BAZA ZNANJA

Kurs: Elektronsko poslovanje

Modul: Uvod u E-poslovanje

Autor: dr. Aleksandar Stojanović

Naziv jedinice: E-poslovanje

Uvod

Elektronsko poslovanje se pojavilo početkom 80-ih godina XX veka ali je tek početkom XXI veka doživelo svoj nagli razvoj. Sa naglim razvojem i sve većom primenom Interneta sve veći broj korisnika koristi mogućnosti koje pruža elektronsko poslovanje. A šta je elektronsko poslovanje? Pre nego što detaljnije objasnimo ovaj pojam navešćemo nekoliko najznačajnijih pojmova e-ekonomije.

Enterprise business, e-business - elektronsko poslovanje. Sama reč enterprise označava poslovanje putem Interneta i/ili elektronskih medija. Javlja se početkom 70-ih, sa prvim upotrebama EFT (Electronic Fund Transfer)  i EDI (Electronic Data Interchange) aplikacija koje su se uglavnom koritile između poslovnih organizacija. Nove dimenzije e-poslovanje dobija početkom 90-tih - komercijalizacijom Interneta i WWW-a, i definiše se kao nov način poslovanja: proces razmene dobara, usluga i informacija online, putem Interneta, VANs, LANs i sl.

Brzina njegovog razvoja kao i prepoznate prednosti ovog načina poslovanja dovode do javljanja pojma e-conomy ili nove ekonomije - nove ekonomske ere (o čemu smo govorili u lekciji e-ekonomija). Neki je još nazivaju i informatičkom ili digitalnom erom. U svakom slučaju granice i pravila tradicionalnih načina poslovanja su pomerene. U centar zbivanja sada dolaze:

-                     borba za kupca - kroz brigu za njega, kao i sam kupac

-                     informacije i njihova razmena putem IT-a,

-                     tzv. knowledge worker – radnik znanja. 

Sva tri dela se danas smatraju daleko vrednijim i značajnijim kapitalom od onog materijalnog karaktera.  A situacija je u suštini jednostavna - oni koji se prilagode –prosperiraće, a oni koji zakasne će propasti.

Electronic Commerce, e-commerce – elektronska ili online prodaja-trgovina. E-trgovina je uži pojam e-poslovanja. Reč je o načinu poslovanja gde dolazi do kupovine i prodaje, odnosno razmene vrednosti ili transakcije novčanih sredstava.

Business Models - Modeli poslovanja česta su tema razgovora, ali pošto je e-poslovanje nova oblast i sasvim nova nauka, koja literaturu menja iz dana u dan zahvaljujući svakodnevnom napretku i promenama, definicija ima mnogo. Po nekim autorima definisanje modela poslovanja zavisi od toga ko prodaje, kome prodaje i koji prihod ostvaruje na taj način, dok drugi autori smatraju da je model poslovanja definisan načinom poslovanja, tj. načinom na koji poslovni subjekt privređuje, odnosno ostvaruje prihode. 

Postoji definicija pojma modela poslovanja, po kojoj je to metod kojom organizacija gradi i koristi resurse da bi kreirala vrednosti koje će kupci ceniti više od konkurentskih. Jedna od novijih definicija, business model određuje prema načinu na koji e-poslovanje koristi ICT u svrsi  ostvarivanja dugoročnih partnerstava, dobrih odnosa s okolinom te pridobijanja lojalnih kupaca, a sve s ciljem što snažnijeg  prosperiteta. Ili - business model je skup uloga i odnosa među potrošačima, kupcima, partnerima i dobavljačima - koji definiraju glavni tok proizvoda/usluga, informacija, novca te beneficije koje taj protok donosi svim subjektima.

Vrste e-poslovanja

E-poslovanja, prema prirodi transakcija (ko, kome i za koju vrednost) delimo na sledeće (osnovne) modele:

B2B (Business-to-business) - model u kojem su učesnici pravna lica/firme.

B2C (Business-to-Consumers) - model koji uključuje maloprodaju krajnjim potrošačima – kupcima - korisnicima.

C2C (Consumer-to-Consumer) - model u kojem krajnji kupac prodaje i kupuje od krajnjeg kupca, fizičkog lica. Pod ovim modelom vrlo često se nalaze razni oglasi.

P2P (People-to-People) - model u kojem dolazi do razmene dobara, uglavnom digitalnih.

C2B (Consumers-to-Business) - model uključuje fizička lica koje svoje proizvode i usluge prodaju poslovnim subjektima.

B2E (Business-to-Employees) – model koji se bavi internim aktivnostima u okviru preduzeća, obično putem Interneta, i to obično: razmena informacija između zaposlenih, razmena ili prodaja proizvoda zaposlenima, online obuka i sl. 

G2C (Government-to-Citizens), G2B (Government-to-Businesses) – modeli u kojima državne službe razmenjuju proizvode, usluge i informacije sa fizičkim i pravnim licima.

Tu su još i: C2G (Citizens-to-Governments), B2G (Business-to-Governments), E2E (Exchange-to-Exchange ili End-to-End), m-commerce, c-commerce i mnogi drugi.

Napomena - oni koji koriste samo jedan model, daleko su od pravog e-poslovanja, odnosno ne postižu odgovarajuću produktivnost i profitabilnost poslovanja.

Elektronsko poslovanje je, dakle, razmena standardizovanih elektronskih poruka između fizičkih i pravnih lica u pregovaranju, ugovaranju, kupovini, prodaji, plaćanju, komuniciranju sa upravom i sudovima i u svim drugim poslovnim transakcijama, a za koje je zakonom dozvoljena njegova primena.

Da bi se e-poslovanja razvijalo potrebni su neki osnovni preduslovi, kao što su: primena Interneta za postavljanje web sajtova sa katalozima ponuda, cenovnicima i aplikacijama za komuniciranje sa klijentima, poznavanje alata za razvoj aplikacija za e-poslovanje, razvijena telekomunikaciona infrastruktura, usvajanje propisa za e-poslovanje i motivacija menadžera.

Koordinacija aktivnosti i usmeravanje rada na razvoju uslova za elektronsko poslovanje mogu se podsticati i donošenjem i sprovođenjem posebnog programa aktivnosti na razvoju e-poslovanja.