup zasnivao se na offline sistemima. Ovakvi samoautomatizovani sistemi omogućavali su brži i efikasniji transfer u odnosu              na predhodni papirni i bez online osnove. U početku se preko njih vrše redovna plaćanja kao što su premije osiguranja, otplate kredita, penzije, socijalna primanja i sl.

Elektronske klirinške komunikacije, koje po konceptu zamenjuju trenutnu vezu između banaka, uspostavljaju se danas za obavljanje krupnih i značajnih finansijskih transakcija. Ove vrste veza su novijeg datuma, a njihovi tipični primeri su elektronski klirinški sistemi velikih njujorških i londonskih banaka čiji promet ima ključnu poziciju u bankarskim aranžmanima. Pomenuti sistemi poznati su kao CHIPS (Clearing House Interbank Payment Systems) koji funkcioniše od 1980. i CHAPS (Clearing House Automated Payments Systems) koji funkcioniše od l983. Sistem CHIPS  je istovremeno prvi primer međubankarskog kliringa koji je mada primarno orjentisan na nacionalna plaćanja, sve više postajao usmeren na internacionalna plaćanja.

Automatske klirinške kuće, nastavak

Dakle, ACH je nacionalna mreža za prikupljanje i izdavanje kapitala koja omogućava infrastrukturu elektronskog plaćanja. Mreža radi preko ACH instrukcija koje sadrže:

•          Ime korisnika,

•          Broj računa,

•          Broj finansijske organizacije,

•          Iznos,

•          Datum transakcije.

U ACH jedna banka započinje transakciju, a druga je prihvata. ACH daje mogućnost plaćanja čekom.

Četiri primarna dela ACH procesiranja su:

•          Inicijator – osoba ili entitet koji započinje ACH transakciju preko ACH mreže.

•          Finansijska institucija inicijatora – započinje ulaz u ACH mrežu u ime inicijatora.

•          Primaoc – entitet koji prihvata plaćanje kao rezultat ACH transakcije.

•          Finansijska institucija primaoca – institucija koja prihvata ACH podatke od finansijske institucije inicijatora.

Swiching  centri

Kao specifično tehničko rešenje za obavljanje komunikacija u međubankarskim relacijama pojavljuju se veze koje se među bankama uspostavljaju preko swiching centara sa kojima su banke direktno povezane i preko kojih međusobno komuniciraju. Ovakvo rešenje za međubankarsku komunikaciju potrebno je za funkcionisanje sistema elektronskih plaćanja u maloprodaji (EFT/POS) i sistema samouslužnih šaltera (ATM) u koje je uključeno više banaka.

Preko međubankarskih komunikacija zasnovanih na swiching centrima odvija se funkcionisanje sistema samouslužnih šaltera i elektronskih plaćanja u maloprodaji.

SWIFT

SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) je svetsko udruženje međubankarskih finansijskih telekomunikacija osnovano u formi neprofitnog privatnog akcionarskog društva, da bi vremenom počelo zvanično da funkcioniše. Osnovne komponente SWIFT-a su:

1.       mreža,

2.       zajednički jezik i

3.       struktura i koordinacija.

Arhitektura mreže SWIFT zasniva se na koncenpciji određenog broja operacionih centara od kojih je svaki povezan sa regionalnim. Prenos kroz mrežu SWIFT-a počinje sa prijemom poruke u regionalnim centrima do kojih se prenose lokalnim mrežama. Poruke koje se primaju u nekom regionalnom centru se zatim prenose do operacionog centra sa kojim je taj regionalni centar povezan.

SWIFT danas obezbeđuje sigurnu i pouzdanu razmenu informacija vezanih za aktivnosti transakcija plaćanja, transakcije na novčanom tržištu, deviznom  tržištu i sl. Njegove aktivnosti ka budućem razvoju usmerene su ka  pripremama  značajnih mogućnosti za podršku novih poslova, kao što su e-trgovina, pre-trgovinski poslovi i procesi, plaćanja malih vrednosti i td. Sa naglim razvojem Interneta sredinom 90-tih implementira se SWIFTAlliance koji omogućavaju bankama hardversku nezavisnost, da bi uvođenjem SWIFTNet bio omogućen i servis za devizne transakcije.